Гаврило Антонић: Посао покрећемо као Свазиленд

За покретање бизниса у Босни и Херцеговини, према подацима "Глобал Компетитивенес Репорт" (ГЦР), које је објавио Свјетски економски форум, потребно је 55 дана. По броју дана потребних за покретање бизниса БиХ се налази на 124. мјесту од укупно 140 земаља, те прати земље трећег свијета, као што је Свазиленд. Становници ове егзотичне афричке земље посао […]

среда, октобар 12, 2011 / 07:18

За покретање бизниса у Босни и Херцеговини, према подацима "Глобал Компетитивенес Репорт" (ГЦР), које је објавио Свјетски економски форум, потребно је 55 дана.

По броју дана потребних за покретање бизниса БиХ се налази на 124. мјесту од укупно 140 земаља, те прати земље трећег свијета, као што је Свазиленд. Становници ове егзотичне афричке земље посао покрећу за 56 дана, а Уругвај је "шампион" дна љествице са 65 дана потребних за почетак бизниса.

У свом годишњем извјештају ГЦР даље наводи да се у већини других држава пословање покреће за максимално 20 дана. По овом питању БиХ је гора и од изразито неразвијених земаља као што су Замбија, Руанда и Нигерија. Од свих земаља обухваћених истраживањем, најбоље је рангиран Нови Зеланд, гдје је за покретање пословања предузетницима потребан само један дан.

У Аустралији су за покретање бизниса потребна два дана, док су у Сингапуру, Македонији, Џорџији и Руанди потребна по три дана. Предузетници у Канади, Исланду и Мађарској посао покрећу за пет дана, а у Италији, Португалији, Словенији и САД за шест – наводи се у извјештају ГЦР-а.

Од БиХ је боља и Замбија, гдје покретање бизниса траје 18 дана, као и Нигерија, гдје тај посао траје 31 дан. По овом параметру, БиХ је далеко и иза сусједних земаља, односно Србије, гдје је за покретање бизниса потребно 13 дана и Хрватске, гдје се посао покреће за седам дана. Домаћи улагачи немају избора, па бизнис покрећу под врло неповољним условима, суочавајући се са низом баријера у области пословања.

Када страни инвеститор одлучује да улаже на неко тржиште, прије свега се интересује за величину тржишта. У том погледу БиХ није у предности у односу на друге земље, јер нисмо велико тржиште. И још нешто! Код нас се чак не зна ни колико велико, односно мало, тржиште смо, јер нисмо пописани.

И ту се налазимо у егзотичном друштву заједно са Сомалијом, једином земљом у којој ове године неће бити пописа становништва. Подаци дати нашом чувеном "научном методом одакативе процјене", једноставно не пролазе код инвеститора. Сам број дана потребан за покретање новог бизниса показује колико је тешко уопште покренути посао код нас.

Уосталом, овдје се тешко покреће било шта, од политике до привреде и економије. Стојимо приковани на дну скоро свих могућих љествица. И то није најгоре! Још горе од тога изгледа осјећај опште равнодушности, стање апатије и мирења са судбином која нас је затекла. Опште одсуство било какаве воље да се ствари промијене и поправе је, чини се, горе од свега.

Образложења типа: "Ето, ми смо такви, посебни по свему", је слаба утјеха и најгоре могуће објашњење за нашу малаксалост, коју домаћи владајући мангупи вјешто користе. Наравно, дубоко у свијести сви знамо да нисмо ни по чему посебни, да смо потпуно нормални, као и "сав остали нормални" свијет, али су нас дуго учили, и изледа најзад научили, да прихватимо њихов трик како смо наводно "посебни" и да боље од овог не заслужујемо.

Па, јесмо ли?



0 КОМЕНТАРА

  1. Па јесмо! И имамо посебног Чувара. Ја се у опште не бринем кад је он на стражи. Све ово што сте написали је „теденциозно спекулисање“. Све статистике су мачији кашаљ за нашег посебног Чувара! Живио посебни Чувар!

  2. Preuzeto sa http://www.trojka.rs

    Zemlja bez svoje proizvodnje i bez strategije, prepuštena da je stihijski nose uzburkani talasi okeana svetske ekonomije poput daščanog splava jednog brodolomnika.
    Zbog takve postavke stvari, srpske firme se najčešće bave jednom od dve delatnosti: preprodaja inostrane robe drugim Srbima ili usluge.
    U srpskim firmama važe posebna pravila: skoro niko ne radi u struci, svi rade sve, plate su male ali mogućnosti za “dilove sa strane” velike. Zbog specifičnog načina poslovanja u domaćim firmama, kroz godine se iskristalisalo nekoliko univerzalnih tipova ličnosti u radnom okruženju.

    Generalni direktor srpske firme je prosed, mršav, i nosi foto-grej naočare koje su nosili šmekeri sa kraja sedamdesetih iz vremena kada je on kao student maštao da se obogati. Do početnog kapitala je došao preko nekog dila sa Slobom devedesetih ili je prosto pokrao državnu firmu u kojoj je radio.
    Zaposleni ga se plaše i ne smeju da ga pogledaju u oči jer legenda kaže da bi se istog trenutka pretvorili u kamen. Nikad nije u firmi, i priča se da je stalno na nekim sastancima. Sa sobom nosi akten tašnu u kojoj doduše nema ničega, ali deluje poslovno. Ima kompjuter u kancelariji, ali ipak sve zapisuje u debeli firmin rokovnik sa kožnim povezom.

    4. Ugovarač poslova – Najkraće rečeno, srpski Del Boj iz serije “Mućke”. Životni moto mu je “Ugovori što više poslova za što više para a onda pronađi neke klince koji će to da urade za sto eura”. Na sva pitanja odgovara pozitivno: – “Možete li da nam napravite sistem za naplatu sa Oracle bazom podataka?” – “Naravno, imamo višegodišnje iskustvo u tome!”. Nakon izlaska sa sastanka zove svog čoveka: “Nađi mi hitno nekog klinca koji se razume u Ortoped, Ornament… neke baze podataka… i imaš deset posto!”
    Ima dva mobilna: jedan za trenutne klijente na koji se uvek javlja i govori kako “sve ide po planu”, i drugi za bivše klijente koji ga zovu da ga proklinju jer je sve urađeno fušerajski, na koji se naravno nikad ne javlja.

  3. Дала баба динар да се уфати у коло, а сад даје два да изађе…тако некако изгледа наше предузетништво и пословност. Кад се сјетим свих пропалих иницијатива од узгоја пужева, чинчила, хељде,..до бренташтва свих врста, мало је народа који се могу похвалити толиким мазохизмом.

  4. Ја сам више забринут за наше жене на селу.

    http://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Nepriznat-rad-zena-na-selu-109961.html

    Број 1 је агросексуалац, а женама на селу и даље јако лоше. Њиховим мужевима је први агросексуалац Српске идол. Како он према подређенима, тако и они построје жене и дјецу. Свако воли бити диктатор, па макар унутар породице. А та сила је женама јак афродизијак, па треба задржати „status quo“. Је ли тако, Ања?

  5. Ово није тачно,БиХ је рај за покретање бизниса!
    -Ако ниси Србин у Брчком можеш регистровати фирму на адресу која уопште не постоји,град нема те улице!
    Ако си Србин онда мораш донијети 101 потврду,увјерење и опет постоји могућност да те блокирају на шалтеру.
    -Ако ниси Србин у Брчком на сјелу се одлучи шта ће теби бити додјељено од послова у пословној години!
    Ако си Србин онда ћеш бити блокиран иако си посао добио на јавном тендеру у конкуренцији са више од пет фирми.
    -Ако ниси Србин у Брчком онда радиш под заштитом црвене хоботнице!
    Ако си Србин онда ти је једино остала пољопривреда,бизнис будућности!

Оставите одговор