Формули 1 би се исплатило женско такмичење

Иако је закорачио у 85. годину, Берни Еклестон, водећи гласноговорник и мањински власник Формуле 1 (већински је фонд "Си-Ви-Си”), још увијек зна како да привуче пажњу јавности. Последња у низу његових идеја јесте – одвојени шампионат Формуле 1 само за жене возаче. Уочи прекјучерашње трке за „Велику награду Малезије” он је извјештачима „Гардијана” и „Мирора” […]

четвртак, април 2, 2015 / 21:36

Иако је закорачио у 85. годину, Берни Еклестон, водећи гласноговорник и мањински власник Формуле 1 (већински је фонд "Си-Ви-Си”), још увијек зна како да привуче пажњу јавности.

Последња у низу његових идеја јесте – одвојени шампионат Формуле 1 само за жене возаче. Уочи прекјучерашње трке за „Велику награду Малезије” он је извјештачима „Гардијана” и „Мирора” образложио свој став:

– Из неког разлога жена нема у нашем надметању и то не због тога што их ми не желимо. Напротив – мислим да би оне привукле и много медијске пажње и доста нових спонзора.

Прва је у „мушкој ствари” лед пробила средином седамдесетих година прошлог вијека Италијанка Лела Ломбарди, која је возила на 12 трка за „Марш” и „Вилијамс”. Њена сународница Марија Терезија де Филипис 1959. је три пута стартовала за воланом „Масератија” и „Поршеа”. У „Бребеновом” тиму је 1992. била и Ђована Амати, али је возила три пута квалификације.

Шпанкиња Марија де Виљота је 2012. тестирала могућности болида „Марусије”, а 2014. је то радила Сузи Волф у „Вилијамсу” на тренингу у Силверстону. Једина припадница љепшег пола у најбржем глобалном такмичењу данас је Кармен Жорда, и то као развојни возач у тиму „Лотус Мерцедес”.

У америчким првенствима „Индикар” и „Наскар” равноправно је учествовало много више жена, а свакако најпознатија (и то ван граница САД) јесте Даника Патрик.

– Мислим да је рјешење посебан свјетски шампионат искључиво за жене. Могле би да возе уочи мушке трке или дан раније – рекао је Еклестон.

Еклстоновој замисли одмах се успротивила Сузан Волф, супруга Тита Волфа, шефа „Мерцедесовог” тима:

– Прво, не можемо да нађемо толико квалитетних возача. Друго, цијели свој живот сам се надметала као нормалан такмичар. Зашто бих сада одмјеравала своје способности искључиво са женама? Желим да побјеђујем, али у најјачој могућој конкуренцији.

Поред „бомбе” у виду женског шампионата, Еклестон је осуо „дрвље и камење” по свом чеду, казавши да су тимови егоистични, да раде за себе, не размишљајући о будућности.

Контроверзном Еклестону може пуно тога да се замјери, али од почетка је увијек имао визију шта Формула 1 треба да представља.

У Формули 1 постоји колективни уговор, а потписници су три стране: ФИА (Међународна аутомобилска федерација), ФОТА (Асоцијација тимова Формуле 1) и компанија „Ф 1 администрација”, која је је настала 1981. као последица рата 1979. између тадашње аутомобилске федерације (ФИСА) и удружења конструктора возила (ФОКА), чији је предсједник био Берни Еклестон. Еклестон је постао оснивач и власник новоосноване фирме, задужене да брине о ТВ преносима. Коначно се као неприкосновени број један у Формули 1 устоличио 1995, када је као предсједник ФОКА пренио на своју компанију „Ф 1 администрација” сва комерцијална права везана за такмичење. Од тада је, више него раније, дириговао свим збивањима, увећавајући лично богатство и до 3.500.000.000 евра (прије десетак година развод од супруге Славице олакшао га је за 750.000.000 евра).

Када је у првим годинама овог миленијума Формула 1 прерасла Еклестона, укључили су се моћнији финансијски играчи попут „Си-Ви-Си-ја” (као продужена рука америчке банке „Ситикорп” основан у Европи 1981, а данас обрће капитал различитих инвеститора од око 40.000.000.000 евра) или сада банкротиране америчке банке „Лиман брадерс”. Они су 2006. пазарили Формулу 1, поставши највећи акционари. Берни Еклестон посједује нешто више од пет одсто дионица, а задржао је и директорско мјесто у „Формули 1 промоције и администрација”, са годишњом платом од 4.200.000 евра.

Поред незадовољства због начина на који екипа ради, разлог све евидентнијем паду популарности (профита) Формуле 1 види у томе што је такмичење постало превише технички компликовано за просјечног навијача (потрошача):

– Томе доприносе и коментатори, јер ствари људима објашњавају као да су експерти, а сами често не разумију о чему је реч.

Када неко попут Еклестона у развијеним западним демократијама покуша да дио кривице свали на медије, разлог томе могу да буду двије ствари: или је видио да не може никако да спасе свој производ, па покушава очајнички „вјештачко дисање” или је једноставно биолошки часовник постао претешко бреме…



Оставите одговор