Фајненшл тајмс: Мало ко је одушевљен уласком Хрватске у ЕУ

Многе владе и грађани ЕУ опрезни су при пуштању у Унију Хрватске – још једне слабе јужноевропске економије, чија је највећа индустрија туризам.

Хрватска биљежи четири узастопне рецесијске године, по чему је испред ње у ЕУ једино Грчка. Незапосленост у Храватској је око 20 одсто, а међу младима 50 одсто, пише "Фајнешл тајмс".

Изостало је одушевљење које је пратило проширење из 2004. године на осам бивших комунистичких земаља, укључујући Словенију.

Тај "велики прасак" доживљен је као поновно уједињавање Европе и коначни крај "хладног рата".

Лист наглашава да је разочарење након уласка Румуније и Бугарске у ЕУ допринијело чињеници да приступни преговори са Хрватском буду толико опсежни и исцрпљујући.

Ипак, наводи се у тексту, борба против корупције показала се ефикасном у Хрватској, а врхунац се догодио када је ухапшем бивши премијер Иво Санадер.

Хрватска ће изгубити свој привилеговани приступ тржиштима изван ЕУ, попут БиХ, Србије и Црне Горе, с којима је у протеклој деценији оснажила пословне везе.

Измјештањем хрватских производних погона преко границе, с циљем избјегавања царинских намета, могло би доћи до губитка радних мјеста у Хрватској.

У најбољем случају Хрватска ће кренути путем земаља попут Пољске, Чешке, Словачке и Мађарске, гдје је дошло до "поплаве" инвестиција у производњу.

Ипак, упозорава "Фајненшел тајмс", Хрватска улази у ЕУ усред највећег пада економије у току посљедњих неколико деценија, тако да је тешко очекивати да ће постићи успјех наведених земаља.

Улазак Хрватске могао би послужити као охрабрење остатку регије, али неки аналитичари предвиђају да би могло доћи и до нестабилности у БиХ, с обзиром на то да ће многи тамошњи држављани са хрватским пасошима остварити европска права, док остали неће.

Очекује се да би Србија, у најбољем случају, могла постати чланица ЕУ тек негдје иза 2020. године.