Евровиденије 2016

У Шведској је у суботу завршено тамичење за пјесму Евровизије, 61. по реду. А све се знало унапријед.

понедељак, мај 16, 2016 / 12:56

У Шведској је у суботу завршено тамичење за пјесму Евровизије, 61. по реду. А све се знало унапријед.

Пише: Огњен Благовчанин

У Штокхолму драма. Дјеца широм свијета држе фиге својим фаворитима, породице прате пренос након што су роштиљали за викенд, цуре се скупљају у јата у стилу Секс и град сједељки. Пред телевизором. У телевизору кичасти гламур. Натукнице на геј поетику. Сценарио и режија налик на приредбу у дому пензионера.

Али на крају неког веома компликованог гласања – драма!

Остали су без обзнањених гласова још само у том тренутку најгоре пласирана Пољска, затим Украјина, Аустралија и Русија. Осим што је све вријеме изгледало да ће побиједити земља која је је уједно читав други континент, сваком ко има и мало соли у глави ће бити јасно да овај избор нема никакве везе са умјетношћу или са било чим другим, осим са политиком. Какве везе има што Аустралија учествује на избору најбоље пјесме Европе, кад то исто може, хаман па одувијек, и дубоко блискоисточан Израел?

И могао се предвидјети огаван сценарио, гдје у драматичној завршници Европа гласовима гледалаца бира, умјесто другог континента и зле, зле Русије; ипак Украјину!

Њена Џамала Џамала, сделано в Туркменистан, пјева пјесму о прогону Кримских Татара од стране Црвене армије под вођствром Јосифа Висарионовича Џугашвилија, познатог и као Стаљин. Што је исто што и зла, зла Русија данас, која је отела тај исти Крим по жељи њених грађана на референдуму од исте те војне хунте из Кијева, која и данас пуца по својим грађанима у Доњецку и Лугањску.

Да се разумијемо, Џамалина пјесма је добра каквих смо се церуменских сплачина наслушали на Еуровиденију, али ово слабо да има везе са умјетношћу. То сви признају када жири из Црне Горе не да ни један глас фаворитима из Србије, покојним Фламингосима, па побиједи фаворит из Црне Горе, онај неки бој бенд ко зна како му би име… те се тако заваде љуто племена у истом народу пред распад СР Југославије. (Србије и Црне Горе).

Но, ипак има неке политике?

Ако нема политике, зашто је организација такмичења забранила да се на њега уносе заставе Палестине, Нагорно Карабаха, Доњецке републике, Косова, Исламске државе, Крима, и осталих?

Нека заједничка нит је да су све то заставе непризнатих држава, али ништа више од тога. Са једне стране ту је нарко држава Косово, миљеник свјетских сила, које ће се за коју годину наћи на овом такмичењу. Са друге је Доњецка република, настала као израз жеље руског народа да не живи са онима који су насилно отели власт у Кијеву, да би њима забранили да говоре матерњим језиком. И да би их због тога засули бомбама, по вртићима, школама и факултетима.

Није политици мјесто на таквом такмичењу, гдје је музика у првом плану, рећи ће они редовни душебрижници који су увијек политички коректни. Али душебрижници неће рећи да је због тога са такмичења требало избацити Украјину. Напротив, ова земља је побиједила, пјевајући о прогону Кримских Татара за вријеме Стаљина.

Није пјевала о томе како су ти Татари били на страни нациста, нити да је диктатор Џугашвили био Грузијац, а не Рус.Ништа оно Хашки суд, индивидуална одговорност. То не би било политички коректно према НАТО, јер Грузијци Сакашвилијеве (бивши предсједник грузије, сада гувернер Одесе у Украјини под војном хунтом) психологије су кул, и ми их на Западу волимо. И промовишемо. И финансирамо. И наоружавамо.

Дивна је то порука, кад не би долазила из земље која данас, пред очима Европе, ракетира своје грађане, убија жене и дјецу, и за то не добија никакву, па ни вербалну осуду.

Ердоганистан на Евровизији

Занимљиво је да су скоро сви медији објавили да се Турска жали због једне њемачке сатиричне пјесме у којој се спомиње предсједник Ердоган. Медији су манипулацијом навели читаоце да је у питању њемачка пјесма за Евровизију, али то није било тачно.

Њемачка је Турској одговорила да је та пјесма заштићена законом о слободи говора. Истовремено, скоро нико није говорио то скандалу са краја прошле године. Њемачку је требао представљати Ксавије Наиду, РнБ пјевач индијског и афричког поријекла. Међутим, његов наступ је забрањен јер је он, забога, прије четри године објавио пјесму у којој повезује хомосексуалце и педфиле.

Ксавијеу је забрањен наступ на Евровизији, са пјесмом која није имала спорне елементе.

И то је отприлике та истина о Евросонгу. Забрањена је политика, осим оне политике коју ми водимо. Застава дугиних боја није забрањена, застава Доњецке Народне Републике је забрањена. Европски гејеви, који имају сва права, јесу угрожени. Руси у Донбасу, које убијају и живе спаљују, нису угрожени.

Најблесавије могу у овој паради кича именом Евровиденије, јесу оне особе које мисле да ту стварно постоји неки критеријом по којем би побиједила најбоља пјесма, без уплитања политике. Ето, ако нема политике и ако може Израел, који граничи са Сиријом, зар није могла и она бар ове, мигрантске године, да се такмичи за пјесму Евровизије?

Умјесто тога, грађанима Евросојуза је изведен перформанс о асимилиацији блиско и нешто даљих источњака доплављених ратом у Турској, Сирији, Ираку и Авганистану. Многи ће рећи асимилацијом у стилу Борга из Звјезданих стаза, али и даље остаје чињеница да Турска исто има границу са Сиријом, као и Израел.

Нити ће у скорије вријеме нека централноафричка република добити одобрење да се такмичи за пјесму Евровизије.

Можда јужноафричка…



Оставите одговор