Европљани се све више окрећу пољопривреди
Пољопривреда је све важнија област за многе становнике ЕУ и све их се више запошљава у том сектору. У области пољопривреде тако ради око 28,6 одсто Румуна, док је у развијеним земљама у пољопривреди заступљено мање од два одсто радно активног становништва. У Чешкој и Словачкој је, пак, врло снажна индустрија, у којој је запослено […]
Пољопривреда је све важнија област за многе становнике ЕУ и све их се више запошљава у том сектору.
У области пољопривреде тако ради око 28,6 одсто Румуна, док је у развијеним земљама у пољопривреди заступљено мање од два одсто радно активног становништва.
У Чешкој и Словачкој је, пак, врло снажна индустрија, у којој је запослено готово 40 одсто укупне радне снаге.
Такође, у развијеним земљама већина људи прилику за зараду види у некој услужној дјелатности, попут трговине, превоза, ресторана, финанција, здравства, образовања или забаве.
У Великој Британији самозапошљавање је у порасту. Економисти то објашњавају чињеницом да људи не могу наћи сталан посао, па су присиљени да раде било шта и баве се чишћењем, чувањем дјеце…
У тренутку кад због економске кризе све више људи остаје без посла, многи траже начине да раде и зараде.
Чиме ће се неко бавити када се одлучи за самосталан бизнис зависи од бројних факора, укључујући традицију, расположиве ресурсе, али и образовање.
У развијеним земљама, наводе аналитичари, више је висококвалификоване радне снаге – службеника, менаџера, техничара, професионалаца – која нуди различите услуге, а и потражња за њима је већа.
Стручњак за тржиште рада Гервин Дејвис сматра да је пораст самозапошљавања – добар знак.
Расте и број професионалних радника, попут рачуновођа, који почињу да самостално раде за компаније по уговору.
Многе компаније радије узимају раднике по уговору него у стални радни однос, јер им тај начин запошљавања осигурава флексибилност, која је важна у кризним временима – наводе економски аналитичари.