Ево прође и гласање, сад почиње…

Рецимо да је прошло, јер су објављени комплетни резултати Централне изборне комисије. Пише: Марко Шикуљак Многи су се накнадно сјетили да је цензус пренизак, и да свако може ући у општинске парламенте. Наравно, кад су и они прошли. Сјетили су се и да је дозвољено пријавити више људи на листама, него што има одборничких мјеста. […]

уторак, октобар 23, 2012 / 09:59

Рецимо да је прошло, јер су објављени комплетни резултати Централне изборне комисије.

Пише: Марко Шикуљак

Многи су се накнадно сјетили да је цензус пренизак, и да свако може ући у општинске парламенте. Наравно, кад су и они прошли. Сјетили су се и да је дозвољено пријавити више људи на листама, него што има одборничких мјеста. И шта се све ради, да се дође до њих. И каква се све борба води унутар листе.

Многи би се ослободили неких “контроверзних”, али како ће кад су се упорним радом и са добре позиције уштеканим парама, са последњег мјеста пробили до одборничке клупе. За једну странку у Бијељини кажу да ће промијенити скраћеницу у име фирме из које су се пласирала тројица од петорице одборника. Срећом па се име фирме разликује само у једном, средњем слову. Ма знате ви гомилу тих прича, свако из своје општине.

Ја и даље остајем при своме да онима који су запослени треба укинути одборничку плату, осталима свести на једну просјечну плату. Макар толико.

Данијел Симић је написао запажен текст о изборима и оним позивима за одустајање. Не морам напомињати да ми функционишемо крајње демократски, и имамо често и различита мишљења. Ја ето сматрам да промјена власти у Бањој Луци неће дестабилизовати Српску. Па ни евентуални пад СНСД послије тога. Ни било шта друго, ако се не увлачи страни фактор у наше послове.

Што се тиче подршке и одустајања, нису морали ни Стевандић ни Чавић бити кандидати. Мени је некако генеза преговора око заједничког кандидата говорила да СДС не жели договор. ПДП је предлагао младог и (за неке странке анонимног) Срђана Праштала. Мене је добио кад је рекао да Бања Лука није центар свијета. Али моја подршка обично није нека препорука за побједу.

Показало се да странке ипак првенствено гледају неки свој интерес, и како оснажити своју позицију у неком мјесту, него да прате жељу грађана за промјене. Не дао Бог да се опозициони ривал осили, добар је и досадашњи. Још је горе ако је у питању неко ван система. Нисам ја измислио, већ чуо од људи из странака: Прије би “опозиција” у Требињу подржала Ћука него Вукановића, да само између њих двојице може да бира.

Или можемо и овако: Миловановић је у кампањи критиковао све код Миће Мићића, сем његове безобразно високе плате. Или некад високи функционер (данас само члан) СНСД Војин Митровић слави побједу Миће Мићића у његовом изборном штабу. Радници у његовој фабрици гибљивих цијеви Панафлекс штрајкују јер не примају плату. А тој фирми, која нема материјала за рад, стижу поруџбе, посла би било. Власник је продао свој ланац бензинских пумпи, а продајом једног ћошка круга фабрике за тржни центар зарађено је 30 пута више новца него што је све приватизовано. Јесте фабрика на скупом грађевинском земљишту, али то не значи да треба да пропанде, ако се може преселити.

Овај скок са теме на тему није да би почели са причом, сви су они исти, треба лећи па све четири у вис. Како доћи до тога да наш систем извлачи најбоље, а не најгоре из наших потенцијала, питање је на које морамо тражити одговор.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ја безвезних текстова из уредништва. Нит смрде нит миришу.
    Право је супер онај дио кад Шикуљак пере Симића. Јел то било на добровољној бази ил је стигла директива?

    Врх је реченица:
    „Показало се да странке ипак првенствено гледају неки свој интерес, и како оснажити своју позицију у неком мјесту, него да прате жељу грађана за промјене.“

    Хало, дијете, па гдје ти живиш? Ако ти до сада није постало јасно да су у нас партије организоване као класичне мафијашке организације, са све подјелом територија и дјелатности, онда ти је крајње вријеме да се суочиш са реалношћу.

  2. Е ника, прави си циркус. Каква директива, фино пише да се не слажем са тим његовим ставовима, и то је то. Нити се он одриче свог, нити ја калупим свој према потреби. Вишеумље 🙂

    Што се тиче „првенствено гледају неки свој интерес“ он никад није исти. Неко може ићи логиком само да срушимо ове, или ћемо нестати, а неко да треба чекати, јер ће власт пасти кад тад. На тај ниво интереса сам мислио

  3. Богами, фино не пише да се не слажеш са његовим ставовима. То си тек накнадно објаснио у свом коментару. Можда си ту идеју провукао у тексту, али ја као читалац не желим да нагађам шта је писац хтио да каже између редова. У некој другој врсти текста да, али не у овом.

    А, ово за партије – како ја могу да знам шта си ти мислио када то ниси написао?

    Јасно, прецизно и конкретно изражавање мисли и идеја, ето то је то.

  4. Likovi što nas gledaju sa bandera, a o kojima smo već koju prozborili, nastavljaju i dalje da nas gledaju, samo sada slabije, ne toliko prodorno, prijekorno, podozrivo, sada nekako sve blijeđe i blijeđe. Ludilo je prošlo. Ili će se nastaviti, ali sada u nekom drugom obliku? No, nek’ se analitičari bakću rezultatima i izigravaju generale poslije bitke. Ja ću ostati u svakodnevnici, koja nekad boli više ili manje..
    Jeste li možda primjetili da su nas po selima gledali uglavnom sa novopostaljenih bandera? I ne samo selima, već i i po naseljima. Zašto? Pa, gledajmo na te bandere kao na jarbole za zastave, postavljene na novoosvojenim teritorijama.
    Narod koji se konačno dočepao malo jače struje, za promjenu, kaže: Mile dovukao struju.

    Da li to znači da Mile vuče struju? Pa izgleda da znači.
    Gdje to Mile vuče struju i gdje je čuva? U svom džepu, partijskom džepu, imanjima svojih sljedbenika, postrojenjima svojih logističara i igrača, napadača naročito? U pokorenim naseobinama, zaseocima, selima i naseljima. U onima što nisu šarena, kako smo to već ranije konstatovali.
    A šta ćemo mi čija teritorija još nije zapišana i koji smo, kako kažu, šareni? Čiji smo mi, vrijedimo li mi nečemu, vrijedimo li mi dovoljno da i nama postave nove bandere? Izgleda da ne. Ali već je davno neko zaključio da sve svinje nisu jednake, odnosno da su neke jednakije od drugih. I da zakon nije za svakog isti, niti da smo svi pred zakonom jednaki. Što opet znači da nemamo svi jednaka prava. Jer opet se pokazalo da je važno čiji dres nosiš, a ne da li si čovjek i kakav si čovjek, šta znaš i kako radiš. Jer ne možeš ti više da znaš i da bolje radiš nego što to treba.

    Vratimo se banderama koje nam život znače. I šta ćemo sada mi čiji se uređaji kvare jer za nas nije bilo novih bandera, čija djeca ne smiju sama do štale jer svako malo „nema svjetla“, nas koji živimo od varenja i mješalice, nas čije dotrajale mašine ne mogu da se pokrenu jer je „opet crkla faza“, čiji se radnici šalju kućama jer mašine ne rade, čiji dogovori sa poslovnim partnerima nisu ispoštovani? I to sve u 21. vijeku! Pa, Tesla da se u grobu prevrne!

    Ovo su bli lokalni izbori i šta mene briga što su Miletovi pali tamo negdje? Jer, kako stvari stoje, mi iz Banjaluke nismo imali izbora na izborima nego da glasamo za Mileta, nije nam bilo druge, ni drugog, a o trećem i da ne govorimo. Srpska, bandera do bandere.
    Ostaje još samo da se „zahvalim“ Bosiću što nas je žrtvovao. Sad bar sigurno znam za koga neću glasati za dvije godine.

    Aferaši, banderaši =koferaši

Оставите одговор