Еуфемизирајмо до заборава: Није тероризам него инцидент

"Ментално поремећени Србијанац у инциденту код Импоратне центра у Сарајеву узнемирио грађане. Полиција брзо реагирала и онеспособила манијака. У исто вријеме у осуђена двојица припадника војске Републике Српске због ратног злочина над бошњачким цивилима у Котор Вароши…"

пише: Твртко Миловић

Овако отприлике звучи покушај ублажавања терористичког напада Мевлида Јашаревића на велепосланство САД у Сарајеву. Мевлид је пола сата стајао испред велепосланства, ранио два полицајца, испуцао три рафала на велепосланства, узвикивао како неће убијати „браћу муслимане“… Чињеница коју истичу сарајевски медији да је рођен 1988. у Србији покушај је скретања кривице на младост и Србију. Ипак, оно што је немогуће ублажити јесте сам карактер напада: тероризам.

Јашаревић изгледа има подебљи досије напада и покушаја напада, као и нешто затворског стажа. Како се сазнаје, стаж је одрадио и у Горњој Маочи…

Јавност умирује Жељка Кујунџија, гласноговорница СИПА. Моли медије на суздржано информирање док се не открију сви детаљи. За вријеме живог јављања за ТВ1 (у 17.02 сати) иза Жељке чује се расплакано дијете. Госпођа је за вријеме терористичког напада на сигурном – својој кући! (напад почео у 15 сати, радно вријеме до 17 сати).

У исто вријеме поносна је како је специјална полиција брзо реагирала, за неких 15 – 30 минута! Нападач је према изјавама свједока, сасвим неометано шеткао по трамвајској станици пола сата (најмање)! Трамвајска станица налази се у строгом административном средишту Босне и Херцеговине.

Осим застрашујуће утврђеног велепосланства, иза нападачевих леђа налази се зграда министарства правде, министарства сигурности, вијеће министара, државни парламент. Педесетак метара је удаљен хотел Холидеј ин, сједиште ОСЦЕ, а још педесет метара даље су УНИТИЦ-ови торњеви у којима је безброј страних институција. Ту је и полицијска станица Центар. У кругу сто метара од нападача налази се и зграда утврђеног ОХР-а, Предсједништво БиХ, министарство унутарњих послова КС… мање од 500 метара од нападача је зграда владе ФБиХ и најважније – зграда федералног МУП-а!

А кад смо већ код министарства сигурности, није згорег споменути да одјел за борбу против тероризма већ скоро двије године ради без руководитеља!

Јасно је да је трамвајска станица на Маријин Двору (иста она на којој је брутално убијен Денис Мрњавац) нештићени центар државе БиХ. Нема локалитета у БиХ који би требао бити сигурнији од конкретног раскрижја. А ипак, Мевлид Јашаревић испали три рафала и пола сата чека да га ухите.

Несумњиво ће се у наредним данима прштати осуде, али и ублажавања тежине напада. Оптуживат ће се Санџаклије, Србија, младост (и лудост) нападача, чињеницу да нема мртвих… Можда ће се међу кривцима некако наћи и Додик и Човић.

Евидентно је да због политичких игара америчког човјека Лагумџије, БиХ постаје сателит за терористе. Питање је сад само како ће САД интерпретирати послејдњи напад.