Енигма будућности ОХР

Која је сврха ове институције и докле људи у њој мисле да нам одређују примјену закона недемократским методама?

Како вријеме све више одмиче, и како ствари у БиХ не иду жељеним током, дотле највиша међународна институција икада створена у историји једне међународно признате и суверене државе ОХР – каже "Остаћу докле год се САД и ЕУ неусагласе о мом даљем статусу".

Пише: Стефан Драгичевић

Имали смо небројано пута прилику да видимо и на практичним примјерима како је ОХР дјеловао пуних 16 година, шта је радио са демократски изабраним представницима народа у органима власти, како је насилно узимао надлежности од ентитета и преносио их на централни ниво, како је наметао, доносио, блокирао одређене законе, како је спорадично убирао себи за право "да је оно једина правична и легална институција у БиХ која има сва овлашћења".

Међународни званичници и аналитичари у ближој будућности већ виде БиХ без ОХР и формирање европске институције, односно канцеларије, која ће имати снажан утицај на развој домаћих политичких дешавања, без могућности наметања блокирања одређених закона и процеса.

Тако имамо Ангелу Меркел, Кетрин Ештон, Дорис Пак и многе друге европске званичнике који се слажу са тезом да ОХР у БиХ треба угасити и да се држава креће убрзаним корацима ка ЕУ. Ту се поставља једно битно питање. Што се тек прије двије године поставио услов укидања ОХР, као основе да би БиХ напредовала ка евроинтеграцијама?

ЕУ или ОХР?

Што то тек сада постоји као базични услов да би Европа сагледала ствари у БиХ? Да ли Европа тек сада боље схвата да је БиХ у суштини класичан протекторат, инсталиран од стране САД да би се имала потпуна контрола западног Балкана?! Вјероватно је Американцима требао други протекторат, па су тај исти протекторат заокружили у Бондстилу на Косову… Ко је сљедећи?

Инцко каже, да је ОХР запошљавао око 700 људи (колики су то трошкови "некада" били?), да су затворили своју канцеларију у Мостару, да ће ускоро бити затворена и канцеларија супервизора за Брчко… али конкретног настојања да се ријеши питање 5+2 и даље остаје услов број један.

Да ли се све врти око Инцка? Не, ни близу. Он је само марионета у рукама међународне заједнице да би профилисао демагогију, а на Бриселу и Вашингтону је основна и главна ријеч даље будућности ове државе, а уједно с тим и ОХР.

У једном интервју изјавио је "Сматрам да ће БиХ, ако сви услови за европске интеграције буду усвајани, за двије или три године добити статус кандидата за чланство у ЕУ. Међутим, изабрани политичари треба да буду посвећени том европскум путу, попут рецимо, политичара у Србији или Хрватској, а не да стално буне народ причом о страховима." Да ли је ту Инцко заборавио чињеницу да БиХ не може напредовати ка ЕУ докле год је инсталиран овакав ОХР, са свим својим надлежностима?

Када су га медији упитали у вријеме предизборне кампање "да ли ће употријебити бонска овлашћења за оне непослушне", Инцко је одговорио да је то вријеме прошло и да се не може данас замислити ситуација да се нађе у новој улози пресликаног Педи Ешдауна, који је само у једном дану смијенио чак 60 демократско изабраних представника у органима РС 2004. године.

Од Дејтона до Андана

Можда је то донекле и тачно… али што му је требало да блокира примјену закона РС о државној имовини? Што му је требало да се толико "тргне" на једну безвезну констатацију Суље Тихића, да би покренуо читав један процес о једном донешеном закону, да га блокира, и на крају да тражи мишљење уставног суда БиХ ? Како се може питати уставни суд БиХ када БиХ нема своју имовину ? У Дејтону јасно пише да државна имовина припада ентитетима, што фактички значи да централни ниво нема своју властиту имовину коју је посједовала прије рата тј. у ондашњој РБиХ.

Не требамо заборавити ни случај Драгомира Андана коме је ОХР на челу са Мирославом Лајчаком одузео сва лична документа због наводне оптужбе "да је помагач у скривању Радована Караџића". И када је Караџић ухапшен и предат у Хашки трибунал и када се јасно видјела нетачна класификација ОХР, нису му била враћени документи без јасног повода и јасног разлога…

Шта је тада мислио ОХР? Да може да оптужи невиног човјека и послије него што се утврди да није крив и да уопште није учествовао у радњама због чега је као оптужен? То је више поражавајућа чињеница, која говори о свој стабилности ОХР, као једној међународној институцији која се не може повиновати "кривој процјени".

Извјештај МКГ или налаз ЕКГ?

Извјештај МКГ (међународне кризне групе) је многе ставио у један дубок промишљај, а он јасно указује на то да би ОХР могао бити укинут или трансформисан већ ове године. То све показује да политику коју воде званичници ОХР, не добија на користи због својеврсних изјава виског представника, који у свакој својој изјави спомиње остваривање "5 услова+2 циља" да би се та институција затворила.

Данас видимо колико значење има извјештај МКГ-а и колико се он подудара са многим изјавама других међународних и европских званичника који кажу "да БиХ не рачуна на статус кандидата све док се не ријеши питање ОХР-а". Најбољи показатељ да све више европских амабасадора подржава извјештај МКГ-а показује изјава Рајмондо де Кардона (Италија), Босе Хедберг(Шведска)…

Американцима се концепт укидања ОХР и Савјета за проведбу мира (тзв. ПИК) не свиђа, јер тиме фактички престаје њихова "ера владавине" у БиХ. Можда то најбоље показује изјава Данијела Сервера, који је рекао поводом извјештаја МКГ: "Највише се бојим да ће ЕУ почети преговарати само са Републиком Српском".

Све у свему, биће да је и у међународним круговима, Инцков ОХР одавно прикључен на ЕКГ (електро-кардиограф), а срце му је све слабије.

Росија, звезда на Истоку

Најексплицитнији став о овом питању има Русија и руски представници, који се не слажу са већином одлука које се доносе на ПИК, а које се углавном тичу продужетка рада ОХР. По свему судећи, Русија је једина држава која води своју независну политику према БиХ, а све остале чланице ПИК-а имају идентичне ставове, што вјероватно имплицира на двоструке стандарде појединих земаља, попут Њемачке.

Све ово указује на један недвосмислен став да ће БиХ у ближој будућности бити главна тема спотицања ЕУ и САД-а гдје ће се у великој мјери одударати од пријашњих залагања за трансформацију ОХР-а.

Остаје главно да се види, да ли БиХ остаје протекторат или ће покушати самостално да функционише кроз домаће институције и домаће политичаре уз јако присуство ЕУ?