Емил Влајки: Србија ће вјероватно одбити уцјену

Саопштење поводом нове рунде преговора о будућности Космета Други травањ, дан нове рунде преговора између Србије и ЕУ, а гледе будућности Космета, није једино значајан за Србе, већ и за Републику Српску, па и за читаву БиХ. Војислав Коштуница је јасно дефинирао ове преговоре као уцјену од стране САД, Брисела и Њемачке по схеми: „Србијо, […]

понедељак, март 25, 2013 / 12:29

Саопштење поводом нове рунде преговора о будућности Космета

Други травањ, дан нове рунде преговора између Србије и ЕУ, а гледе будућности Космета, није једино значајан за Србе, већ и за Републику Српску, па и за читаву БиХ. Војислав Коштуница је јасно дефинирао ове преговоре као уцјену од стране САД, Брисела и Њемачке по схеми: „Србијо, фактички признај неовисност Косова, па ћеш добити датум за преговоре са ЕУ“.

Наравно, такву уцјену која у многоме личи на ону у Рамбујеу 1999., али и на ону из 1914., учињену од стране Аустроугарске, свака би држава одлучно одбила. Са високим ступњем вјеројатности, то ће Србија и сада урадити.

Ипак, погледајмо посљедице алтернативе по којој би Србија капитулирала. Није ствар једино у томе што би она, по тко зна који пут већ, погазила своје достојанство, него би то одредило и геополитичку будућност овог дијела Балкана. Капитулација Србије би значила и побједу про НАТО оријентације. Истовремено, Руси би укинули сваки вид помоћи Србији. Аутоматски, више не би били заинтересирани ни за Републику Српску, јер им она без Србије ништа посебно не значи.

У НАТО-овској БиХ, а без помоћи Србије и Русије, РС би убрзо нестала. У новонасталој ситуацији, егзодус Хрвата, који су највеће жртве етничког чишћења у БиХ, био би крајње интензивиран, посебно из Централне Босне. У Шпањолској постоји слиједећа изрека: „Два тореадора један бик, један тореадор један бик, један бик.“



Оставите одговор