Економисти тврде: Нове дажбине ће задавити привреду

Фронтал.РС је затражио мишљење о економској ситуацији у Српској од више економиста, а њихове одговоре представићемо у више наставака. Покушаћемо на овај начин надомјестити мањак озбиљних економских тема у нашим медијима. Питања смо упутили на више адреса, али смо одговоре добили од Светлане Ценић, Дамира Миљевића, Алексе Милојевића и Синише Божића. У неколико наставака можете […]

среда, април 20, 2011 / 06:59

Фронтал.РС је затражио мишљење о економској ситуацији у Српској од више економиста, а њихове одговоре представићемо у више наставака.

Покушаћемо на овај начин надомјестити мањак озбиљних економских тема у нашим медијима. Питања смо упутили на више адреса, али смо одговоре добили од Светлане Ценић, Дамира Миљевића, Алексе Милојевића и Синише Божића.

У неколико наставака можете пратити њихове одговоре на некилико актуелних питања о домаћој економији, од којих је прво питање примјерености одлуке повећања намета за привреднике.

Како ће се повећање дажбина за привреднике одразити на економску ситуацију, и да ли ће испунити основну замисао владе, повећање буџетских прихода?

Светлана Ценић:

Светлана Ценић

У први мах резултат је повећана сума прихода, а онда следи пад и веће избегавање обавеза, већ према томе какво је стање привреде. Ништа ново и ништа што није виђено у свету кад се дажбине повећају у ситуација кад привреда грца.

Уосталом, податак да је стопа незапослености повећана у фебруару у односу на јануар за 1,05%, односно да је на евиденцији Завода за запошљавање 1,547 особа више, говори све.

Алекса Милојевић:

Повећање дажбина је најгора економско-политичка мјера коју је могла Влада да донесе. Под тим повећаним теретом многа предузећа ће престати да раде, повећат ће се број незапослених.

Смањена привредна активност ће довести до раста цијена робама, односно до смањења обима куповина. Све ће то на крају довести да ће Влада остварити мањи износ прихода него да није ни повећавала дажбине.

Рјешење је у повећању основице (БДП), а смањењу дажбина. На повећану основицу и са мањим стопама дажбина могуће је остваривати увећан приход у буџет и фондове. Ова Влада не зна како то да уради због чега је и прибјегла најгорем рјешењу.

Синиша Божић

Повећање постојећих пореза и доприноса, те увођење нових пореза (на дивиденду, те капиталну добит) ће се додатно оптеретити ионако тешка ситуација у привреди. Ефекти ће бити врло вјероватно негативни.

Већи доприноси ће натјерати послодавце да или смање плате или отпусте дио радника, увођење пореза на дивиденду ће стимулисати власнике предузећа да прибјегну рачуноводственим махинацијама (пословање са повезаним правним лицима и кориштење трансферних цијена).

За посљедицу ћемо имати повећање незапослености, смањење глобалне тражње за производима и услугама, те повећавање издатака за незапослена лица. То може да допринесе новом затварању предузећа и губљењу нових радних мјеста (ланчана реакција).

Другим ријечима, иако су порези и доприноси номинално повећани, основица од које се исти порези обрачунавају и наплаћују ће бити мања (губитак радних мјеста и затварање предузећа), те су ефекти оваквог додатног привредног оптерећења врло упитни.

Дамир Миљевић:

Повећање пореза и доприноса на плате запослених са 53% на 62%, рачунајући бруто на нето, свакако ће се изузетно негативно одразити на економску ситуацију у Републици Српској. То ће имати двије основне посљедице.

Прва ће бити затварање великог броја малих бизниса који су и без ове мјере власти били у силним проблемима. Само у прва три мјесеца ове године на подручју бањалучке пореске управе одјављено је преко 800 предузећа и преко 400 самосталних радњи.

Друга посљедица ће бити отпуштање радника из радног односа или смањивање званичне плате на законски минимум што у крајњој линији води ка порасту рада на црно или плаћање радника у готовини.

Било како било , крајњи резултат ће бити мањи број привредних субјеката, мањи број запослених радника а тиме и мањи приходи по основу пореза на плате и мањи прилив у фондове. Док су све друге власти у Европи и региону смањивале фискално оптерећење привреде због кризе, код нас се ради управо супротно.

Повезано:



0 КОМЕНТАРА

  1. Cilj aktuelnih plitičara u rs i jeste totalna njena propast. Ekonomska, privredna, kulturna, moralna, demografska…
    Onaj ko to ne vidi je čovjek sa posebnim potrebama.
    Preuzetu obavezu, i dobro plaćenu su prikrajčili,
    Greška je što misle da će se izvući bez kazne.Kaznu, nažalost će plaćati oni koji nisu krivi što su im dede bili prokleti pohlepnici i izdajice svoga roda i naroda.

  2. Ја мислим да они немају благе везе о животу. Да су потпуни аматери у својим професијама и да су ту дошли зато што Миле добро пјева народу под шатрама и даје им врућу пиву и крметину за паре из буџета.

    Тако се наставе понашати и остатак године.

  3. У праву си, зна Додик шта је економија, само што он на исту гледа друкчије од економиста, за њега микроекономија значи лична корист, а макроекономија укључује и сина, кћерку, супругу, кума, премијера, предсједника скупштине и сл. од којих зависи коначан профит за све укључене у малверзације, пардон стратешку економију.
    Док год је институција ПИО повезана са придјевом социјала, а не економија, те више запослених ради у јавном него у реалном сектору и сви статистички подаци укључују збирно и једне и друге, те се плате вјештачки одржавају пумпајући оне у јавном сектору преко реалних износа и могућности, нема у РС ни економије, нити перспективе за будућност, нити одрживости система. Велике дневнополитичке приче о референдуму итд, су млаћење празне сламе, сам Додик и СНСД је причао прије 4-5 година како без јаке економије и напретка РС нема ни опстанка(тада није смио против странаца, јер су га сјечом СДС-ових глава и празном причом око реформе полиције они довели на позицију), сада смо свједоци да Додик ради управо супротно, кроз слабљење привреде урушава РС и свакодневно је додатно задужује, док истовремено народ прича приче којима скреће пажњу са главних проблема које истовремено ствара.
    Види се да је човјек завршио филозофију, политиколог, другим ријечима не зна ништа, осим да прича, његово знање о економији, привреди или индустрији своди се на оно што чује од других, па ако запамти!

Оставите одговор