ЕК: Приједлог закона угрожава независност Народне банке

Свијетска банка "изражава забринутост" да српска централна банка неће моћи да ради "разумно независно”, – Фајненшел тајмс и агенција Блумберг данас преносе негативне реакције Европске уније на оставку гувернера Шошкића "под политичким притиском".

Предлог закона о Народној банци Србије који треба да буде усвојен у понедељак изазвао је дубоку забринутост у Бриселу јер може да угрози независност ове институције, речено је Танјугу данас у Европској комисији.

„Комисија веома пажљиво прати развој догађаја у вези са Народном банком и дубоко нас забрињава оно што видимо”, рекао је Танјуговом извештачу Петер Стано, портпарол комесара за проширење Штефана Филеа.

Он је истакао да ЕК неће коментарисати оставку досадашњег гувернера Дејана Шошкића, за коју је рекао да је „лични чин”, али да предложени амандмани отварају пут за превремено укидање Савета НБС и да су у супротности са постојећим законским одредбама о независности Банке.

„Амандмани ће вероватно довести у питање стабилан мандат Савета НБС, што це као последицу имати угрожавање принципа независности централне банке”, рекао је Филеов портпарол.

Он је истакао да овај принцип, који укључује и персоналну независност управљачког тела централних банака, спада међу темељна начела ЕУ и да је као такав уграђен и у Лисабонски споразум.

„Од Србије као земље кандидата очекујемо да своје законодавство прогресивно усклађује са европским начелима економске и монетарне политике”, рекао је Стано

„Усвајање амандмана би представљало значајан корак уназад на том плану”, закључио је Стано.

СБ указује на проблематичне амандмане Закона о НБС

БЕОГРАД – У предложеним изменама Закона о Народној банци Србије (НБС) постоје елементи који изазивају забринутост да српска централна банка неће моћи да ради „разумно независно”, оценили су у Светској банци (СБ).

У ставу о предложеним изменама, који је СБ изнела на захтев НБС и доставила из Вашингтона, помињући да није имала времена за темељнију анализу, глобални кредитор посебно указује на амандмане на неке чланове који захтевају подробније разматрање.

СБ тако указује на измене којима се предвиђа формирање Управе за надзор финансијских институција која би, како се оцењује, била релативно моћно тело чији мандат није потпуно јасан.

У ставу СБ о изменама Закона о НБС, који је потписала регионални координатор СБ за Југоисточну Европу и централну Азију Џејн Армитиџ, указује се и на амандмане на члан 21 којима је предвиђено да вицегувернере бира Скупштина а не Савет НБС.

Уколико ти амандмани буду усвојени, гувернера, вицегувернере и Савет бираће парламент, што значи потпуну контролу састава управе НБС од стране Скупштине Србије, указују из СБ.

У СБ су издвојили и амандман на члан 18 којим се омогућава куповина владиних хартија од вредности на секундарном тржишту.

То ће, ако се амандман усвоји, а с обзиром да, како наводи СБ, у Србији не функционише секундарно тржиште владиног дуга, омогућити НБС да финансира владин дефицит. Последице тога биле би многобројне, упозоравају из СБ.

Забринутост је СБ показала и поводом амандмана на члан 26 којим је предвиђена смена целе управе НБС у року од 90 дана од дана ступања на снагу измењеног закона.

„У време озбиљних и све већих економских притисака, смена целе управе НБС послала би тржиштима веома јасне и негативне сигнале”, оценила је СБ.

СБ је закључила да су предложени амандмани далеко од најбоље међународне праксе и да, ако буду усвојени, могу да поткопају кредибилитет НБС као независне институције. То би пак послало лош сигнал тржиштима и међународним партнерима Србије.

У ставу СБ о изменама Закона о НБС наводи се да би СБ подробније размотрила измене да није реч о хитном усвајању и додаје да је та институција претходних година више пута била у прилици да се са НБС ангажује око низа техничких питања.

Фајненшл тајмс и Блумберг о оставци Шошкића

ЛОНДОН – Лист Фајненшал тајмс пише данас да је нова влада Србије „под налетом осуда” из иностранства после оставке гувернера Народне банке Дејана Шошкића, али указује и да је Шошкић „четврти шеф те институције после пада Слободана Милошевића који је био принуђен да оде пре краја свог мандата”.

Агенција Блумберг, као и Фајненшл тајмс, преноси негативне реакције Европске уније, светских финансијских институција и страних економиста на Шошкићеву оставку и указује да је први резултат тога нови пад динара на рекордно ниску вредност, у ситуацији кад „изгледи да Србија добије нови зајам из иностранства постају све блеђи”.

Фајненшл тајмс пише да је Шошкић дао оставку „под политичким притиском”, надајући се да ће то зауставити усвајање новог закона о Народној банци за који ЕУ и Међународни монетарни фонд верују да би могао озбиљно да угрози независност те институције. „Шошкић је вероватно искочио из воза пре но што је из њега гурнут”, оцењује британски лист и пише да је нови премијер Ивица Дачић „јасно ставио до знања да се противи чврстој монетарној политици, коју је водио гувернер, и да је протеких недеља претио да ће га сменити”.

Фајненшл тајмс преноси оцену Међународног монетарног фонда да су предложена решења „збрзана” и да би могла водити ка „великом слабљењу независности централне банке”. ММФ такође сматра да нови прописи могу имати значајан утицај на укупну макроекономску стабилност у Србији и на програм тог фонда у Србији.

Лист указује на тврдњу заменика шефа Европске уније у Србији Адријана Мартинса да Европска комисија није била обавештана о нацрту новог закона. „Усвајање ових амандмана представљало би значајан корак уназад у усклађивању српског законодавства са Европском унијом”, оценио је Мартинс у изјави Ројтерсу.

Агенција Блумберг указује на Мартинсове речи да предложени закон „изазива дубоку забринутост” и да би могао да „угрози независност централне банке”.

Та агенција наводи и поруку коју су клијентима Барклиз капитала у Лондону упутили њени економисти: спорење у Србији око централне банке и све неизвеснија ситуација у вези с добијањем кредита од ММФ-а додатно отежавају прилике поред постојећег политичког ризика.
Светски економски аналитичари, како указује Фајненшл тајмс, деле забринутост ММФ-а и Европске уније. „Јасно је било да ће Шошкић бити уклоњен и јасно је да централна банка није заистину независна”, оценио је Ендрју Робертс (Андреw), директор консултантске куће Истерн јуропијен икономикс и додаје да нацрт закона омогућава да се значајне девизне резерве земље користе за финансирање државних расхода „што носи ризик више инфлације и још слабијег динара”.

Међутим, како Робертс указује, Шошкићев одлазак с места гувернера Народне банке представља „пословично – тачније политички – обичну ствар” у региону бивше Југославије где је „аномалија да гувернери централних банака остају на функцији до краја мандата”.

Лист указује да је Шошкић четврти гувернер Народне банке Србије после 2000. који је принуђен да оде превремено, „а и он сам дугује своју функцију таквом маневру”.

Министар финансија Млађан Динкић тврди да је „у свакодневном контакту са ММФ-ом и ЕУ”, како би их убедио да су планиране измене „на месту”, пише Блумберг и преноси речи Јоргованке Табаковић, високе званичнице Српске напредне странке, да је та странка одустала од првобитног предлога да се НБС принуди на финансирање државе куповином владиних рачуна и обвезница на секундарном тржишту.