Ефбих краде Српску и преко културе

Анексом 4 Дејтонског споразума област културе у БиХ додијељена је њеним ентитетима. Све владине функције и овлаштења која се изричито не додјељују установама БиХ, стоји у слову споразума, биће оне које постоје у ентитетима, што у овом случају важи и за област културе. У Републици Српској постоји девет републичких установа културе и двије републичке управне […]

понедељак, јун 22, 2015 / 10:14

Анексом 4 Дејтонског споразума област културе у БиХ додијељена је њеним ентитетима. Све владине функције и овлаштења која се изричито не додјељују установама БиХ, стоји у слову споразума, биће оне које постоје у ентитетима, што у овом случају важи и за област културе.

У Републици Српској постоји девет републичких установа културе и двије републичке управне организације. Са друге стране, установе у ФБиХ су као правне насљеднице установа из СФРЈ задржале БиХ у имену и претендују да буду државне институције које ће бити финансиране из заједничког буџета.

Задржавањем одреднице БиХ у њиховом називу крши Анкес 4 Дејтонског мировног споразума, а приликом расподјеле средстава у сарајевске установе културе иде драстично више новца него у установе из Српске. Тако је у периоду од 2005. до 2007. у Сарајево отишло 3.848.000, док су установе културе РС добиле свега 640.000. Неравномјерна расподјела се наставила и у периоду од 2010. до 2014, осим 2011. године када средства за културу нису издвајана, због проблема са буџетом у ФБиХ.

Разлика у средствима која дијели министарство све је већа у корист институција у Сарајеву (видјети графикон), и до сада је нарасла на 8.185.000 у односу на 2.253.000 које су стигле за установе у Српској.

Несразмјер најбоље показује примјер Земаљског музеја БиХ који је 2007. године добио 718.000КМ, док су све установе културе у РС те године добиле 270.000КМ! Упркос томе, Земаљски музеј БиХ је затворен због недостатка новца за његово одржавање и програмске активности и до дана данашњег није отворен. Ништа боље није ни у Музеју књижевности и позоришне умјетности БиХ, који из једног штрајка иде у други.

Поставља се питање како је могуће да је Савјет министара годинама издвајао средства, а да није ријешен правни статус установа културе са БиХ у имену. Оне су основане по законима СР БиХ, тако да данас „немају оснивача“, а њихов рад је регулисан законима које је сарајевска влада донијела у ратном периоду. Њихово финансирање није преузела ниједна институција у ФБиХ, што се сада покушава пребацити на државни ниво. Све то је у супротности са дејтонским уставом БиХ, гдје су децидно одређене надлежности установа БиХ, међу којима нема „државних институција културе“.

– Седам сарајевских институција културе биле су обавезне да изврше пререгистрацију. Нови оснивач ових установа је могао бити Кантон Сарајево, Град Сарајево или Федерално министарство културе. Пререгистрација никад није извршена, а свједоци смо настојања да се финансирање ових установа у потпуности пребаци на ниво БиХ. Основни циљ је издејствовати да им оснивач буде неки од државних органа – каже министар просвјете и културе РС Дане Малешевић.

Коментари који долазе из ФБиХ су да је бањалучке институције културе основала Влада РС, те самим тим обезбјеђује и све њихове трошкове, за разлику од сарајевских седам институција. Оне, наводно, немају оснивача, па им Министарство цивилних послова мора давати новац и то не само за програме, већ тај новац троше на плате и дио материјалних трошкова. Ако то раде, сматрају у Министарству културе РС, треба ангажовати инспекцију да то провјери.

2005. 975.000 0
2006. 2.155.000КМ 370.000КМ
2007. 718.000КМ 270.000КМ
.
2010. 1.970.000 430.000
2011. није било финансирања
2012. 817.000 595.000
2013. 1.055.000 375.000
2014. 495.000 213.000

Укупно 8185000 225 3000



3 КОМЕНТАРА

  1. То је главно питање: Ди су наши новци?
    И зашто се ми не борима да муземо максимално заједничке буџете. Наша антибосанска политика се одрекла тих пара (које су дијелом наше) али зато отворила врата да паре износи ко хоће

Оставите одговор