Дрогба на Андрићевом вијенцу – или ништа?

Побједа лидера напредњака као идеална је за рециклажу оне мало вулгарне пословице о лијепом и упорном. А можда се буде правила паралела са Дрогбом, који је у задњи час повукао свој Челзи до титуле.

Пише: Марко Шикуљак

Овде у седишту Демократске странке су се појавили трубачи који су почели свирати Ђурђевдан, али су их из ДС брзо утишали. Још се нико не појављује и не зна се када ће се саопштити први резултати избора…

У седишту СНС је радна атмосфера, али интересантно је да је Александар Вучић утрчао у просторије службе за информисање, а затим исто тако брзо истрачо из ње…

Овакво извјештавање из изборних штабова двије странке, док су се жута и плава црта амплитуде резултата приближавале, биле су прве назнаке да се дешава нешто што се баш и није планирало. Најава да прво стижу резултати из удаљених мјеста, за која се очекује да су наклоњена Николићу објашњавала је почетну предност плаве црте, уз очекивање да се кривудање у једном тренутку смањи, што би значило да је већина гласова пребројана, а преплитање би значило да је Тадић прешао у вођство.

Како преплитање није услиједило, сваколики аналитичари су са приче о Тадићевој анкетној предности, малој излазности у мјестима гдје је Николић у првом кругу био у предности, прешли на приче о казни гласача који су незадовољни свуда у Европи, па је ред да покажу незадовољство и у Србији.

Када је Александар Вучић у прединфарктном стању прогласио побједу, јер Николићеву предност Тадић не може стићи, анализе су биле усмјерене ка Дачићу, “који је већ једном преокренуо ћурак” и да ли би то могао опет. Напредњачкој колалицији и социјалистима, уз “Томиног Мађара” Пастора, лакше је сакупити 4 недостајућа мандата, него што би требало жуто – црвеној коалицији.

Све у свему, Николићева побједа је изненађење које на политичкој сцени није било очекивано, а то осим пар почетних слика у тексту говори и не баш контролисана радост побједника, несадржајност изјава већине странака по сазнању резултата, те бијес оних којима је прво на памет пало романијско проглашење четничких војвода.

Једини који нису били изненађени су другари из ЕУ институција, који су 3 сата прије затварања биралишта послали честитку.

Као кисело грожђе треба оцијенити и констатације (оних који морају испасти паметни) како се на изборима гласало против Николића, а не за Тадића. Ако се заборави да је на изборима то једно те исто, не смијемо заборавити да је Тадић изборе добијао баш на томе – гласајте да они не дођу на власт. Та политика му се обила о главу, и већи дио оних који су му вјеровали су остали кући, а мањи је из бојкота изжврљао листић или “тактички” гласао за Никилића.

Баук постао предјседник

Изборни резултат можемо оцијенити са неколико аспеката. У првом би могли рећи да је и био ред да Томислав Николић, као значајна политичка фигура, не оде у историју описан као баук којим су једном приликом натјерали више од два милиона Срба да гласају за Бориса Тадића 2008. Тим прије што је у односу на свог противника за политику “доктор наука”. Ако ни због чега, оно због тога што је два пута са позитивне нуле правио странке способне да дођу на домак власти, и при том против себе мобилише најшири могући фронт политичких противника.

Други аспект је пораз политике страха и манипулације, којима је ДС плашио Србију доласком на власт било кога сем њих. Како небо никоме није пало на главо, сунце је сутрадан изашло као и обично, а није се десила никаква ни природна ни друштвена катастрофа, то ће бити релаксација за будуће изборе, у којима ће бити јасно да та прича не пролази.

Трећи, и најозбиљнији, да све долази касно за неке озбиљније политичке преокрете. Ако знамо да политичари сваке изборе најављују као историјске, онда су “историјскији” и преломнији од свих били они 2008. Резултати су у коначници преломљени тако да се Србија са врха планине закотрљала на страну на коју су на западу хтјели, и за шта су уложили толико труда и средстава. Од тада промјене су могуће лијево или десно, али за заустављање, враћање камена уз брдо и преваљивање на другу страну изгледа у овим околностима нема.

Шта је одлучило изборе?

Скуп фактора, од којих ни један није био пресудан. Мало вреће, мало Коштуница, мало што Дачић не посједује гласове људи који су за њега гласали; Мало страх бирача да не остане баш све исто, мало непослушност гласача Двери да бојкотују изборе, мало логика Весне Пешић која је позвала истомишљенике да тактички свргну Бориса сад, а Тому ће већ много лакше сутра. Мало што је и ЕУ дигла руке од Тадића, мало што је напправљен договор са Зукорлићем, мало због самоувјерености власти, мало због незаинтересованости бивших партија из власти.

У зависности који од одговора преферирате, намеће се и будући расплет. Ко вјерује да у ЕУ не спремају двије идентичне честитке за оба случаја, и да су довољно наивни да на овај начин открију како ведре и обалаче изборним процесом… Тај ће помислити како је ЕУ бацила потрошеног Тадића, дајући Ђиласу опозициони залет, а националним бирачима коску којом ће се забавити, а фактички неће моћи много. Жуто – црвена коалиција остаје и наставља гдје је стала. Напредњаке су направил, а сад их сачували од распада, затребаће.

Ако је пресудила Пешићка, онда вјерујете у сличан расплет, или да ће напредњаци на власти бити једнако лоши као и претходници, односно лошији јер имају мање времна и стрпљења јавности, док су сви медији и јавне функције препуне “европејаца” који ће се само рехабилитовати у опозицији. Битно је да нема Тадића.

Ако је мобилизација националних снага учинила своје, онда очекујете да ће Николић поништити парламентарне изборе због крађе, насписати нове на којима ће побиједити патриоте, а онда креће препород. Ако је до Дачића, онда је у визији нова коалиција, која ће понудити нешто ново а исто. Ако је до Коштунице, вјерујете у неки спорији, али темељнији заокрет.

Како било, изненађење се десило у задњи час, и омогућило већи број комбинација, па и ту да се напредњаци у задњи час докопају власти.

Тома на задатку

У зависности како се окончају преговори о састављању нове владе, могућности за промјене како то замишља СНС биће од минималних до просјечних. Најважније питање нису, гледано дугорочно, нису инвестиције, Косово, ввропски пут, инвеститори, односи у региону и сличне ствари које су потезане у анализама резултата.

Паралелно са њима, мораће се исправљати највећи злочин претходне (или актуелне, а можда и будуће) власти, а то је злочин подјеле народа/друштва, на два оштра дијела, или наставак инсистирања на подјелама. Србија као држава (или како они који слао преводе са енглеског кажу нација) не може бити тако оштро подијељена на два тако подједнака дијела, у коме један има потпуну доминацију. Или може, али то неће бити здраво. Поправка није лака, али почети мора. Неки први резултати би значили да неће некажњено бити да се под изговором умјетности повраћа на српску заставу или крваве руке у бачви са натписом "Новија српска историја". Ако нисте чули за то, добро је.

За сада, битније од првих Николићевих потеза је ковитлање у Демократској странци. Прича ће се, како год да буде, наставити.