Дражан Косорић: Код нас за хармонику важе стереотипи

Дражан Косорић, доцент на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву имао је част да се његово композиторско дјело "Концерт за хармонику и симфонијски оркестар", у извођењу Националне филхармоније из Одесе, премијерно изведе управо у граду у којем је завршио студије.

"Концерт за хармонику и симфонијски оркестар" је Косорићев магистарски рад из композиције и он није скривао своје одушевљење због овог извођења.

"Тринаестог марта сам имао премијерно извођење мог дјела у Одеси у Украјини. Оркестар је био Национална филхармонија из Одесе, диригент Игор Шаврук, а солиста Владимир Мурза" рекао је Косорић.

Игор Шаврук и Владимир Мурза су носиоци украјинског почасног звања "заслужни умјетник" које се стиче дугогодишњим наступима и великим успјесима у умјетности.

Косорић је истакао да су му посебна част и задовољство чињенице да је солиста био Владимир Мурза, професор у чијој је класи дипломирао хармонику, а да се у публици налазила Кармела Цепколенко, професорка у чијој је класи дипломирао композицију.

"То је склоп околности који је за мене огромна част и задовољство са једне стране, а са друге стране је велика част за једног савременог композитора, нарочито са нашег поднебља да му буде изведено неко ново дјело јер је за то потребан огроман извођачки апарат" нагласио је Косорић.

Он се осврнуо и на жанр у којем компонује и истакао да Савремена умјетничка музика има свој специфичан музички језик и обични слушалац је углавном удаљен од такве музике, али постоје умјетници из разних области који долазе на намјенски организоване фестивале такве музике и она има своју публику на челу са професионалцима.

Описујући саму композицију, Косорић је истакао да је то Концерт састављен од два става. Хармоника је солиста и главна дионица је управо на хармоници, а у пратњи је симфонијски оркестар који је бројао преко 60 извођача.

"Првим ставом у некој мјери преовлађују лирски моменти и лирски карактер, док је други став динамичан, развијен, звучи доста симфонијски, па су чак неки истицали утисак као да је то више симфонија са хармоником него што је концерт за хармонику са симфонијским оркестром јер је до те мјере био заступљен оркестар", рекао је Косорић, описујући своју композицију.

Додао је и то да су општи утисци били сјајни и да су у плану још нека извођења исте композиције.

Косорић се осврнуо на ријетку појаву оваквих извођења јер је тешко наћи оркестре који желе да се баве савременом музиком, али и похвалио Националну филхармонију у Одеси јер су на сопствену иницијативу одсвирали концерт у огромној филхармонији.

"Ја сам имао среће да тек написано дјело доживи да буде изведено, а људи данас избјегавају да компонују тако захтјевна дјела, јер гдје ће неки неафирмисани умјетник наћи оркестар да учи да свира његово дјело, па се због тога људи базирају за рад са камерним саставима" подвукао је Косорић и изразио жаљење што није могао да оде на премијеру.

"На жалост, био сам претрпан неким другим обавезама, а Украјину сматрам својом другом домовином и то не само због тога што сам украјински зет већ то стварно мислим, а на то ме подсјећа и пет прелијепо проведених година у тој земљи."

Концерт за хармонику и симфонијски оркестар

У наставку разговора за портал Универзитета у Источном Сарајеву, Косорић се осврнуо на улогу медија у популаризовању музичких праваца, али и на разбијање стереотипа о најомиљенијем инструменту ових простора кроз Музички фестивал Акордеон фест.

"Медији су прилично криви што, ни класична музика доступна свима, није народу довољно приступачна и јасна, а камоли композитори 20 и 21 вијека чији је музички језик сложен. Ми хармонику, као инструмент за коју на нашем поднебљу важе неки стереотипи, кроз фестивал Акордеон фест, народу презентујемо као инструмент у пуном свјетлу са свим својим изражајним могућностима, јер је то инструмент који може да се употријеби буквално у свим жанровима".

На крају је Косорић истакао важност оваквих извођења у позиционирању саме Академије и Универзитета на свјетској мапи признатих и препознатих институција.

"Кад треба да се изведе неко моје дјело, ту су информације о композитору и дјелу, а у мојој биографији на првом мјесту стоји на којој Академији и Универзитету радим па се тако, путем стваралаштва, на најбољи начин чује и за Музичку академију и за Универзитет у Источном Сарајеву и мени то представља велику част“ подвукао је Косорић.

Дражан Косорић, рођен је 1976. године у Сокоцу. Музичко образовање стекао је у БиХ и Украјини. Средњу музичку школу "С. С. Мокрањац" одсјек за хармонику завршио је у Бијељини у класи проф. Обрада Каитовића, а студије на Државној музичкој академији "А. В. Нежданова" у Одеси (Украјина) – одсјеке за хармонику (у класи проф. Владимира Мурзе) и композицију (у класи проф. Кармеле Цепколенко). Као студент учествује на бројним концертима, фестивалима, конференцијама и другим музичким манифестацијама.

Најзначајније резултате постигао је на пољу компоновања за хармонику. Аутор је симфонијске, камерне, инструменталне и вокално-инструменталне музике. У оквиру свог стваралаштва највећу пажњу посвећује развоју оригиналног репертоара за хармонику. Сарађивао је са познатим умјетницима попут Владимира Мурзе – хармоника, Татјане Кравченко – клавир, Сергеја Шолца – виолончело, Татјане Спаске – сопран и др.

Од 2004. године ради на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву. Oстварио је значајне резултате у области хармонике. Његова дјела за хармонику представљена су на многим такмичењима, фестивалима и концертима у Украјини, Пољској, Италији, Хрватској, Србији и Босни и Херцеговини.

Композиције су му штампане у издањима Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву.