Дража Михаиловић стрељан на Ади Циганлији

БЕОГРАД – Драгољуб-Дража Михаиловић, четнички вођа из Другог свјетског рата, стријељан је 17. јула 1946. године на Ади Циганлији, а тијело је бачено у кречану покрај ограде затвора која је убрзо затрпана. Више од 60 година након смрти ђенерала Војске Краљевине Југославије Михаиловића, лист објављује свједочење Слободана Крстића Уче, чије је казивање о стријељању на […]

петак, април 17, 2009 / 10:05

БЕОГРАД – Драгољуб-Дража Михаиловић, четнички вођа из Другог свјетског рата, стријељан је 17. јула 1946. године на Ади Циганлији, а тијело је бачено у кречану покрај ограде затвора која је убрзо затрпана.

Више од 60 година након смрти ђенерала Војске Краљевине Југославије Михаиловића, лист објављује свједочење Слободана Крстића Уче, чије је казивање о стријељању на Ади Циганлији забиљежено на магнетофонској траци.

Према том свједочењу, Крстић је био учесник у акцији хапшења Михаиловића 13. марта 1946. године и био присутан приликом егзекуције на Ади Циганлији, гдје је оружјем с пригушивачем стријељано укупно седам људи, заједно са Михаиловићем.

"Дража је био изгубљен, био је тотално изгубљен. Пре стрељања ништа није рекао", рекао је Крстић у изјави забиљеженој на магнетофонској траци 1991. године.

Централном милицијском четом, која је обавила припреме за стрељање и организацију егзекуције, руководио је Радивоје Лазић.

Том чину присуствовали су тадашњи министар полиције Србије, Слободан Пенезић Крцун, тужилац Јосип Хрнчевић, војни тужилац пуковник Милош Минић, предсједник судског вијећа Михајло Ђорђевић, функционер тајне полиције Озне Слободан Крстић Уча, љекар по службеној дужности и малобројни, јавности мање познати официри Озне и милиције.

Јосип Броз Тито, тадашњи предсједник Комунистичке партије Југославије и Федеративне Народне Републике Југославије, боравио је у Пољској.

На питање да ли земни остаци четничког вође и даље почивају у околини мјеста стрељања на Ади Циганлији, Крстић је у том разговору одговорио најприје да не зна, а потом је додао да су они, "вјероватно, због рушења затвора на Ади, пребачени на Централно гробље у Београду".

"Моја је савест чиста. Ово први пут причам", завршио је исповиjест Крстић.

Потврду истинитости исказа дали су, прије свих, учесници збивања – Крстић у разговору са управником Задужбине краља Петра Првог на Опленцу, Миладином Гавриловићем и новинаром Милетом Недељковићем, снимљеном почетком деведесетих година прошлог вијека.

Ту су и виши инспектор МУП-а у пензији, који чека благослов министра правде да га ослободи ћутања, на које се заклео ступајући на посао, затим Војислав Михаиловић, унук ђенерала Михаиловића, као и широм свијета бројни истраживачи једне од највећих и најдуготрајнијих тајни Србије.



Оставите одговор