Додик одликовао Николића орденом “Павловић банке”

Ексклузивно откривам доказ по ком би Тужилаштво БиХ у предмету “Павловић банке” требало тражити свједочења Томислава Николића. Но, ваљало би да се тужилаштво позабави и питањем: да ли је спорним кредитом из 2008. Милорад Додик у ствари прибавио 500 000 евра, које је „донирао“ за формирање Српске напредне странке?

петак, јануар 26, 2018 / 20:57

Пише: Борислав Радовановић

То да Александар Вучић омета/спречава истрагу око Додикове куповине виле на Дедињу и подизања кредита код „Павловић банке“ данас је неупитно. Елем, зашто то чини, какав је његов интерес? Прикривање криминала никако се не може подвести под патриотизам. Нешто друго је у питању.

У ствари, види сад парадокса, аферу око Додикове куповине виле на Дедињу објелоданили су управо тадашњи фактички шефови Српске радикалне странке (СРС) – посебице потпредсједник Томислав Николић и генерални секретар Александар Вучић. И то су циљно учинили као вид одмазде због Додикове подршке Борису Тадићу поводом предсједничких избора. Сви се сјећају квалификација типа „политички побачај“.

Из стенограма Народне скупштине Србије може се утврдити како су Радикали прозивали Додика за куповину скупоцјене виле на Дедињу и чак показивали фотографије исте. Но, довољно је претражити сајт СРС и наћи саопштење наслова “Клевете Милорада Додика” од 29.01.2008. године, које преносим у цјелости:

“Изборни штаб Томислава Николића констатује да се Милорад Додик страшно уплашио за своју вилу на Дедињу, те је наставио да лаже, вређа и клевета, како Томислава Николића, тако и грађане Србије.

Изборни штаб Томислава Николића поставља питање Милораду Додику и режимском кандидату Борису Тадићу: Колико нових вила и сумњивих послова грађане Србије кошта клеветање Милорада Додика?

Једна од тачака председничког програма Томислава Николића је борба против корупције и криминала, па ће у складу да тим и криминалне активности Милорада Додика бити под лупом надлежних државних органа.”

За провјеру вјеродостојности навода довољно је кликнути на везу

Значи, лидери Радикала су правовремено указивали да је куповина спорне виле криминал, те продуковали снажну политичку и медијску аферу. У тим тренуцима кључно питање било је одакле тадашњем премијеру Српске 750 000 евра за куповину виле. За тај износ Додик није имао покриће и пријетила му је истрага. Из саопштења видимо да је истрага презентована као „тачка предсједничког програма“ Томислава Николића.

Међутим, већ те 2008. године Томислав Николић „заборавља“ предизборно обећање и он лично, баш као и његови сљедбеници, ту тему престаје потенцирати. Зашто? Шта се догодило? У ствари до данас је остала неразјашњена потоња „изненадна љубав“ између Додика и Николића, а да не заборавимо и Александра Вучића.

Да би дошли до одговора морамо проанализирати неке податке из кривичног предмета „Павловић банка“. Из доказа у посједу тужилаштва видимо да је Милорад Додик са свог рачуна у Павловић банци 14. маја 2007. године пребацио 750 хиљада евра на свој рачун у “Комерцијалној банци” Београд. Два дана након тога од београдске банке купује спорну вилу, коју укњижава као власник и без терета (види фото уговора).

Елем, ту Тужилаштво БиХ иде са оцјеном према којој је Додик спорни кредит подигао како би прикрио нелегално стечени капитал, а због страха од истраге коју су медији посебно потенцирали након радикалских “Николић-Вучић оптужби”. Но, да ли је баш тако?

Постојећи докази јасно указују да је Додик маја 2007. на рачун “Павловић банке” положио 750 000 евра, те их пребацио на рачун “Комерцијалне банке”. Уопште будаласто дјелују тврдње како је Додик као депозит положио 750 000 евра, а онда исти тај износ подигао као кредит (па да још плаћа камате). Нема простора за дилеме око тога да је тадашњи премијер Српске у банкарске трансакције унио огроман новац за који није имао доказе о легитимном поријеклу.

У даљем тужилаштво иде са некаквим конструкцијама да је Додик фингирао подизање кредита, али да је тих 1 468 373 марака (700 000 евра) бар дијелом оставио Слободану Павловићу да сервисира фиктивни кредит. Павловић јесте за тај кредит положио депозит у износу од 489 457 марака и претпоставити је да му је то враћено.

Но, кад Павловићев депозит одбијемо долазимо до тога да је Додик у ствари прибавио неких 978 916 марака или 504 595 евра. Дакле, долазимо до те фамозне цифре од пола милиона евра које је Додик имао на располагању. Нема сумње да је подигао новац, а питање је само: зашто му је био потребан?

Вјетојатно овде скептици размишљају како поменути износи за Додика представљају „ситницу“, но ваља подсјетити да је тада тек годину и по био на позицији премијера. На већ потрошених 750 000 евра за куповину виле упитно је да ли је имао још пола милиона евра за „нове трансакције“. У коначници и у истрази се претпоставља да је новац задржао за себе.

Да је нашем вожду требао новац можда најбоље указује то што је у „репрограму кредита“ уписао хипотеку баш на спорну вилу. Елем, за потребе уписивања хипотеке вјештак је вриједност виле процијенио на 1 260 000 евра, одакле произилази да је већ самом куповином Додик профитирао преко пола милиона евра.

Ипак, вратимо се на уводно питање: да ли је Милорад Додик „донирао“ пола милиона евра Томиславу Николићу и Александру Вучићу за формирање Српске напредне странке? Спорни кредит био је оперативан већ крајем јуна или почетком јула 2008. године. Неких два мјесеца након тога Томислав Николић доноси „судбоносну одлуку“: подноси оставку у СРС и са једним бројем Радикала формира засебан скупштински клуб.

Мјесец потом (10. октобар) региструје СНС и сад слиједи сасвим логичко питања: одакле паре? Ту не треба бити наиван – да би неко регистровао иоле респектабилну странку, изградио страначку инфраструктуру, све то промовисао и ино треба подоста новца. Пола милиона евра засигурно није довољно за такав подухват, али може значајно помоћи.

Дакле, да предње резимирамо. Томислав Николић и Александар Вучић су својевремено Додика довели у врло тешку ситуацију, како са позиције политике, тако и у домену потенцијалног кривичног прогона. И онда су из само њима знаних разлога „заборавили“ и Додикову вилу, и предизборна обећања и оне силне увреде какве честити људи не праштају никад. Који је стварни разлог Николићеве и Вучићеве изненадне „амнезије“? Или, одакле долази њихова потоња „силна љубав“?

Елем, на самом крају вратимо се на почетак. Данас нема сумње да Александар Вучић омета/спречава истрагу Тужилаштва БиХ какву су управо Томислав Николић и он „благовремено“ заговарали и медијски максимално промовисали. Има ли каквог рационалног објашњења за њихово такво понашање? Можда има у сумњи да је Милорад Додик својом „донацијом“ својевремено помогао у остварењу онога шта су Николић и Вучић касније постигли.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *