Додик: БиХ је трула и дабогда се распала

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је Босна и Херцеговина очевидно у фази "дефинитивног расапа” који, наравно, може да траје дуже и брже, а што се њега тиче то би, како је рекао, требало да се догоди што је могуће пре. „Да да Бог да се распадне (БиХ), што је могуће прије”, рекао […]

недеља, септембар 30, 2012 / 17:01

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је Босна и Херцеговина очевидно у фази "дефинитивног расапа” који, наравно, може да траје дуже и брже, а што се њега тиче то би, како је рекао, требало да се догоди што је могуће пре.

„Да да Бог да се распадне (БиХ), што је могуће прије”, рекао је Додик, а пренијели медији.

Он је, поводом негативног ревизорског извјештаја о раду институција БиХ, казао да је БиХ „трула земља” и да је јасно да као таква не завређује да постоји.

„БиХ биљежи стално елементе немогућности свог постојања, а један од њих је не само та ревизорска прича, већ несумњиво и недавни наступ (предсједавајућег Предсједништва БиХ) Бакира Изетбеговића на Генералној скупштини УН”, навео је Додик.

Он је поновио да Изетбеговићев наступ и оно што је он у Генералној скупштини УН рекао није било усаглашено, а требало би да је у складу са Уставом. „Али, очигледно је да је БиХ у фази дефинитивног распада који, наравно, може да траје дуже и брже, а што се мене тиче – да Бог да да се распадне, што је могуће прије”, казао је предсједник Српске.

Канцеларија за ревизију институција БиХ дала је негативно мишљење у извјештају о ревизији извјештаја о извршењу буџета институција БиХ за 2011. годину.

Изетбеговић је недавно на Генералној скупштини УН изјавио да је „последњи тренутак да међународна заједница избјегне да понови исту, катастрофалну грешку у Сирији, каква је довела до геноцида у Сребреници”.



0 КОМЕНТАРА

  1. i kako sad da covjek ima nadu u bolje sutra kad Dodik evidentno nece trositi svoju energiju na ekonomski prosperitet, privlacenje invsticija, otvaranje radnih mjesta,smanjenje stope nezaposlenosti… itd nego na utopijske ciljeve. Kako pregovarati o napretku drzave sa covjekom koji masta o njenom raspadu
    a napredak drzave znaci napredak entiteta, napredak entiteta =napredak opcine i tako sve do osnovne jedinice tj COVJEKA! Ali da, njemu i neodgovara jaka drzava jer jaca drzava malo ostavlja prostora korumpiranim i pokvarenim ljudima poput vladajuce elite.

  2. Ovakve izjave sluze iskljucivo da se snsd spasi koliko god se to moze, od loseg izbornog rezultata.Kad nista drugo ne moze da ponudi udari na narodnu zabavu..Dodik nikad nije bio patroita, on je iskljucivo ljubitelj zgrtanja bogatstva za sebe, svoju porodicu, kumove, zetove, biznis pajtose itd..Nekad je MD bio BIH unitarista, danas je kvazinacionalista, sta ce sutra, kad sidje s vlasti biti to ne zna ni Milorad Dodik

  3. Mile puna cu ti usta BiH. De ti prika nama reci šta ćemo mi sa sobom. Kako da zaposlimo naše ljude , kako da stignemo potrošačku korpu , kako da pohapsimo lopove i kriminalce , kako da zaustavimo odlazak omladine iz RS , kako da obezbijedimo penzionerima normalan život po stare dane , kako da se odužimo borcima što stvoriše RS …… treba li da nabrajam još?????
    Nemaš ti odgovor na ta pitanja jer o tome i ne razmišljaš. Mani se šuplje priče i zabavljanja gladnog naroda jer narod praznog stomaka ne razmišlja o BiH već se zabavio sam sa sobom.

  4. „Међу вашим политичарима које сам упознао било је људи који су могли да буду велики државници да су заиста били родољуби без рачуна, предани општем добру и храбри. Најбољи пример за то је Никола Пашић. Тај човек је, јавно признајем, много учинио за вашу земљу. Сигурно је један од оних ваших државника који су највише учинили. Међутим, он је то учинио зато што су му се лични интереси поклапали са интересима земље. Да су му интереси били супротни, он би своју велику интелигенцију – у великом делу саткану од лукавства и спонтане интуиције – користио против вас. Погледајте, син обичних и сиромашних сељака оставља једно од највећих богатстава у овој земљи. Елем, човек који се преда само општој ствари, а Пашић је током целог живота био само политичар, и коме је на памети само та општа ствар не богати се, напротив – он жртвује и оно што је могао имати. Борба за неку идеју, идеал кошта. Знам нешто о томе. Одбрана вас коштала ме је свега што сам имао: богатства, положаја, будућности. Рећи ћете ми да је жена Пашићу донела леп мираз. Шта је, међутим, тај мираз у поређењу са оним што је он оставио после смрти? Сламчица и ништа више. Да је Пашић заиста био велик и поштен човек, како би неки хтели да га представе, после њега би нашли само женин мираз, а било би чудно да и он буде потпун јер су Пашић и, поготово, његови живели на високој нози, а дугови сина, које је отац плаћао, сигурно су надмашили мираз госпође Пашић. Уз то, заиста велики човек се гнуша дружења са покварењацима. Он у свом окружењу тражи људе који су му морално слични, значи поштене и несебичне људе попут себе.

    А Пашићево окружење?! Људи сиромашна духа, али корумпирани. Профитери и мутиводе којима је дозвољавао да се богате под условом да служе њего-вим интересима. Па она невероватна Пашићева слабост пре-ма недостојном сину… За време рата Пашић га је, а већ је знао за изопаченост свог потомка, склонио под изговором непостојеће болести. Човек који је на положају политичког вође једне државе у рату морао је одржати сину следеће слово: „Ти си ми син јединац. Место ти је међу онима који прсима бране земљу која ми је поверила своје интересе. Кажеш да си болестан. Није важно, чак и да си на самрти, мораш да будеш међу бранитељима отаyбине. Иди и изврши своју дужност! Ако то не учиниш, одричем те се и никада те више нећу видети!“ Међутим, уместо да му одржи то слово, Никола Пашић је допустио сину да банчи по Паризу и да на Крфу својом раскошном лимузином прегази српске јунаке који су се избавили из неприја-тељских планина Албаније. Пашић је био реалиста и мислио је да су сви људи као он. Тако, када му је један заједнички пријатељ приговорио што је лоше поступио према мени, одговорио му је: „Па, шта хоће тај човек? Три пута сам му нудио новац, а он је одбио!“ У том одговору се садржи сав менталитет тог државника.

    Стари Пашић је послужио као пример вашим данашњим политичарима-странчарима. Они су се обликовали према њему. Створио је те безобзирне политичаре, профитере који државу често сматрају кравом музаром чијим се млеком хране.“

  5. Након цитата Арчибалда Рајса, ево и предизборни плакат из тридесетих година прошлог вијека, који показује да Срби вијековима бирају оне који нису морални и достојни:

    http://imageshack.us/a/img255/2466/57464895.jpg

    Да је то тако, потврђују и Домановићеве сатире, оне Змајеве пјесмице, као и она Дисова:

    http://www.youtube.com/watch?v=c8Ej0ADbGNY

  6. Владислав Петковић Дис
    (1880-1917)

    НАШИ ДАНИ

    Развило се црно време опадања,
    Набујао шљам и разврат и пороци,
    Подиг’о се трули задах пропадања,
    Умрли су сви хероји и пророци.

    Прогледале све јазбине и канали,
    На високо подигли се сутерени,
    Сви подмукли, сви проклети и сви мали,
    Постали су данас наши суверени.

    Покрадени сви храмови и ћивоти,
    Исмејане све врлине и поштење,
    Понижени сви гробови и животи,
    Упрљано и опело и крштење.

    Закована петвековна звона буне,
    Побегао дух јединства и бог рата,
    Обесисмо све празнике и трибуне,
    Гојимо се од грехова и од блата.

    Од пандура створили смо великаше,
    Достојанства поделише идиоти,
    Лопови нам израђују богаташе,
    Мрачне душе назваше се патриоти.

    Своју мудрост расточисмо на изборе,
    Своју храброст на подвале и обеде,
    Будућности затровасмо све изворе,
    А поразе прогласисмо за победе.

    Место светле историје и гробова,
    Васкрсли смо све пигмеје и репове,
    Од несрећне браће наше, од робова,
    Затворисмо своје очи и џепове.

    Остала нам још прашина на хартији,
    К’о једина успомена на џинове,
    Сад сву славу пронађосмо у партији,
    Пир поруге дохватио све синове.

    Под срамотом живи наше поколење,
    Не чују се ни протести ни јауци,
    Под срамотом живи наше јавно мнење,
    Нараштаји, који сишу к’о пауци.

    Помрчина притиснула наше дане,
    Не види се јадна наша земља худа,
    Ал’ кад пожар подухвати на све стране,
    Куда ћемо од светлости и од суда!

    (1910)

Оставите одговор