Добрило Дедеић: Срби ће опет бити преварени у Црној Гори

У тражењу саговорника који би приближио стање у некадашњој српској Спарти, Фронтал.РС се обратио Добрилу Дедеићу, предсједнику Странке српских народњака. Иако као новооснована партија, ССН није сигурна у преласку изборнх прагова, Дедеић носи релевантност коју је стекао као портпарол некадашње Српске листе и углед неокаљаног политичара у народу.

Будући да је још далеко од првих политичких компромиса, може отворено и оштро говорити о стању у Црној Гори, положају српског народа, везама опозиције са тајним службама и другим темама које се у Српској чују или потихо или површно.

Српски или било који идеолошки атрибут не мора нужно да дефинише неку политичку организацију у Црној Гори у смислу њеног конкретног дјеловања. Црна Гора није истински плуралистичко, нити демократско, него претполитичко друштво.

Инфлација је један од друштвених феномена, и у економском, и уопштено друштвеном смислу. Постоји, закономјерно, инфлација социјалистичких, псеудограђанских – у суштини црногорских националистичких, па и просрпских странака. Када је српски политички корпус у Црној Гори, на таласу референдумског разочарења Срба, знао шта хоће, били смо најјача опозициона групација. Говорим о Српској листи у периоду од 2006. до 2008. године.

Странка српских народњака идеолошки је континуитет Српске народне странке (стожера Српске листе, прим.ур), иако је НОВА формално-правни наследник. Залажемо се за конститутивност српског народа у БЈРЦГ, пропорционалну заступљеност Срба у државним и органима локалне самоуправе, у складу са резултатима пописа, културно-просвјетну аутономију, уставно дефинисање српског језика и ћириличног писма као службеног, за систем специјалних веза са Србијом и Републиком Српском, укључујући економску и војну унију. Не одричемо се организације новог референдума и прилике за поновно уједињење са Србијом.

Противимо се уласку у НАТО. Дијелимо став Војислава Коштунице да Црна Гора, као и Србија, не треба да уђу у ЕУ уколико Косово и Метохија нијесу, као дио тог аранжмана, територија државе Србије. И власт и парламентарна и ванпарламентарна опозиција, осим ССН-а, су за безуслован улазак у ЕУ.

Странка српских народњака се залаже да Срби изборе статус конститутивног народа. То је наш крајњи национални циљ. За разлику од других ,,просрпских" странака, не непадамо оне Србе који сматрају да се Срби у Црној Гори могу штитити и кроз форму права која проистичу из положаја национског народа, какав данас, нажалост, реално јесте, хтио то неко или не. Чак смо у положају мајоризоване националне мањине.

Највећи противник српских народњака је антисрпски и криминални режим Мила Ђукановића и Демократска партија социјалиста. НСД Андрије Мандића основања је под притиском западних служби у Подгорици како би се угушио бунт Срба у тренутку када је народ мјесецима био на ногама због признања лажне државе Косово од стране Владе Црне Горе.

Циљ НСД је ширење колаиционог капацитета у смислу да буду прихватљиви и за ДПС и за псеудограђанске политике партије, у суштини национално црногорске, какве су Покрет за промјене, Демократски центар, или за партију Бошњака Муслимана Рифата Весковића који се залагао за цијепање Рашке области и прикључење србијанског дијела ,,Санџака" Црној Гори. Сада су са њима у коалицији.

Наш противник је ДПС, НСД је самим тим наш супарник јер се ова политичка организација финансира тајкунским новцем из рођачког, кумовског и пословног окружења Мила Ђукановића. Више него средствима појединих београдских тајкуна који су имали најтјешњу пословну сарадњу са Станком Суботићем и финасирали и позиционе и опозиционе структуре и у Србији и у Црној Гори.

Најпростије речено, Српска листа је имала 65.000 гласова. НОВА се данас налази на неких петнаестак хиљада гласова и поред тајкунског капитала који се у њу улаже. То је ефекат ликвидације СНС-а и стварање НОВЕ. Шта се детаљно хтјело, знају налогодавци и тројица извршилаца из руководства НОВЕ (У трајну коалицију са Мандићевом Новом српском демократијом су ушле Народна странка Предрага Поповића и Демократска српска странка Ранка Кадића, прим.ур).

Њих тројица су, у материјалном смислу, добили што су хтјели. Шта се десило у последњих годину дана? Сваки од бивших српских лидера, окупљених у НОВОЈ и недавно склепаној међународној коалицији, недовољно се политички бринуо о правима Срба са амбицијом да искористи колективно тежак положај Срба и појединачна незадовољства за ситне политичке поене и дневни политикантски профит.

Злоупотријебљене су чињенице да су Срби без запослења, да су губили посао, да поједини Срби не могу добити предузетничке кредите, да су ниске пензије и лоша брига социјалног буџета према Србима. На минимум су сведене и шансе Срба из Црне Горе у односу на могућности Србије да нам помогне. Неријешено је питање двојног држављанства, мали је обим инвестиционих улагања из Србије и низак је ниво међудржавних односа Србије и Црне Горе.

Српска листа је имала снагу да се бори против режима и окова које је Србима наметнула приватна држава Црна Гора. Имали смо, заједно, и снагу да вршимо позитивни притисак на државне органе Србије да помажу Србима у Црној Гори. Овако, ко зна када ћемо се консолидовати. То је, нажалост, истина.

Андрија Мандић је проглашен за четничког војводу на јавном скупу у селу Заостро, поред Берана. Били смо заједно тога дана. Касније је под притиском тзв. црногорских независних медија био неодређен поводом те титуле. Када је ушао у процес страначке трансформације, по налогу режима, почео је, у увијеној форми да негира титулу коју је добио, одриичући се грамате.

Не кажем да је паметан потез постати четнички војвода у мирнодопским околностима. Можда то, на крају крајева, није ни добар политички потез, али је у јавном животу најгора варијанта крени-стани.

Црвени је војвода зато што је покушао да ликвидира једну политичку идеју по налогу Мила Ђукановића, у околностима које не би режирао ни Вељко Булајић. У режиму су социјалисти који се никада нијесу одрекли комунизма и покушавају на матрици црногорског неонацизма да униште традиционалну, некада српску Црну Гору.

Мило Ђукановић влада двадесет година јер га подржава Запад, контролише дјелове опозиције, разбио је заједничку државу, па му је олакшана власт у приватном феуду. Има ,,перфектну" Агенцију за националну безбједност која није деполитизована. Сви рестлови комунистичке УДБЕ и КОС већином су у његовим редовима. Опозиција реално нема одговорност јер је неспособна и нема петљу. Одговорност унутар опозиције сноси само српски дио опозиције у мјери у којој ништа не чини за свој народ.

То је одлука која је могла имати и позитивне ефекте. Проблем је само у томе што добар дио опозиције нема снаге, нити политичког капацитета, још мање демократске кондиције, да гура било коју идеју. Да стане иза ње и да се бори.

Лобирање за интересе сопствене партије и жеља да буде Мило умјесто Мила. Преко леђа 90% опозиционих бирача који су Срби. Сигурно у Вашингтону није био са жељом да мијења Устав Црне Горе који је изгласао заједно са ДПС-ом.

То питајте њих. Ако не промијене власт, ред је да се примијени институт политичке одговорности, односно да господа поднесу оставке. Тврде да ће да самељу ДПС.

Могућ је. Већина и у опозицији су бивши комунисти. Желе промјену власти, али не и система. Нема системске опозиције у парламенту након нестанка Српске листе.

Ако ДПС изгуби, или ако се лидери три најјаче странке повуку уколико изгубе изборе, доносе нову свјежу политичку крв. Ако ДПС задржи власт, имаћемо само додатни буџетски трошак.

Срби су разочарани, преварени и демотивисани. То је једини народ на кугли земаљској који је трећина популације једне државе, а истовремено, нема никаква права. Нема ни политичку елиту. Српски народ у Црној Гори је ни на небу ни на земљи. Суштински, свеједно је да ли нас има 3%, 5% или 32%. Не питамо се.

Потпуно је природна и у потпуности је подржавам. Нема никакве потребе да будемо једно. Треба само да се међусобно испоштујемо, јер дијелимо исти живорни простор. Црногорци су ми подједнако близу и далеко као и Бошњаци, Албанци, Муслимани и Хрвати.

Плус, Србе нико не угњетава осим политичке и економске елите националних Црногораца. Црна Гора није више српска Спарта и неће то више никада ни бити. Против заједничке државе су гласали Бошњаци, Албанци, Хрвати, Роми, Муслимани у Црној Гори.

Ипак, сугеришем Вашим читаоцима да буду свјесни да држава не би била срушена да није било националних Црногораца који су покренули процес сепарације. Такви Црногорци тврде да нијесу Срби и ја им вјерујем. Не желим да их негирам, не бих да кршим њихова људска права и осјећаје. Само, борим се за свој народ. Без свачијег се братства може, често и мора, у животу, па и без црногорског.

Не постоји утицај ове невладине организације. Постоје само комунистичке фолклорне манифестације у режији превејаних комуниста и богобораца на Цетињу.

Црна Гора се мора ујединити са Србијом.