Добрило Дедеић: Са Србијом и Русијом до побједе!

Предсједнички кандидат српске листе Добрило Дедеић будућност Црне Горе види у уједињењу са Србијом, као и у војном и економском савезу са Русијом.

четвртак, април 5, 2018 / 14:20

Добрило Дедеић, и поред медијске блокаде и крајње недемократског режима какве НАТО ствара у растрганим, исцјепканим и упропаштеним заједницама каква је Црна Гора, нема баш пуно изгледа да му се глас чује. Изузетак чине законски обавезна представљања предсједничких кандидата, помоћу чега јавни сервис Црне Горе симулира да је објективан. А ми најбоље знамо колико НАТО производи објективне медије, на примјеру РТРС…

Већ смо објавили један интервју кандидата који се представља као српски, али изјавом: „Нама Србима комоцију даје само јединствена држава од Суботице до Бара. Све друго су лажи, и оно што вам тим поводом причају неки други, наводно ‘’умивени’’ Срби, није из главе или срца српског народа у Црној Гори.“ – Дедеић заслужује да му глас појача и Фронтал.СРБ, без обзира што питања пише и крати поменути билтен Мила Ђукановића.

Од осталих кандидата за предсједника разликујете се по томе што сте једини против ЕУ, и то по свим основама. Како образлажете такав став?

“Европска унија је пројекат који се распада. Ако прорачунати Британци иступају из Европске уније, а ваљда су они узор тзв. младој црногорској демократији, онда је легитимно бити евроскептик или противник ЕУ. Осим тога, бесмислено је бити за овакву ЕУ када она отворено подржава искључиво Мила Ђукановића.

Поводом унутрашњих политичких прилика у Црној Гори Европска унија има крајње недоследан став. Бриселска администрација држи се пријекта “стабилократије“, тако да су подршку диктатору Ђукановићу учинили надређеном владавини права, функционисању институција система и неопходној демократизацији. Бесмислено је бити за Европску унију уколико државна власт или било која политичка елита жели добре односе са Русијом. Ми Срби, наравно, у оквиру Европске уније имамо и пријатеље, прије свих ту мислим на Шпанију која ће увијек блокирати улазак лажне државе Косово у ЕУ. Наравно, и на Грчку, Румунију, Словачку и Кипар. Европска унија је тренутно у процесу прекомпозиције, а чак ни водеће чланице тренутно не знају на шта ће та организација да личи за пет или десет година.

Осим тога, уласком у Европску унију страдао би деценијама и вјековима уходани начин живота за значајан дио популације. Поготово би мала газдинства, којих традиционални има доста у Црној Гори, буквално нестала. То није интерес тог значајног дијела популације, нити свих нас у Црној Гори, ако смо солидарни људи.”

Као предсједник Црне Горе залагали бисте се за савез са Русијом. На чему би такав савез био заснован и чиме оправдавате такав концепт?

“Концепт војног, економског и царинског савеза са Руском федерацијом, заснован је прије свега на интересу, па тек онда на емоцијама. Русија је данас незаобилазан фактор у свијету, са тенденцијом да буде и свјетска сила број један. Стратешки, данас она то већ јесте.

Огроман број држава има идентичан однос, свјесни да без Русије нема стабилности у свијету, нити решења стратешких проблема. Од 2000. године, српски народ је пробао да буде пријатељ и савезник са Западом, политичке елите су покушавале да буду кооперативне и пријатељски позициониране у релацијама са САД и ЕУ. Све то није уродило плодом и није дало било каквог ефекта. Дакле, сем историјског савезништва, и сам Запад нас гура тамо гдје објективно и припадамо – у загрљај Русији. Наравно, када ово кажем, прије свега мислим на српски народ, а увјерен сам да и остале националне заједнице у Црној Гори не могу имати штету од позиционирања блиског Русији. Ја, наравно, уважавам недвосмислен став већег дијела црногорске националне заједнице, Албанаца и Хрвата у Црној Гори да су им НАТО пакт и САД приоритет.

Са друге стране, дозволите да користим своје пуно демократско и грађанско право да се легитимним политичким средствима борим за своја увјерења и идеале. Прије свега зато што немам дилему да на огромном руском тржишту постоји простор да се пласира и последњи производ из Црне Горе.”

Сматрате да Црна Гора треба да се уједини са Србијом, како би таква држава била уређена и како би се звала?

“Да, Црна Гора треба да се уједини са Србијом. Црна Гора се од тренутка проглашења независности показала као потпуно нефункционална држава. Сва права српског народа су погажена. Недемократска власт од нас пројектовано прави националне и политичке чергаре са статусом ни на небу, ни на земљи.

Свјестан сам да није интерес свих у Црној Гори да дође до уједињења са Србијом, али, опет понављам – то никако не смије да имплицира забрану свима нама који тражимо уједињење да промовишемо ту идеју и остваримо је за годину, пет или педесет година. И разбијачи заједничке државе са Србијом чекали су 88 година да дођу до циља. И остварили су га, иако је вјерујте, тај статус привременог карактера. Нама Србима комоцију даје само јединствена држава од Суботице до Бара. Све друго су лажи, и оно што вам тим поводом причају неки други, наводно ‘’умивени’’ Срби, није из главе или срца српског народа у Црној Гори.

О имену државе треба одлучити на општем референдуму. Та држава се, претпостављам, свакако не би звала Црна Гора.”

Кажете да сте за државу народа, а не грађана, као и да искључиво желите гласове Срба. Како је предсједник државе институција свих грађана, да ли такав концепт мијења суштину његове улоге?

“Ја сам једини српски кандидат на овим изборима и свакако тражим гласове националних Срба. Истина је да се залажем и за то да Црна Гора буде држава народа. То свакако не искључује капацитете грађанске државе у Црној Гори. Ако је идеал држава равноправних грађана, питам – коме сметају и равноправни народи у Црној Гори?

Зашто би 45 одсто националних Црногораца, колико их има у држави, користили 90 одсто економских ресурса и радних мјеста? Када се борим за Србе, то не занемарује моје залагање да пет одсто судија или полицијаца у Црној Гори буду национални Албанци. Или да петанестак процената радних мјеста у државној администрацији и локалној самоуправи припада Бошњацима и Муслиманима.

Дакле, ја не искључујем могућност да добијем гласове и из других националних заједница, односно од стране свих оних који за свој народ очекују исто оно за шта се борим да добијемо ми Срби. У сваком случају, као предсједник државе заступаћу права свих, без разлике. Никоме ништа неће фалити, али нико неће добити ништа преко онога што му Уставом и законима следује.”

На која социо-економска питања предсједник треба првенствено да укаже и утиче у складу са овлашћењима?

“Црна Гора је социјално руинирана и попљачкана територија. Предсједник Црне Горе мора да спријечи највећу похару која се дешава у држави. То је невиђена пљачка српске националне заједнице кроз дискриминацију у процесу запошљавања, односно реализацију права на рад.

На социо-економском плану, инсистирао бих да се одмах крене у процес ревизије несразмјерне заступљености припадника националних заједница у државним и органима локалне самоуправе. Тиме би се спријечила даља мјесечна милионска пљачка српског и других народа који у друштвеном животу служе као пројектована мелтинг – пот ‘’маса’’ и изолована популација чија је једина улога да временом буду асимиловани у националне Црногорце.

Национална сегрегација коју 45 одсто становништва спроводи над преосталих 55 одсто најбољи је доказ црногорске етнократије. Доминација једне етничке групе, на начин на који се то данас дешава у Црној Гори, јесте, нажалост, изолован случај у Европи. Управо зато се пажња са суштинских ствари у Црној Гори преноси на терен глупости, па се опет понављају ‘’похаре’’ какве смо некада имали у Кучима или Бјелопавлићима. Само што се данашње похаре раде софистицираније и на начин који дугорочно више боли. Дакле, тек када Срби буду пропорционално заступљени у АНБ-у, ТВЦГ, министарствима, дипломатији, можемо да говоримо о цивилизацијском кораку који Црну Гору може уозбиљити као друштво.”

Које су три кључне ријечи које треба да описују институцију предсједника Црне Горе?

“Ширина, образ, човјекољубље.”

Порука бирачима у једној реченици?

“Кандидовао сам се да отворим пут слободи, са Русијом и Србијом до побједе!”



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *