Ђоковић у финалу с Цонгом

Новак Ђоковић играће за трећу титулу у Пекингу, граду у којем још није осјетио горчину пораза. Побјеђивао је 2009. и 2010, па прескочио 2011. због повреде, а сада је опет ту у важном тренутку каријере, на новој узлазној линији.

Осим уводног меча са Берером, убједљиво је деловао у свим наредним, па и у јучерашњем полуфиналу са још једним Нијемцем, Флоријаном Мајером. Поново је кренуо у јуриш од самог почетка и добио први сет са 6:1. У другом је мало успорио и створио предност тек у седмом гему, али ни јуче није провео цијели сат на терену: 6:1, 6:4.

У односу на четвртфинале са Јиргеном Мелцером недостајао му је онај дјелић мотивације створен у претходном сусрету са Аустријанцем који га је зауставио на Ролан Гаросу 2010, упркос вођству од 2:0 у сетовима. Са друге стране, Мајер му није запријетио у претходна три сусрета, баш као ни у јучерашњем.

Права провјера досад одличног утиска слиједи, јер је Жо Вилфрид Цонга први носилац са којим игра у Пекингу и далеко најтежи ривал. И Француз је дјеловао убједљиво у својим мечевима, а у полуфиналу против Фелисијана Лопеза водио је са 6:1 и 4:1 када му је Шпанац предао због повреде.

– Заиста сам играо добро, сигуран сам да ће тако бити и у финалу – рекао је Цонга после меча, а Ђоковић је упозорио своје навијаче да га чека врло тежак задатак:

– Он је моћан играч, има сјајан сервис и одличан форхенд. Када то функционише, може да победи свакога, на било којој подлози. Обојица смо досад играли прилично лако, надам се добром финалу. Нема правог фаворита, све знамо један о другоме јер смо одиграли много важних мечева на великој сцени.

И бројке потврђују ову оцјену, пошто је после 12 сусрета 7:5 за Ђоковића. Ипак, његови последњи мечеви у Пекингу, као и овогодишњих 3:0 против Цонге, дају му опипљиву предност у 13. обрачуну двојице светских асова. Меч може да буде тесан, са нијансама за једног или другог, али и да се заврши још једном убедљивом победом Ђоковића. Извесно је да нас чека врхунски тенис, као увертира за мастерс турнир у Шангају.

Већ сутра почињу одлучујуће борбе за поредак у свјетском врху на крају године. У њима титула из Пекинга може да буде снажан психолошки замајац, поготово после Федерерових пораза од Мареја у Лондону и Њујорку, а потом и неочекиване елиминације Мареја у Токију.