Дјед даровао бубрег унуци

Како несебична љубав између дједа и унуке не зна за границе, најбољи свједок је седамдесетдвогодишњи Драгутин Бојовић из Дервенте, који је својој унуци Ивани без иједног тренутка размишљања даровао бубрег који јој је хитно требао да би преживјела. Овај храбри дјед, када је чуо да његова мезимица има озбиљних проблема са бубрезима, одлучио се на […]

четвртак, јун 21, 2012 / 13:57

Како несебична љубав између дједа и унуке не зна за границе, најбољи свједок је седамдесетдвогодишњи Драгутин Бојовић из Дервенте, који је својој унуци Ивани без иједног тренутка размишљања даровао бубрег који јој је хитно требао да би преживјела.

Овај храбри дјед, када је чуо да његова мезимица има озбиљних проблема са бубрезима, одлучио се на несвакидашњи потез, који је одушевио и све љекаре на Универзитетском клиничком центру у Бањалуци, гдје је прије седам дана и урађена ова трансплантација, пише Глас Српске.

– Дао бих јој оба бубрега, дао бих јој све! – каже дјед Драгутин, који је већ отпуштен из болнице на кућно мировање.

Добро сам, добро, каже дјед Драгутин, иде набоље, а још се боље осјећам када чујем да је моја Ивана сада добро.

– Док сам жив, не бих дозволио да се мојој Ивани нешто лоше догоди – додаје Драгутин дрхтавим гласом.

И Ивана се послије операције осјећа одлично. Још је у болесничкој соби КЦ Бањалука због тога што оправак примаоца органа траје дуже него даваоца.

– Заиста се осјећам одлично! За то је заслужан мој дјед Драгутин. Мој херој – говори нам кроз сузе Ивана.

Додаје да је увијек имала посебну везу са својим дједом, који има још троје унучади, али она је та која је била и остала његова миљеница.

– Ја сам прво унуче и одувијек смо дјед и ја били јако везани. Чувао ме је кад сам била мала. Одрасла сам уз њега слушајући његове савјете, бринући се ја о њему, а он о мени – прича нам у болесничкој соби.

Двадесетседмогодишња Ивана никада није имала проблема са бубрезима. Једног дана, тачније новембра прошле године дошла је да само да извади налазе, јер је била болесна и жалила се на малаксалост. Када су налази стигли, љекари су рекли да није добро, те да мора на детаљне претраге. Тада је откривено да јој бубрези отказују и да јој је хитно потребна трансплантација бубрега.

Мајка Анкица и отац Горан били су беспомоћни. Нису могли да помогну својој јединици, јер мајка има различиту крвну групу од Иване, а отац је већ и сам на дијализи.

И ту је на ред стигао дјед. Без размишљања је, чим је сазнао да његова најдража унука тешко болесна, донио одлуку. Обавио је претраге како би установио да ли може да буде донатор. Рекли су да може. И био је.

Иванина мајка Анкица каже да је пресрећна јер се све завршило добро.

– Још сам у шоку. Борба је била тешка, али смо побиједили – каже Анкица.
Љекари

Шеф Трансплантационог тима на Универзитетском клиничком центру Бањалука др Милорад Грујичић каже да до сада није имао овакав случај.

– Заиста је несвакидашњи случај да овако стара особа одлучи и може да донира орган. За сваку похвалу је породица Бојовић – истакао је Грујичић.



Оставите одговор