Дјецу окружити књигама прије четврте године

Дjеца чији су домови препуни књига не само да уживају у читању; она годинама касније имају користи од овога. Једна студија је открила ако је макар десет књига при руци дjетету док напуни четврту, дио њиховог мозга задужен за језик и мисаони процес сазријева много брже до периода кад напуне 18 или 19 година. Такође […]

понедељак, октобар 15, 2012 / 21:02

Дjеца чији су домови препуни књига не само да уживају у читању; она годинама касније имају користи од овога.

Једна студија је открила ако је макар десет књига при руци дjетету док напуни четврту, дио њиховог мозга задужен за језик и мисаони процес сазријева много брже до периода кад напуне 18 или 19 година.

Такође су од помоћи и едукативне играчке и путовања у зоо врт или забавне паркове.

Међутим, ако у контакт са књигама дијете доспије у осмој години, све то штиво и алатке имају мало утицаја на мозак. Дакле, четврта година је критична за развој дјетета, објављено је на годишњој конференцији Удружења за неуронауку у Њу Орлеансу.

Студија коју је спровео Универзитет у Пенсилванији урађена је због бојазни да дјеца све више остављају књиге због ТВ и компјутерских игрица.

Истраживање је узбудило научнике јер је прво које показује како мале разлике у нормалном подизању дјетета могу повољно да утичу на мозак.

Недавна анкета спроведена међу британским родитељима дјеце до шест година показала је да мање од трећине њих чита дјеци свакодневно. Друго истраживање британског Националног савјета за књижевност открило је да би се скоро петина младих постидјела да их другари виде са књигом у руци.

Истраживање са Пенсилваније показало је да су дјеца у чије се образовање инвестирало до четврте године имала тање дијелове мозга – што је добро у смислу развоја.

Ефекат је нарочито био видљив у регији лијеве бочне стране мождане коре која се налази близу површине мозга, тачно изнад уха, и игра важну улогу у области језика и размишљања.

„У процесу сазријевања мозга током дјетињства и младости кора постаје тања”, каже истраживач Марта Фара. „Помислили бисте да се у тој фази кора ‘билдује’ али испоставило се да се велики дио развоја дешава не додавањем ћелија и веза већ елиминисањем оних непотребних па нам тако остаје једна моћна, танана машина.

Што је боља когнитивна стимулација то је кортекс тањи”.



Оставите одговор