Дијељене југословенске имовине крајем априла у Сарајеву
Представници држава наследница СФРЈ састаће се 26. и 27. априла у Сарајеву, на састанку Комисије за сукцесију, која би требало да договори поделу некадашње заједничке имовине. По ријечима високог представника Србије у Комисији за сукцесију Гаше Кнежевића, у процесу сукцесије најдаље се отишло у подјели државне имовине, подјела дипломатско-конзуларних представништава није рјешена, док је најспорније […]
Представници држава наследница СФРЈ састаће се 26. и 27. априла у Сарајеву, на састанку Комисије за сукцесију, која би требало да договори поделу некадашње заједничке имовине.
По ријечима високог представника Србије у Комисији за сукцесију Гаше Кнежевића, у процесу сукцесије најдаље се отишло у подјели државне имовине, подјела дипломатско-конзуларних представништава није рјешена, док је најспорније питање војне имовине.
Уговор о сукцесији ступио је на снагу 2004. године и читав пакет сукцесије подељен је на седам анекса, од којих сваки покрива одређена питања.
"Најдаље смо отишли у Анексу А, који дефинише државну имовину, пошто се радило углавном о непокретној имовини, за коју је владао територијални принцип, и она је у највећој мери подељена", нагласио је Кнежевић у интервјуу Танјугу.