Депресије све више у поп музици

Поп музика постала је депресивнија, тужнија и меланхоличнија у последњих 50 година, показала је нова студија. Тек пошто су научници саопштили да је модерна музика гласнија и досаднија него што је била прије 50 година, нова студија објављена у листу "Психологија естетике, креативности и умјетности” наводи да су популарне пјесме све тужније и меланхоличније.

Студија је, како извјештава сајт НМЕ, а преноси Танјуг, анализирала темпо и мелодију 1010 најпопуларнијих пјесама, у периоду од 1965. до 2009. године, које су доспјеле на Билбордову листу топ 40 пјесама.

Аутори студије, Глен Шеленберг и Кристијан фон Шив тврде да су „срећне” пјесме обично бржег темпа и у вишем кључу, док су тужне мелодије спорије и дубљих тонова.

Према њиховим подацима, број „тужних” пјесама се удвостручио у последњих 50 година, а свој врхунац споре пјесме су имале деведесетих година 20. века.

„Током година популарне нумере су све дуже, а повећао се и број уметница. Такође је примећен и пораст дубљих тонова и успоравање темпа мелодија чиме је потврђена хипотеза да је популарна музика постала тужнија”, навели су аутори студије.

Разлог томе је, кажу истраживачи, пораст конзумеризма и културалног индивидуализма који захтјева више избора.

Купци су такође жељни да покажу како имају софистициранији укус због којег су веселе пјесме попут „Вотерлуа” групе АББА постале „демоде, наивне и клиначке”.