Демографија Српске: Наталитет у паду, депопулација, старење, нестајање…

Република Српска суочава се са комплексним демографским проблемима који се манифестују константним смањењем стопе рађања и негативним природним прираштајем, смањењем броја ученика у основним школама, процесима депопулације, нестајања села, старења становништва и емиграције фертилног и радно способног становништва.

Анализа опште стопе наталитета указује да простор Републике Српске спада у нисконаталитетна подручја – бруто стопа фертилитета је веома ниска и, према процјени броја становника за 2012. годину, она износи 1,2 дјетета по мајци.

То је посљедица каснијег планирања породице, све раширенијег самачког живота, послијератних траума, расељавања и процеса избјеглиштва, али и тешке социо-економске ситуације, психолошких и других фактора.

Професор са Катедре за друштвену географију и демографију на Универзитету у Бањалуци Драшко Маринковић упозорава да демографски развој Српске пријети да буде ограничавајући фактор свеукупног развоја, те је неопходно што прије приступити провођењу просторно диференциране популационе политике, посебно на нивоу општина, а основна карактеристика популационе политике требало би да се заснива на повећању наталитета.

"Република Српска нема јединствену популациону политику, али су дјелатношћу различитих институција, а прије свега надлежних министарстава, провођене одређене активности које су у функцији подстицајних мјера популационе политике. Постојеће мјере су недовољне, с обзиром на стање наталитета, па би у наредном периоду требало уводити активније мјере пронаталитетне популационе политике у свим локалним срединама", оцјењује Маринковић за Срну.

Он сматра да би у буџету Српске требало планирати већа издвајања за провођење мјера пронаталитетне популационе политике, као и да се она намеће као потреба, те се све акције у прилог повећања рађања морају подржати и интензивирати, а у обзир се морају узети и сви друштвени и индивидуални аспекти, од којих посебну пажњу треба усмјерити према очувању породице.

Маринковић појашњава да се Република Српска суочава са комплексним демографским проблемима, који се манифестују константним смањењем стопе рађања и негативним природним прираштајем, смањењем броја ученика у основним школама, процесима депопулације, нестајања села, старења становништва и емиграције фертилног и радно способног становништва.

Ови процеси детерминишу укупно смањење броја становника, што је потврђено и на основу објављених прелиминарних резултата броја пописаних лица 2013. године. Основна и истовремено најнеповољнија карактеристика демографског развоја Републике Српске у току посљедњих десетак година јесте интензивно смањење природног прираштаја, односно недовољно рађање.

"Од 2002. године у Српској је број умрлих већи од броја живорођених, па је стопа природног прираштаја негативна и указује на поремећаје у виталним структурама становништва са низом негативних посљедица. У току посљедњих неколико година овај простор карактерише интензиван пад стопе фертилитета, што у основи почива на моделу ниске репродукције.

У периоду од 1996. до 2012. године општа стопа наталитета је у константном паду, а од 2011. године број живорођене дјеце први пут је испод 10.000", прецизирао је Маринковић.

Он је додао да је у десетогодишњем периоду /од 2002. до 2012. године/ апсолутни број умрлих за 33.513 већи од броја рођених, па се само на основу негативног природног прираштаја број становника Српске смањио за око три одсто.

"Највећа вриједност природног прираштаја у Српској била је 1997. године – 2.002, док је у 2011. години регистрована најнижа апсолутна вриједност – минус 4.097", истакао је Маринковић.

Он је додао да је, упркос интензивном смањењу броја живорођених у Српској дошло и до помјерања просјечне старости када се остварује мајчинство, те је просјечна старост мајке при рођењу дјетета у Републици Српској 1998. године била 26,7 година, док је 2012. године изнад 28 година.

Према његовим ријечима, и граница склапања брака такође је помјерена, па је 2012. године просјек старости жене која закључи брак 27,8 година, а мушкарца 31,5 година живота.

"Од укупног броја рођених 2012. године у Српској, према реду рођења, у 46 одсто случајева рађена су прворођенчад, са 37 одсто удјела рађено је друго дијете, а само у 17 одсто случајева рађене су бебе као треће, четврто или пето дијете у породици.

Дакле, у Српској треће дијете у породици је ријетка, а четврто врло ријетка појава, јер се у посљедњих десет година као треће дијете рађа просјечно око 1.200 беба годишње, док се као четврто дијете у посљедњих петнаест година роди мање од 300 беба годишње", прецизира Маринковић.

Он сматра да важан фактор досадашњег, али и будућег демографског развоја овог простора представља негативан миграциони салдо, јер су већ дужи низ година на простору Српске веома заступљене економске миграције, као и емиграције радно способног и образованог становништва према економски развијенијим земљама.
Изражени унутаррегионални миграциони процеси између сеоских и градских насеља утичу на константно смањење руралног становништва, а посљедица су негативне промјене структурног карактера.

"Поремећаји у полно-старосној структури и све израженији процес старења у већини руралних насеља у будућности ће и даље негативно утицати на репродукцију становништва. Због тога ће перспектива демографског развоја Републике Српске у великој мјери зависити од процеса редистрибуције становништва и повећања броја становника у општинским центрима", закључио је Маринковић за Срну