Делфин се дружи са себи сличнима

Научено понашање омогућава делфинима да формирају читаве субкултуре, при чему за заједнички живот и блиске односе најрадије бирају оне који се слично понашају и размишљају, рецимо у лову.

Научници сада анализирају ове друштвене мреже, а закључак је да су делфини у свом друштвеном понашању веома слични људима.

Као и људи, и делфини се најрадије крећу међу себи сличнима: “стално друштво” најрадије формирају са припадницима своје врсте који се приликом слова служе истим средствима, односно алатом, као и они. Амерички биолози су овакво понашање имали прилику да посматрају у Шарк беју, испред западне обале Аустралије, а запажања до којих су дошли објавили су у стручном часопису “Нејчр комјуникешнс”.

Специфичност дефина из Шарк беја представља, наиме, то да су научили како да у уста узму морски сунђер и да њим прекопају дно, чиме покрећу и тјерају мање становнике мора, којима се затим хране.

Ово понашање млади делфини уче од својх мајки, о оно се на тај начин преноси даље, с генерације на генерацију, док делфини исте старости нису расположени да уче једи од других. На тај начин се међу цјелокупном популацијом од око 100 делфина формирала група од око 55 “ловаца са сунђером”, што је крајње необично, јер готово у свим случајевима у којима нека животињска популација влада употребом неког алата, то умију сви припадници те популације, или бар они којии припадају једном полу.

Посматрајући друштвене конакте међу делфинима у Шарк беју научници су, међутим, установили да у двије од шест друштвених подгурупа, које би се могле назвати и “сталним друштвима”, већину чине делфини који лове помоћу сунђера, и да ови делфини, мада редовно контактирају и са осталима, највише времена проводе једни с другима, што је утолико занимљивије ако се има у виду да се сам лов са сунђером никад не одвија у групи, већ само појединачно.

Закључак који се просто намеће је, стога, да делфини напросто више воле друштво других јединки исте врсте које размишљају и понашају се слично њима, баш као и људи.