Данас се у Сарајеву причало и о дерању животињске коже

Циљ датих измјена је био продужење прелазног рока за ступање на снагу забране узгоја животиња ради крзна на наредних 10 година, до 2028. Овоме се успротивило мноштво организација за заштиту животиња у БиХ као и бројне организације за заштиту околиша заступајући став да је крзнарска индустрија један од већих загађивача околиша у свијету.

Ове организације су навеле независне студије проведене у Европи, према којима крзнарска индустрија има негативан утицај на низ еколошких фактора, расипање ресурса, токсичност по људско здравље, закисељење тла, еутрофикација тла и вода итд.

Надаље, наведено је низ истраживања и студија које су показале да је добробит животиња у узгоју практично немогуће постићи и да је забрана узгоја једино хумано рјешење. Истакнута је и чињеница да је крзнарска индустрија забрањена у већини земаља са високим околишним и етичким стандардима и углавном се "сели" у мање уређене земље без околишних стандарда, са јефтином радном снагом.

Иницијатива за измјену Закона је потекла од неколицине узгајивача који желе да наставе са овом дјетлатношћу која им доноси профит и које се не желе тако лако одрећи а као аргуменат за продужење наводе чињеницу да је крзно извозни производ и број радних мјеста у овој индустрији. Незванично се наводе цифре од 50-ак крзнарских фарми у БиХ и око милион еура извоза годишње. Нажалост, ове цифре, иако ни саме по себи ни у ком погледу нису импресивне, ничим се не могу поткријепити, јер према званичним подацима институција у БиХ крзнарске фарме као такве не постоје у БиХ, бар нису регистроване под тим називом, а подаци Царинске управе БиХ о извозу су веома штури и не одговарају наведеним цифрама.

Оно шта се поуздано зна, јесте да не постоји никаква систаматска институционална контрола над овом дјелатношћу, ни финансијска ни околишна ни ветеринарска, а успостава једног таквог система би изискивала доста времена и високе трошкове за државу.

Доста узгајивача је поштовало Закон и већина крзнарских фарми је већ затворена а међу неколицином која се противи забрани налазе се и они који су своје фирме отворили након што је забрана усвојена 2009. године, када је Закон ступио на снагу.

Коалиција без крзна, као грађанска иницијатива састављена од више удружења и активиста за заштиту животиња, је истакла да би, уколико ове измјене прођу, Босна и Херцеговина била практично једина земља у регији, осим Црне Горе, у којој би узгој ради крзна био дозвољен, будући да је забрана ступила на снагу у Хрватској ове године а наредне ступа на снагу у Србији. Забране такођер постоје и проводе се и у Словенији и Македонији.
Врло извјестан и по околиш катастрофалан сценарио би био да се фарме за узгој крзнашица једноставно "преселе" из сусједних земаља у Босну и Херцеговину и ту несметано наставе са пословањем, без икаквог надзора, као што је то и досад био случај.

Маида Шабета истакнула је и да овакви потези измјене Закона руше правну сигурност у држави те да предложене измјене не иду у корист никоме осим неколицини појединаца који нису жељели поштовати Закон.