Дан Републике: Каква год да је, наша је

Нико нам је не може отети, осим нас самих.

четвртак, јануар 9, 2014 / 10:50

Као и увијек, прво се требамо сјетити оних који више нису са нама, да би ми могли живјети у слободи. Вриједило је то за шта су се борили, шта год данас да причају којекакви дезертери, кукавице, тајкуни или политикантска јагњећа бригада.

Није ова година нешто претјерано јубиларна, осим што је предизборна.

Република Српска је већ одавно пунољетна по свим стандардима. Чак су, промјеном на свјетској сцени, престали отворени и силеџијски напади на њену државност, изборену на понижавајућим преговорима у Дејтону, чији сваки параграф је натегнут новом тоном НАТО-ових бомби.

Свака година је нови корак напријед. Све ситније кевћу непријатељи Републике.

Треба се присјетити и да су душмани, који се и данас издају за медијаторе, осим ратовања против нас, за рачун у Вашингтону мртвим чвором везаних хрватско-муслиманских застава, и на тим преговорима, без рата, другој страни оловком доцртали све оно што, чак ни уз НАТО пакт на својој страни, нису могли узети војно.

Пола Сарајева, врх Вележа, врх Јахорине, врх Мајевице… сваки врх који смо ми држали у рату, у миру је предат супротној страни. Ваљда као гаранција да никад више неће бити рата и да тзв. "унутрашња граница" није ни по чему битна…

О, битна је. Итекако!

Да није битна, не би наше висове предавали слабићима који нису били у стању да их заузму. Распомамљени фанатици, чији искренији и часнији саборци не причају о људским правима, миру, толеранцији, мултиетничности; већ ратују по Сирији, Авганистану, Ираку, Либији… опет ће прилозима у државним и парадржавним федералним медијима, којекаквим првомартовским нацистичким идама, покушати да нам огаде оно за шта су се борили наши очеви, браћа, другови и саборци.

Вадећи трун из нашег ока, док хуманитарни шлепери однесоше брвна из њиховог, у пилану непоштења, злобе и склоности ка паразитском животу отимања од другог.

Узаман им работа.

Ми, у редакцији Фронтала, сваке године осјећамо све већи понос, што смо дио једног тако узвишеног идеала слободе, какав је након вијекова ропства, спахилука, кулука, шуцкора, трећине и десетине, тимара и СОУР-а; коначно остварен кроз Републику Српску.

Поносни смо као настављачи те традиције. Република Српска је највећа српска побједа у ратовима са НАТО-ом. Гдје, искрени да будемо, и нисмо баш били равноправни такмаци.

Република Српска није само српска побједа. Она је побједа свих обесправљених народа, који су устали против удружених оружничко-капиталистичких трустова и пребогатих и размажених политичара са Запада, те рекла да хоће своје право на слободу. Право на самоопредјељење и одлучивање о својој судбини.

То смо урадили и 1914. и 1941. и опет ћемо, ако затреба.

Издаја не застаријева!

Слободу коју су нам неки покушали узети почетком деведесетих, у смислу да смо нижа врста и грађани другог реда у односу на оне којих има више и мисле нас прегласавати, исто као и 1914. и 1941. године кроз Аустро-угарску и НДХ, неће нам узимати ни "домаће" политичке лоповчине и тајкуни које су они нагојили, запатили и одњеговали.

Слобода је и владавина права. Слобода је и да борци и њихове породице добију живот достојан човјека. Слобода је да инвалиди рата не просе милостињу. Слобода је да дјеца палих сабораца имају здравство, школство и посао без корупције и криминала.

Слобода је да уживамо у богатствима своје државе коју смо одбранили и извојевали, а не да нам долази туђин и купује воду, шуму, руду, зрак, срце и душу нашег човјека-радника.

Како смо убили Франца Фердинанда, тако смо исто убили и Александра Обреновића. Републику Српску ће њени слободни људи бранити и од страних завојевача, и од домаћих издајника.

Знају они добро какав смо ми народ, зато сви редом упадају у панику, без обзира што глуме пред камерама. Не дајте нашу Републику онима који је распродају за ситне паре, јер нема тог Брчког које се може купити мерцедесом и аудијем министарске дјеце! Њиховог љетовања плаћаног из тајних рачуна на Кајманским острвима.

Издаја не застаријева!

Немојте дозволити да прођу некажњено, они који то заслужују.

Ви, слободни грађани Републике Српске сте на потезу. Ово је изборна година…

————————————————————-

Сретан вам дан наше Републике Српске и нека живи вјечно у здрављу и слободи!



0 КОМЕНТАРА

  1. Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да оптужбе опозиције и појединих медија према њему и његовој породици имају за циљ нарушавање повјерење грађана Српске у њега лично, а самим тим и у СНСД, странку чији је предсједник, као и у институције Републике Српске.

    „Поносан сам на све што сам урадио и у години која долази показаћу енергију за још једну побједу и то не због себе, већ управо због скоројевића који покушавају да све што се створило и направило уруше, који немају ни минимум карактера да признају оно што ваља и што је урађено.
    Ако су хтјели да се ријеше Милорада Додика требало је да ме похвале, јер се не сналазим кад ме неко хвали“, рекао је Додик за Радио-телевизију Српске.

    Он је нагласио да поједини медији воде хајку против њега и измишљају разне ствари о његовој наводној криминалној прошлости, становима, кућама. „Прије него што сам ушао у политику, био сам богат, имао сам приватни бизнис, кућу, неколико станова у Београду. Све то сам зарадио поштено у предузећу које сам формирао 1989. године, а већ 1990. имао сам 200 запослених радника и промет од 30 милиона марака“, истакао је Додик и додао да је приватни бизнис затворио када се почео бавити политиком. Он је нагласио да се тачно зна шта има од имовине, те да је све приказано у имовинском картону, односно у изјави о имовинском стању. „На два-три дана пред једне изборе измислили су да имам кућу на Кипру, па неке афере, а сад и кућу на Фрушкој гори, која је власништво мог познаника и у којој сам био два пута на његовој крсној слави“, додао је Додик.

    Он је нагласио да се и његова кумства злоупотребљавају у политичке сврхе. „Поносан сам на своје кумове. То су људи које сам у младости изабрао за кумове, када се кумови и бирају, са којима сам се дружио, студирао… Многи од оних који се спомињу у јавности апсолутно нису моји кумови“, истакао је Додик. Он је рекао да је неке новинаре и медије тужио и добио на суду, те да се није уморио од тога, те ће наставити и даље у таквим случајевима да правду тражи на суду.
    „За мене као човјека је поражавајућа чињеница да се поједини медији из Српске, попут БН телевизије, утркују да објаве неку лаж о Милораду Додику коју објаве федерални медији или неки таблоиди, и то представљају као истину, те на тај начин промовишу неку своју политику“, рекао је Додик.

    ДОДИК: Побиједићу без обзира ко буде противкандидат

    Додик је најавио да ће се кандидовати на изборима за предсједника Републике Српске и додао да је за њега свеједно ко ће му бити опозициони противкандидат, али да чињеница да се помиње неколико имена говори да нико није одлучан да се с тим ухвати у коштац. „Вјероватно ће се кандидовати неко ко може да поднесе рејтинг губитника, али то је њихов проблем“, рекао је Додик синоћ.

    Говорећи о критикама опозиције на рачун владајућих странака, Додик је оцијенио да је актуелно опозиционо дјеловање дио ширег пројекта групације међународних службеника у којем су представници опозиције марионете. „И даље сматрам да људи у Влади добро обављају свој посао, да је парламент имао своју најбољу годину и да су наши људи у институцијама БиХ одлично обавили свој посао“, рекао је Додик.
    Он је нагласио да је актуелна власт у веома тешким економским условима успјела много да уради, али да не успијева да то довољно афирмише. „Ми нисмо људи који би стално показивали и стално подсјећали на резултате, јер сматрамо да је нормално да радимо и градимо, али исто тако сматрамо да је ненормално да то опозиција толико минимизира“, оцијенио је Додик.
    Лидер СНСД-а је нагласио да се политичари мјере по ономе шта је остало иза њих и што може да се види, те да ова власт иза себе има многе пројекте, а реализоваће и нове. Он је напоменуо да су сви на неки начин били и власт и опозиција, те показали шта знају и умију, и изразио увјерење да народ то види и препознаје.
    „Био бих спреман да афирмишем све оно што је урадио и СДС, и ПДП и /Драган/ Чавић само да ми покажу шта су направили. Има ли и један објекат који су они направили, а који је остао као трајна вриједност Републике Српске“, запитао је лидер СНСД-а. Он је нагласио да је поносан због чињенице да је актуелна власт у Српској изградила Бањалуку, да она данас има дупло више стамбених јединица него прије десет година, има административни центар који је понос свих у Републици, као и ријешен источни и западни транзит.
    „Када смо долазили на власт Бањалука није имала воду у августу, а данас више нема тај проблем, имала је проблем гријања који смо дјелимично ријешили. Поносан сам и што Бијељина данас изгледа много боље него раније. У тај град уложили смо више од 220 милиона, што је више од четири буџета Бијељине. У Источном Сарајеву смо реализовали неколико важних капиталних пројеката – школе, путеве, Економски факултет на Палама, тунел Стамбулчић, на Сокоцу спортску дворану, у Зворнику неколико школа, Требињу такође… Нема мјеста гдје нисмо нешто направили и оставили иза себе“, истакао је Додик.
    Он је нагласио да данашња опозиција није имала одговоре на проблеме у вријеме када је била власт и да је „очигледно да њихови лидери имају капацитет да буду на опозиционим мјестима, јер су доказано неспособни да воде државне институције“.
    „Комфорност опозиције се огледа у томе што може да критикује без обавезе, док ми морамо да доносимо одлуке, рјешавамо проблеме, правимо пројекте… Не смијемо да станемо, нити смије да стане Република Српска. Мислим да опозиција не разумије политику, да политика није вика и галама, већ рад и дјела“, констатовао је лидер СНСД-а. Додик је оцијенио да данашње опозиционо дјеловање у Српској не представља слогу и окупљање, те да ће својим начином политичког дјеловања показати да нису избор народа у Републици Српској, јер у галами, лажима и спекулацијама нико не може дуго да траје.
    Он је подсјетио да се у програмима опозиционих странака говори о борби против криминала и корупције, али да њихови представници никога нису процесуирали док су вршили власт. „Њихов програм нема ништа осим галаме и приче о корупцији и криминалу.
    Када је СДС био на власти никога нису процесуирали, привели или казнили. Они имају много проблема са својом оставштином и тешко да су они ти који би требало да причају о криминалу и корупцији, с обзиром да имају много нерашчишћених рачуна из тог времена, има ствари на које никада нису дали одговор…“, истакао је Додик.
    Он је подсјетио да су бивши предсједници Српске Мирко Шаровић и Драган Чавић помиловали 400 лица, од који су нека осуђена за најтежа кривична дјела.
    „Ноторни криминалци и убице ослобађани су одлукама предсједника Републике. Они су након помиловања отишли у Источно Сарајево и направили криминалну групу која је вршила убиства. Та помиловања не могу се приписати Милораду Додику, јер ја нисам ослободио ни /Дарка/ Елеза ни /Ђорђа/ Ждрала, али се зна ко јесте. Замислите да један предсједник Републике ослободи убицу који је убио човјека из неких криминалних побуда и послије тога опет чини нова убиства. И сада они причају о свом, наводном, новом поштењу“, истакао је Додик. Лидер СНСД-а је нагласио да је у цијелој тој причи понижавајуће што је њима неко сугерисао да причају о криминалу и корупцији.
    „Они су постали само марионете једне групације међународних службеника који овдје већ 20 година покушавају да се одрже тврдећи да код нас ништа не ваља само да би остали. Опозиција је пристала да буде сервилна, а чак и ако није пристала, она је дио тог процеса.
    Критика је нормална и потребна, али ово што се чини то није у функцији једне добре политичке опције ни саме опозиције“, закључио је Додик.

  2. „Она је побједа свих обесправљених народа, који су устали против удружених оружничко-капиталистичких трустова и пребогатих и размажених политичара са Запада“

    :D:D:D

    Pobjeda?
    Pisci ovog teksta sigurno ne kupuju u Merkatoru, ne nose TomTailor majice, ne lickaju svoje FB profile na Samsungu i ne koriste Windows.

    Ja pobjede i …

  3. češnjak, 13.01.2014. 09:09:54

    😀

    Наше политичаре је тај запад искварио, иначе су они били чврсти ко стијена, додуше имају само једну урођену ману, лабав им ластеж на гаћама. Чим неко са Запада, али богами и са Истока и блиског и далеког помене новац, њима гаће саме лете до кољена, а све чешће и на пете спадну, јбг… не могу они сами да се одупру том пороку овог доба, тој пошасти савременог свијета, тај новац, то зло и та савремена болест!B-)

  4. Ma razumijem da je tekst djelo pisaca koji su u doba karadžićeve skupštine bili djeca, i danas uhvaćeni u krizu srednjih godina prisjećaju se kako su pucali u Franca, kaznili Obrenovića i branili Vlašić, (mada hroničari bilježe da su u doba pada Krajine i rata sa NATO-om polagali vozački),
    ipak, poziv na borbu za „obespravljene narode“, a protiv „kapitalističkih trustova“ sve sjedeći za konfjuterom sa piratskim Windowsom i sanjajući da se konačno skupe pare za Golfa trojku….

    Šta ja znam, meni je smiješno za upišat se 😉

  5. Počesto (čak prečesto) dok „šaltam“ TV kanale primijetim na HTV-u dokumentarce o tome kako je „oslobađana“ hrvatska. Pričaju „bojovnici“ (oni obični borci) kako su i gdje uništavali „ćetnićke“ tenkove, rovove ili položaje, a sve se to dešava uobičajenim danima, dok se praznicima to u mnogome proslavlja, podsjeća i veliča. Nasuprot tome, kod nas „her Mile“ i ministar za boračka pitanja Đokić(što borcima prepolovi primanja) „objašnjavaju“ građanima kako su baš njih dvojica najzaslužniji za postojanje Srpske. Dragi moji saborci i sunarodnjaci reći ću vam nešto direktno: država koja je pljunula na svoje borce (koji su je oslobodili ili stvorili) nije bila dugog vijeka. Suverenitet je direktno uslovljen silom ili moći jednog društva (u ovom slučaju naroda) da ga štiti. Samo je suveren onaj ko je dovoljno moćan da svoj suverenitet brani. Ima tu oružje i tehnologija značajnog udjela, no, najvažnija pretpostavka suvereniteta jeste volja građana da brane državu (teritorij) u kojoj žive. Nije „slučajno“ Tito svojim saborcima davao onolike privilegije, nego iz čisto pragmatičnih razloga – da i u buduće budu „stub obrane“ džave i uređenja (dakle suvereniteta). Današnje stanje boračke populacije u RS je srozano do mjere da je većina boraca u kategoriji socijalnih slučajeva. No, ono što je mnogo gore jeste činjenica da su naši borci poniženi, degradirani i popljuvani preko svake mjere i potrebe. To se istovremeno odražava i na njihove potomke, kakvi trpe situaciju u kakvu su dovedeni njihovi roditelji, pa dolazimo do jednostavnog pitanja – ko će ubuduće braniti ovakvu Srpsku (odnosno, obezbjeđivati joj suverenitet). Elan, patriotizam i borbenu spremnost kakvu su naše generacije imale početkom 90-ih svakako više nećemo uspjeti ponoviti. Tadašnji patriotizam rezultirao je činjenicom da je ova naša „šačica idealista“ i 1995. i 1999. suprostavila se najvećoj sili svijeta i odbranila ovo šta danas imamo, no to je odavno uništeno i objektivno se možemo zapitati kakvim to „resursima“ planiramo braniti Srpsku u budućnosti?

  6. Zasto ja volim Republiku Srpsku: zato sto su za nju zivot dali moji najmiliji, moje komsije, prijatelji, zato sto mi je selo spaljeno do temelja 1995 od strane 5 korpusa… ali nije samo 1995 nego i 1945 od strane ustasa i njihovog „hrvatskog cvijeca“ muslimana.. nikog ne mrzim ali ne mogu da zaboravim ni oprostim! Uvjek si bila bastion Srpstva.. srecan ti rodjendan Republiko Srpska!

  7. risovivrbasa, 15.01.2014. 19:20:50

    А ти да отвориш очи, али затвориш мозак. Нешто ти не штима са тим поређењима, ако волиш толико РС не можеш вољети и оне који нам свима раде о глави, а налазе се да апсурд буде комплетан баш на челу те РС.

  8. миро,

    ако си мислио под еколози на нас онда буди сигуран да ми држимо ријеч.

    Може се реформаторски радити без подваљивања и олајавања, може се провести реформа али само уз 110% опреза да се не наштети Српској, да се јача њена позиција до стварног признања из Федерације, или самосталности ако тог признања не буде у наредном периоду.

    Оба ова пута су легитимна и правно утемњљена по изворном Дејтонском споразуму.

    Зато требамо економски јаку Српску што је једноставно ако се хоће обзиром на потенцијале, зато требамо такмичење а не рат између власти и опозиције, зато требамо да се поштује Закон у Српској, зато требамо да све институције и Удружења грађана дишу једном душом, зато требамо критеријуме испод којих нико не смије отићи, зато требамо неког ко није окаљао образ да својим дјеловањем наметне те критерије.

    Поздрав.

  9. Не знам какво поштовање држати за оне који отворено кажу за објављену листу дужника пореза, „објављена је листа, па шта?“
    Како неко мисли са таквим идиотом заједно дисати, хајде да ја останем дужан исто толико десетак милиона држави, па шта? Важно да заједно дишемо? Па дише тај смрад дише заједно са нама исти овај ваздух, али од ваздуха се не живи, не би му нико бранио само ваздух, они хоће „кајмак“, а јбш ти еколог свој чист ваздух и здраву воду, к’о што рекао легендарни Капор, јбш ти то, кад ништа другог тамо и нема осим тога!

  10. рамштајн,

    прочитај добро мој коментар, он се односи на очување и будући рад у Српској.

    Немој да окрећеш тему, да коментатора „мира“ скрећеш са нормалног пута, да мој коментар и екологе релативизујеш, тема је дан Републике са жељом да буде вјечна, наравно придружујем се позитивним.

    Знаш ти добро наш програм, прочитао си ти колумну под називом „КО ТО ТАМО НА ИСТОКУ СРПСКЕ НЕЋЕ ИЛИ НЕ ЗНА“ објављеној негдје прије на овом порталу.

    Тамо је преглед стања и рјешење проблема територије на којој ти живиш,проблема који ћу ријешити сигурно у наредне три, четири године најдаље.

    Значи немој ти нас подводити под неке лијеве ентузијасте који указују на неправду као Калимеро, ми смо озбиљна организација са веома одговорним људима и програмом, ја сам српски официр који је стварао и створио заједно са паметним људима и часним борцима Српску.

    Можда сам и теби командовао „за мном“ пошто си са моје територије, ако нисам доживјећеш то јесенас, па ако Бог да тако у наредне четири и осам година, другим ријечима до крајњег рока испуњења наше платформе, или народски речено, док не ријешимо све муке које нас заједнички муче.

    Поздрав.

Оставите одговор