Дамир Никшић, најпаметнији у Муслимана: Јаране, прекардашили смо, овако нам је Запад био савезник и 92.

Са одушевљењем морамо констатовати да је барем неко, и барем дјелимично упро прстом у проблем. Имајући у виду у каквом медијском терору живе грађани Ефбиха и њима припадајућег расијања, и ово је значајан напредак у погледу на свијет око себе.

И он полази од универзалне безгрешности босанских муслимана, али барем изрази сумњу.

Препоручујемо да се видео погледа, а пар цртица смо издвојили, тек да вас заинтересује. Ионако је Дамиров брђански стил тешко пребацити у слова.

***
Ја сам само гледо, јаране, хоће ли загинут. Ево ако загине, ако га прегазе, готово, рат, сутра одма рат. "Шта рат, згазили би их" – каже. Еј, он у моје име неком објављује рат. Значи сребрни пир, јаране. Двадесет пет година, стари сват.

***
Нико не преузима одговорност. Највеће партије бошњачке не преузимају одговорност што је народ тако отишао. Медији, који пумпају три седмице, сваке године у јулу, нема не постоји ништа, само Сребреница, пумпаш се, јебаћемо им мајку…
***
И онда дође Меркел, резолуцију прогласи, европски парламент, уједињене нације, ко бива, сви су на твојој страни, само ова Русија и Србија нису, читав свијет је на твојој страни, запад је на твојој страни, Уједињене нације су на твојој страни, Америка је на твојој страни, слободно, слобоно… Ма болан, па то су ти и 92 исто говорили. 92 си насјео на исту ствар, залетио се да се ти завадиш, да се ти порефенаш, ко имаш леђа, Америка је ту, Енглеска је ту, Француска је ту, ма јаране кад је дошло ниђе их нема, а ти се завади са комшијама, па куку леле, пиши резолуције 20 година после.

***
Немаш ексклузивно право на правду. Немаш! Ћераш, ћераш, ћераш, јаране, прећераш. Кардашиш, кардашиш, кардашиш, па прекардашиш.