Да ли ћете гласати против НАТО, на референдуму кога неће бити?

Нема дана а да политичари из Српске не помену како ће о уласку у НАТО одлучивати грађани на референдуму, да постаје сумњиво: Убјеђују ли себе или нас?

Пише Марко Шикуљак

Треба одмах разјаснити: Референдум у Српској нема снагу доношења одлука. Он као такав може бити мало јачи од истраживања јавног мнијења, те његови резултати могу бити смјерница политичарима за даље дјеловање.

Ако народ на референдуму каже да неће у НАТО, онда политичари из Српске на основу тога праве политику да неће радити ништа што нас води као том војном савезу, већ ће блокирати тај пут како год могу. Или ефикасности ради, да убиједе федералне колеге како им је инсистирање на томе узалудан посао, па се ману било какве приче о НАТО.

Ако неко заиста жели народу повјерити одлуку о приступању у НАТО, референдум треба расписати ОДМАХ! У противном, прича о референдуму нема смисла. Први разлог је што се ка чланству у НАТО иде одавно. Зашто онда медији у ФБиХ са огромним огорчењем као пропуштену шансу оцјењују недобијање МАП на протеклом самиту НАТО.

Самит НАТО-а, најјачег војно-политичког блока на свијету, завршен је поражавајућим резултатом за намјере БиХ да постане дио Савеза. БиХ је, фактички, доживјела истински дебакл, јер иако су за нашу земљу лобирале Турска и Хрватска, ни након двије године од добивања Акционог плана за чланство у НАТО-у (МАП) владајућа шесторка није испунила основни увјет, књижење војне имовине на име државе – почиње своју јадиковку Дневни аваз.

МАП, акциони план, пут којим се иде да би се придружило НАТО. Дакле, идемо тамо. Надам се да нико није толико луд да мисли како ћемо ићи тим путем, па кад дођемо до краја, референдумисати о томе. Прво, то тако не иде, нити може, јер се преузимају разне обавезе. Друго, све ће то коштати пореске обвезнике цијеле БиХ, па откуд некоме право, да након толиког трошења неко каже да нема даље. У том случају, ред је да сви одлучују на заједничком референдуму. А тад се зна како ће бити.

Уосталом, ако се већ троши, прво треба одлучити да ли сте сигурни да то хоћете. Кога заваравају политичари из Српске када причају о референдуму? Шта уопште мисле, кад је то право вријеме за одлуку? Или је прича само ради успављивања јавности, која ће се мало бунити кад буде касно, да се испусти вишак притиска из вентила?

Каква је уопште политика да се чека да Србија донесе своју одлуку? Колико је познато, Србија је прогласила војну неутралност, и њу може помјерити само двотрећинска већина у парламенту. Да ли ви то знате нешто што не могу да знају они који на концерту Мирослава Илића немају прилику да стоје поред његовог зета, кога због силне нато љубави прозваше ШуНАТОвац? Да ли ће нам онда референдум, у случају да Србија крене ка НАТО, бити беспотребан?

Ако вам је превише питања, на крају је довољно само једно: Како ћете гласати, и како ћете позвати бираче својих странака да гласају на референдуму: За да, или за не?