Чудесна судбина наплатне рампе у Гламочанима

Директно са брзих цеста Републике Српске.

петак, јул 20, 2018 / 08:23

Пише: Жељко Свитлица

Већим дијелом свога тока брза цеста између Бање Лука и Клашница стијешњена је између бетонских ограда као Андрићева Дрина у клисурама. Све док не дође до Гламочана, гдје се шири у делту коју чине одвојени асфалтни рукавци раздвојени са пет наплатних кућица које никада нису прорадиле. А изгледа да никада и неће.

Наш прворођени аутопут, прострт у равници између Бање Луке и Градишке, не без помоћи грађевинске операције доктора из Интеграл инжењеринга и царског реза на буџетима који су га финансирали, на свијет је дошао када смо већ заборавили и када му је био заказан термин. Накнадних заказивања термина не сјећају се ни два водећа примаријуса на овом послу: Милорад Додик и министар Недељко Чубриловић

Истовремено, док је грађен аутопут, вршена је обнова дионице између Бање Луке и Клашница, која је све до овог вијека била најшири комад цесте у цијелој Босни и Херцеговини. Тај посао радило је јавно предузеће Путеви Републике Српске.

Не чекајући ни да се свјеж асфалт на цести осуши, појурише да је оседлају па брже-боље саградише наплатну рампу са пет наплатних кућица. Јер, штета је да паре пропадају

Убрзо након што је и возачима који овуда пролазе постало јасно да нешто није у реду са објектом који је завршен, а не функционише, у јавност су процуриле прве информације да наплатне кућице нису ни требале бити ту. Нисмо стигли ни да аплаудирамо кад најавише да ће их срушити!

Наиме, путарина за аутопут ће се наплаћивати, aли на рампама које саграде Аутопутеви РС негдје на дионици између два тунела.

Рушиће се наплатне кућице у Гламочанима

Ипак, прво се куљало и муљало са алтернативним опцијама. Почетком 2012. директор ЈП Аутопутеви РС јавно је разматрао три опције за наплату путарине, а које би задовољиле оба јавна предузећа.

Трећа опција је да се све то врши на наплатној кућици између два тунела и да се по прецизној евиденцији, односно по броју возила која користе одређену дионици врши расподјела новца.

Индиректно, то је значило да се на постојеће кућице код ТЦ Робот не рачуна.

Не долази у обзир!, прокоментарисао је министар тадашњи и садашњи, и додао: свако ће наплаћивати за себе!

Мјесеци су пролазили, људи су већ и заборавили најаве да ће се пут од Бање Луке до Лакташа наплаћивати, јурили су аутомобили између наплатних рампи – ко чешће иде овим правцем, није их више ни примјећивао – цех неопрезнести би плаћао на наплатној рампи полиције РС, чије возило је често дежурало између кућица и знака са смањење брзине.

У јуну 2013. године неко опет спомену: рушење! Договор Путева РС и Аутопутева РС у вези с наплатом путарина на ове двије дионице још није постигнут, а готово немогуће је наплаћивати двије путарине у само неколико километара, обавијестише нас тада.

Два мјесеца касније министар Чубриловић је већ заборавио оно своје ‘свако ће плаћати за себе‘ па смо из његових уста сазнали ово:

Кућице за наплату путарине су постављене, а нас (министарство) нико није питао!

Одмах нам је било јасно да је влада оманула јер од свих агенција које имамо није основала још једну: Агенцију за координацију и међусобну комуникацију јавних предузећа Путеви и Аутопуеви РС са Министарством саобраћја и веза РС.

Али, како бисмо се онда хвалили ендемском чињеницом да је једно јавно предузеће потрошило два милиона КМ (званично) саградивши кућице за наплату путарине на магистралном путу без сагласности Министарства саобраћаја и веза Српске које управља предузећем

Чубриловић је тада рекао и ово:

„Прописи Републике Српске не познају могућност такве наплате путарине“.
„Ово јавно предузеће је за потребе реконструкције тог магистралног пута узело кредит, а сервисирање позајмице планирали су да остваре од наплате путарине“

У октобру, када су кућице запале за објектив камерама АТВ и БН ТВ сазнали смо да ресорно министарствуо тврди да су дали дозволу за реконструкцију магистралног пута, али не и за наплату путарина, будући да спорна магистрала на којој се кућице налазе није сврстана у категорију – брзе цесте.

У Путевим РС тврдили су да је све урађено уз одобрење Министарства, а позивају се на Закон о јавним путевима и тумаче да је дозвољено да се путарина наплаћује и на магистралним путевима.

Магистрални пут до Клашница, рекли су у министарсву, није брза цеста иако би могла бити, а Путеви су саградили наплатне кућице испунивши све услове, али без знања министарства које управља предузећем!? Правилник о наплати путарине из новембра 2013. не говори ништа о мјестима на којима ће се путарина наплаћивати већ само о начину наплате.

Чију су сагласност онда Путеви РС имали и да ли због овога неко можда, случајно, може отићи у затвор? – ово су биле само неке од мисли које су се можда мотале по глави замишљене жене која се у новембру аутомобилом забила у једну наплатну кућицу, срећом без посљедица.

Коментаришући тај догађај неки од становника Гламочана написаше опет оно што се од самог почетка наметнуло као најизвјеснија судбина наплатне рампе која то никад није била: рушиће је! Од њих смо сазнали и за друге проблеме:

Прво, кад су прављене те наплатне рампе и цијели тај објекат, локална власт није препознала потребу становника који живе са источне стране пута/брзе цесте и да им направи адекватан подземни пролаз, да може проћи бар један ауто.. Сад имамо ситуацију да многу људи пјешке прелазе с једне стране на другу, небитно да ли се ради о локалном становништву, или онима који иду из правца Градишке, па паркирају своје возило с једне стране и прелазе на другу да иду у куповину у Робот. Преко пута Робота је стадион ФК Младост и многи који долазе на утакмице такође прелазе пјешке с једне стане на другу, било да се ради о гледаоцима или о играчима… Многи привредници трпе због компликованости прилаза објектима, итд…

Материјал за скривену камеру, према свједочењу мјештана, одиграва се када се возачи из иностранства зауставе да плате путарину! Гастарбајтери, којима је тежак рад уништио машту, виде кућицу за наплату путарине и прво што им падне на памет је да се ту стварно плаћа путарина!

Да апострофирамо

Преживјеле су кућице ову грађевинску сезону, ни топлота која нас је задесила усред зиме није привукла рушитеље плијену који се из прикрајка мјерка.

А онда, са првим снијегом, у петак увече, у емисији Апостроф на АТВ-у, Маринку Умићевићу, директору фабрике обуће Бема, док је наглас пребирао по економским промашајима код нас, одједном на памет паде : Ето, наплатне кућице у Гламочанима ће сад рушити…

Ето вам одговора, г-дине Умићевићу, откуд толики порески и др. намети који од којих реални сектор не може да дише. Или, што би наш народ рекао:

Мани нове ципеле Маринко, произведи закрпе за старе. Требаће нам. Постоји и друго рјешење: Поставите наплатну кућицу негдје на Обилићеву и берите паре.

Неће то министар ни примијетити, преокупиран је мисаоном игрицом: 2011-2014 – Пети покушај давања изјаве која ће звучати тако да неко стварно повјерује како су Хрвати заинтересовани за градњу моста на Сави у наредних неколико година.

 

(Прва објава: понедељак, јануар 27, 2014 / 08:23)



6 КОМЕНТАРА

  1. e moj narode, p aopšte poznata stvar je ta da je Čubrilović neviđeni manipulator koji je čak prevazišao i Dodika. Ono što je naročito loše je to što narod podržava ovog muljatora i svaki dan sve bolje prolazi. E moj glupi narode

  2. Наравно саша да је то разлог, али мањи.

    Овај је смишљени пројекат за бржу везу са „браћом преко Саве“.
    Да у датом моменту „брже стигну“ до Бање Луке, где ће их многи дочекати са цвијећем.

  3. Suština je da su SDS-ovci iz puteva pokušali da se ugrade i kradu javne pare koliko mogu ali im Ministarstvo neda i naredlio je da skinu te naplatne kućice te tako onemogućilo da se ljudima dva puta naplaćuje putarina.

    Još pokušavate da nekom napakujete ovo što vaši ljudi rade c c c!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *