Црногорци из Америке могу да гласају, само они из Србије не

Више од пола милиона Црногораца и њихових потомака због ригорозног Закона о држављанству не може да гласа на изборима у матичној држави Црној Гори.

Избори на којима ће гласачи у Црној Гори моћи да кажу шта мисле о досадашњем раду актуелне власти и опозиције одржаће се 16. октобра. Бирача који имају право гласа на предстојећим изборима, према процјени МУП-а Црне Горе има 530.840.

Међутим, много већи број је оних који су пореклом из Црне Горе, а који због ригорозног Закона о држављанству Црне Горе, који не дозвољава двојно држављанство, не могу да гласају на овим изборима.

Таквих је готово 600.000, колико их према процјенама живи у дијаспори по цијелом свијету. Само на територији Србије живи око 30.000 грађана Црногораца, који не могу да изађу на предстојеће изборе јер имају држављанство Србије, али не и Црне Горе. Исти проблеме има и још око 10.000 Црногорца који живе у Хрватској (4.926), Словенији (2.667) и Македонија (2,003).

Црногораца у Америци има око 150.000, а исти број живи и у Турској, док у Аргентини и околним земљама (Боливији, Чилеу, Уругвају, Перуу и Парагвају) према расположивим подацима, има око 50.000 људи поријеклом из Црне Горе.

Ко може, а ко не може да гласа и зашто на изборима у Црној Гори?

По Уставу Црне Горе изборно право има свако ко је држављанин Црне Горе, са напуњених 18 година, и са двогодишњом пријавом боравка у Црној Гори. Ово право, и право на стицање црногорског држављанства остварују, на основу измјена Закона о црногорском држављанству из 2015. године, и особе које ступе у браку са држављанином Црне Горе, и они које најмање три године законито и непрекидно бораве у држави.

Међутим, право да гласају на изборима у Црној Гори иако имају држављанство неке друге државе (осим Србије) имају они црногорски грађани који су у тренутку када се Црна Гора одвојила од Србије већ имали држављанство неке друге државе.

„Двојно држављанство у Црној Гори је забрањено за све оне који су стекли држављанство неке друге државе после осамостаљења Црне Горе, 2006. године. Дакле, ако сте имали двојно држављанство пре 2006. године, ви сте по аутоматизму њега могли да задржите. Или ако бисте као држављанин Црне Горе, а узели сте држављанство Србије, ви сте по аутоматизму изгубили право на држављанство Црне Горе“, објашњава Иво Чоловић из „Цесида“.

Међутим,због напетих односа између Србије и Црне Горе, после референдума, Србија није Црној Гори доставила податке о Црногорцима који су добили држављанство Србије, тако да постоји вакум у коме један број људи има нелегално држављанство, то јест држављанство и Црне горе и Србије, што значи да они могу да гласају на предстојећим изборима.

Тачан број оних који имају двојно држављанство са правом гласа није познат — никоме. То за Спутњик тврди и Златко Вујовић, директор Центра за изборе и мониторинг у Црној Гори. Он каже да постоји проблем и са људима који имају држављанство Црне Горе, али не могу да гласају на овим изборима.

„Црна Гора има и 860.000 држављана. Ако то упоредимо са бирачким списком, добијамо чињеницу да око 60 одсто грађана Црне Горе са црногорским држављанством не може да гласа на овим изборима јер на бирачки списак битно утиче пребивалиште гласача. Дакле, негде до 300.000 људи има држављанство Црне Горе, али не и бирачко право“, каже он.

Наш саговорник каже да не би за Црну Гору било добро да је закон о држављанству другачији, јер је она „мала земља која нема капацитет којим би могла да контролише регуларност избора ван својих граница“.

Мало ко се усуђује да прогнозира како би протекли избори, када би се дозволило гласање за грађане који су живјели ван Црне Горе, а имали су црногорско држављанство 2006. Имајући у виду да су, ионако нерегуларан, референдум у Црној Гори одлучили гласови дијаспоре, а међу њима није било оних који су живјели у Србији, јасно је да се актуелној власти не жури са добијањем нових гласача кои су негативно настројени према њима, због лошијих односа са Србијом.