Црнобијела седмица: ДНЕВНИК ЈЕДНЕ СОБАРИЦЕ (LE JOURNAL D\’UNE FEMME DE CHAMBRE)

Више него јасно, да су ово почеци Луиса Буњуела. Презир према десничарској струји је толико изражен, да би се филм дао посматрати и као политички манифест. Млада собарица из Париза, Селестина, долази у провинцију да служи у карикатури аристократске породице. Деда перверзно гланца некакве ципеле, и тјера је да их обува. Његова кћер је болесно […]

четвртак, децембар 15, 2011 / 07:11

Више него јасно, да су ово почеци Луиса Буњуела. Презир према десничарској струји је толико изражен, да би се филм дао посматрати и као политички манифест.

Млада собарица из Париза, Селестина, долази у провинцију да служи у карикатури аристократске породице. Деда перверзно гланца некакве ципеле, и тјера је да их обува. Његова кћер је болесно опсједнута уредношћу, не подноси секс, и јада се духовнику на свог мужа. Најбољи је дио када јој газдарица да припази вазу, а она је баш њу разбије. Као у Достојевсковом Идиоту.

У све се то мјеша дјевојчица Клер. Силована је и убијена. У симболичком призору, гдје је приказана као Црвенкапа која из шуме никада није стигла до бакине куће. Селестина одустаје од повратка у Париз, да би открила убицу. Зна да је то учинио Жозеф, антисемит и десничар, који на тавану пише прогласе и пријетећа писма. Не може то доказати. Па улази у љубавну везу с њим, чак му и подмеће инкриминишући доказ.

На крају, затичемо Жозефа како гледа десничарске демонстрације. Са младом женом, испред његове крчме Код француске армије. Све како је замишљао и предлагао Селестини, само без ње.

(Редитељ: Луис Буњуел; Улоге: Џан Моро, Жорж Жере, Даниел Ивернел)



Оставите одговор