Чињенице о којима се ћути: Први рат је више требао Енглеској него Њемачкој

Заокупљена својим унутрашњим проблемима, Грчка се три године држала даље од рата. Касни улазак у рат на страни савезника, завршио се тоталним поразом на турском тлу, на који се и данас гледа као историјску трауму. Питање кривице за Први светски рат дуго се сматрало дефинитивно ријешеним. Као и све друге државе савезнице, и Грчка је […]

уторак, март 11, 2014 / 08:23

Заокупљена својим унутрашњим проблемима, Грчка се три године држала даље од рата. Касни улазак у рат на страни савезника, завршио се тоталним поразом на турском тлу, на који се и данас гледа као историјску трауму.

Питање кривице за Први светски рат дуго се сматрало дефинитивно ријешеним. Као и све друге државе савезнице, и Грчка је 1919. у Версају потписала мировни споразум којим се кривица за рат приписује искључиво Њемачкој и њеним савезницима. Међутим, у последње вријеме има и диференцираних ставова, чак и онда када главни кривци и даље остају исти.

Танос Веремис, професор новије историје на универзитету у Атини каже: „Била је то велика грешка Њемачке, то што се наоружала и кренула у сукоб. Њемачка је тада била земља у економском полету, могла је да доминира Европом без упуштања у сукобе. Прије је Енглеска имала интерес да дође до директне конфронтације, и у ретроспективи, тај рат је Енглеској заиста много више користио него Њемачкој.“

Политиколог из Атине Веремис сматра да је тиме одговорено на питање о одговорности Србије: Гаврило Принцип је убио престолонаследника Аустроугарске и тако покренуо рат, међутим атентат у Сарајеву није био прави разлог за рат већ само његов окидач.

Мелетис Мелетопулос, политиколог из Атине, доцент на Академији ратне морнарице, сматра да је рат избио због геополитичких интереса. Савезници су хтели да спријече Њемачку да колонизује ослабљено Османлијско царство и на тај начин преузму контролу над источним Средоземљем и нафтним резервама на Блиском истоку. Ширењем њемачког утицаја, британска империја била би ослабљена, ако не и потпуно „уклоњена“, сматра тај политиколог који је докторирао у Женеви.

Грчка је рат дочекала неутрална, због различитих погледа премијера Венизелоса и краља Константина. На почетку су Константин и Венизелос ишли истим путем када је Грчка имала прилику да се у Балканским ратовима шири на рачун Турске. Међутим развој догађаја после Сарајевског атентата довео их је пред дилему на коју су различито реаговали: Венизелос је био за брзи улазак у рат на страни савезника, док је монарх у родбинским везама са Њемачком био за неутралност, која би користила тој земљи.

Тај конфликт довео је до поделе у земљи која је умало личила на грађански рат и који је у историји Грчке познат као „Велика шизма“. Притом су Венизелос и Константин у суштини имали исти циљ: да обезбиједе све територије добијене балканским ратовима, посебно егејску Македонију. Рачуница је била да уколико се Грчка не опредијели, ова би регија припала енглеским или њемачким савезницима, Србији или Бугарској.



0 КОМЕНТАРА

  1. Zanimljivo je što se sve više počinju pojavljivati ovi tekstovi što tvrde da su Austrija i Njemačka „natjerane“ u rat. Od Ota fon Bizmarka pa nadalje germanski narodi imaju tendenciju ka širenju. Pitanje Prvog svjetskog rata i uloge Njemačke je decenijama zasijenjeno Drugim svjetskim ratom, jer je Hitler do te mjere ekstreman primjer da je sasvim prikrio značaj Bizmarkove ideologije koja je zapravo praktična primjena ideja Humbolta i Fihtea o uređenju države. To što je Bizmark uništio sve tragove liberalizma u Njemačkoj u devetnaestom vijeku je takođe zanemareno u istoriji zbog toga što se sva pažnja obraća na nacionalsocijalizam, a on je samo izdanak jednog ranije formiranog sistema mišljenja. Danas kad se otkrivaju stvari o Francu Ferdinandu koje sasvim dovoljno opisuju kakav je to bigotni kreten bio, a još podržan rasističkom idejom o „superiornosti germanske rase“, naravno da će se pojaviti i teorije o tome da je Velika Britanija htjela da se na ovaj način riješi njemačke prijetnje. Pa dobro, recimo da je tako i bilo i da je tačna i tvrdnja da je britanska tajna služba zajedno sa Crnom rukom organizovala atentat na Franca Ferdinanda. Ako je i neka je! Niko nikad bez saveznika nije djelovao, pa ako su u jednom trenutku neki Srbi imali neke Britance za saveznike, i to je u redu. U svakom slučaju je bolje i to nego tvrditi da je ovo mogao da bude „uređeniji“ prostor da smo još davno pustili Nijemce i Austrijance da se brinu o nama. A kako bi se lijepo pobrinuli, to bi tek vidjeli. Te ideje su imali i Ljotić i Nedić, pa se vidjelo koliko su promašili, za razliku od Draže Mihajlovića, koji je, ako ništa, bar jedno vrijeme održavao kontakt sa Čerčilom i saveznicima.

Оставите одговор