Чешка опозива признање Косова?

Чешка би могла да опозове признање Косова. Нови предсједник земље Милош Земан је још током предизборне кампање у случају побједе обећао да неће допустити да Чешка шаље свог амбасадора у Приштину.

Ја бих опозвао и отправника послова, који се тамо налази. Сматрам да је Косово терористички режим, који се финансира на рачун наркомафије, – рекао је тада Земан. Данас, према информацијама српских медија, чешки лидер је већ почео разматрање косовског питања са својим тимом. Било како било, већина посматрача сматра да Земанове ријечи треба прихватати са резервом: још када је био премијер, он је дао неколико непријатних изјава за чиновнике ЕУ, у коју је Чешка намеравала да се учлани. Рецимо, упоредио је Палестинску аутономију са Трећим рајхом или назвао популистичким и пронацистичким политичаром предсједника аустријске Странке Слободе Јорга Хајдера.

Земан није први чешки лидер, који се не слаже са сопственом владом по питању српске покрајине. Бивши предсједник Вацлав Клаус је својевремено изјавио да га је срамота за одлуку владе о признању Косова. Може да се подсјети да није примио косовског предсједника Атифетеа Јахјагу током његове посјете Прагу.

При томе је занимљиво да у складу са анкетирањем, спроведеним неколико мјесеци послије проглашења косовске независности, више од половине Чеха се изјаснило да ће то негативно утицати на стабилност Балкана. Не може, а да се не сјети дјелатност организације Пријатељи Срба са Косова и Метохије, која је организовала «срдачан пријем» државном секретару САД Мадлен Олбрајт, покушавајући да се од ње добију аутограми на плакатама са фотографијама српских жртава и њеног загрљаја с бившим командантом ОВК Хашимом Тачијем. Дакле, у Чешкој постоји словенска солидарност са српским народом. Коментар чешког новинара и политиколога Либора Дворжака.

Г-н Земан демонстрира постојанст свог мишљења, није чудо, што је он против независности Косова. Међутим, управо је Земан као премијер 1999. године иступао за бомбардовање ондашње Југославије, дакле, допринио је настанку самосталне државе Косово. Друго, како су му већ рекли представници наше Грађанске демократске странке, он не смије, а да заборави да је спољна политика ресор владе, а не предсједника. Дакле, тешко да ће успјети да оствари такав пројекат. По питању Косова је Земан скоро сам на нашој политичкој сцени, тешко да ће влада остварити такав корак. Додајем, да је велики број становника наше земље против самосталности Косова, с друге стране, Косово је толико далеко од Чешке да то питање скоро никога озбиљно не забрињава.

Са своје стране, замјеник председника Српске радикалне странке Немања Шаровић сматра да би предсједник Чешке могао да иницира ревидирање признања Косова, резултат није очито предвидљив.

Код нас тај парламентарни систем, значи није предсједнички. Дакле, мање-више, та овлашћења председника су протоколарна. Али у случајевима када је предсједник државе био јака политичка фигура, онда је практично парламент био тај који је слиједио предсједника, а не обрнуто. Ја мислим да то у великој мјери утиче на понашање Србије. Да Србија има тврђи став, и када би Србија ставила својим пријатељима у свијету до знања да никада, ни под којим условима, ни суштински, ни само формално, неће признати независност, тај међународни положај Србије би био далеко бољи.

Било како било, Чешка се креће колосјеком, зацртаним од стране Брисела. У ЕУ нема јединства по питању Косова, међутим, умјесно је да се подсјети, да је Европарламент 2010. године усвојио одлуку, она позива земље ЕУ, које нису признале Косово због територијалних спорова или проблема с националним мањинама (Кипар, Шпанија, Грчка, Словачка, Румунија) ипак да то учине. На таквој позадини да се поново покуша? Сумњиво је, тим прије што и нови предсједник Чешке, за разлику од пређашњег, није евроскептичар.

Тимур Блохин