Чему уопште јавни конкурси?

Није ово ни први, ни посљедњи случај да се закон јавно извргава руглу. Сврха овог истраживачког текста је да се са оваквом праксом престане. Агенција за државну управу Републике Српске је 22.02. 2010 године, објавила Јавни конкурс за упражњена радна мјеста у новооснованом Заводу за образовање одраслих при Министарству просвјете и кулутуре РС. Два радна […]

петак, март 12, 2010 / 10:08

Није ово ни први, ни посљедњи случај да се закон јавно извргава руглу. Сврха овог истраживачког текста је да се са оваквом праксом престане.

Агенција за државну управу Републике Српске је 22.02. 2010 године, објавила Јавни конкурс за упражњена радна мјеста у новооснованом Заводу за образовање одраслих при Министарству просвјете и кулутуре РС.
Два радна мјеста су у Бањој Луци, једно у Требињу. Слиједећи логику, набројаћемо их од врха. Прво је директор Завода за образовање одраслих, друго замјеник директора истог Завода, а треће радно мјесто је упражњено у Требињу, у Заводу за пружање бесплатне правне помоћи, за позицију Стручног савјетника.
Међутим, ако ћемо слиједити логику када помињемо услове за пријем државних службеника у радни однос, и кренућемо од најслабије рангираног радног мјеста, а то је Стручни савјетник у Требињу.
Од врха према дну
Поред општих услова који су исти за све, за ово радно мјесто је потребна Висока стручна спрема, седми степен, завршен Правни факултет, најмање 3 године радног искуства у траженом степену образовања, а од тога двије на правним пословима. Дакле, логично.
За упражњено радно мјесто Замјеника директора Завода за образовање одраслих је потребно имати диплому Филозофског факултета смјер педагогија, седми степен стручне спреме, најмање 5 година радног искуства у траженом степену образовања и положен стручни испит за рад у републичким органима управе. Логично, дакле и у овом случају.
Логика престаје у условима за евентуалне кандидате за Директора поменутог Завода и то на првом услову: Саобраћајни факултет – смјер: друмски саобраћај! Остали услови су исти као и за замјеника.
Друмови ће се пожелити инжењера…
Према сазнањима до којих је дошао Фронтал.РС, ако се неко од саобраћајних инжењера и пријавио за посао директора Завода за образовање одраслих, могао је можда са својом одбијеницом да дође на изложбу истих у Дому омладине у Бањој Луци, јер је посао в.д директоравећ добила Мира Беран, иначе саобраћајни инжењер по занимању.
Да би разријешили дилеме и покушали да распршимо облак сумње и револтираности у реакцијама на појављивање документа, које опасно пријете да се претворе у свеопште изругивање, Фронтал .РС је покушао да разријеши дилему код релевантних институција РС.
Министар образовања Антон Касиповић се није јављао на телефон новинару Фронтала, тако да до његовог коментара нисмо могли доћи, али јесте госпођа Бранка Рогач, портпарол министарства, која је покушала да појасни ситуацију.
Апологија министарства
-То је мало дужа прича. Значи, у Министарству просвјете и културе РС, све до оснивања Завода за образовање одраслих, било је одјељење за образовање у саобраћају. Практично, оснивањем Завода за образовање одраслих, одјељење за образовање у саобраћају, које је водила Мира Беран, прешло је у завод. Мира је именована за в.д. директора зато што је претходне двије и по године водила то одјељење и практично успоставила тај цијели систем.
На нашу констатацију да би компетенција Завода за образовање одраслих, ипак требала бити много шира од одјељења за образовање у саобраћају, госпођа Бранка Рогач нам је дала сљедеће објашњење:
-Један од услова да се уопште формира нова агенција је био да се задрже запослени у Министарству просвјете и културе и да се не примају нови људи, због рецесије.
На конкретно постављено питање, да ли сматрају да је госпођа Бера компетентна за обављање позиције директора Завода за образовање одраслих, одговор госпође Рогач је био прилично јасан:
-Јесте, у овој почетној фази сматрамо да је компетентна. У принципу, ми немамо много стручњака те андрагошке струке, која би у ствари требала бити на челу тог завода, те је у овој фази, када је завод у оснивању, једино логично и реално рјешење било да Мира Бера води тај завод.
Хоћемо ли намјештати и изборне конкурсе?
Слиједећи поменуту логику, академик Рајко Кузмановић је постао предсједник РС захваљујући само једној чињеници – рецесија је ипак наступила мало послије ванредних предсједничких избора.
Да ли је након смрти предсједника Милана Јелића уопште било логике да се иде у расписивање предсједничких избора, јер су функцију о једном трошку могли обављати Адил Османовић или Давор Чордаш? Напримјер, кад је противправним насиљем смијењен Мирко Шаровић, функцију је након те уредбе високог представника преузео Драган Чавић, и нису се расписивали ванредни избори.
Нећемо улазити ни у то да ли је Мира Беран битнија од Османовића или Чордаша, али ћемо свакако упитати да ли би било могуће расписати изборе (рецимо за предсједника), који ће садржавати одредницу да предсједник мора имати (рецимо) завршен правни факултет, да је члан Академије наука и умјетности РС, те да му је рођендан био седам дана пред изборе?
Ми смо свакако незадовољни мањком непријатности од стране министарства, а поготово слабе подршке осталих медија, при нашем обзнањивању оваквог, крајњег извргавања спрдњи институције Јавног конкурса. Томе у прилог иде да министар Антон Касиовић даје детаљне интервјуе за штампане медије, у којима га новинари ни не мисле питати о овој афери.
Разлог може бити и то да министарство у тим новинама редовно објављује своје конкурсе, али то све свакако говори да се у друштву срачунато ствара атмосфера да је све у најбољем реду. Али, да ли је у реду ако неко условима конкурса напише нечије име, а да све друштвене полуге поручују да се око тога не треба узбуђивати? Да функционише минимум политичког морала и моралних вриједности уопште, овај конкурс би морао бити одмах повучен, а они који су га расписали морали би сносити посљедице. Да ли формално-правне или моралне, то остављамо да одлуче стручњаци (рецимо) саобраћајно-техничке струке.
Ако је то могло пролазити непримјећено до сада, од сада више неће. У РС постоји нешто што се зове Фронтал.

Радован Ковачевић



Оставите одговор