Дани(ј)ел Симић

Будућност у повратку: Овдје нема правде, али још увијек има Бога

Тробојка је једина преживјела. Кажу, у њој се могу препознати сва три народа. Манимо се ентитетских обиљежја, и узмимо је одмах за државну!

недеља, новембар 7, 2010 / 07:07

Ако vam ова rečenica изгледа normalno док je читате, onda вам je нормална i ова nametnuta nam држава. Таман toliko и održiva. Наши gospodari покушавају prodati причу, po којој је овакав kolonijalni правопис ne само moguć, него i неопходан! Nema се kud урођеници, valja слушати Velikog Бијелог Bvanu. Он zna шта је цивилизовано i просвећено. Mnogo је bitnije повести računa, да se не uvrijede националистичка osjećanja и ratnohuškački планови par политичких gastarbajtera у RS, него da се ne увриједи zdrav разум.

Мало ли је, што нам заставу и грб државне заједнице октроише странац, а химна нема ријечи; него нам треба још тих идеолошких франкенштајна? Босанска/Козарска Дубица, Управа за индиректно/неизравно опорезивање. И не само то, већ ће та весела шизофренија, пребогате грађане ове земље доћи једно десетак милиона тзв. конвертибилних марака. У свијету знаних као БАМ.

Поменуте новчанице имају безобразне правописне грешке на ћирилици, па никоме већ деценију није пало на памет исправити их, да не вријеђају национална осјећања. Него је још забрањено да се на полеђину српске верзије, стави било који национални симбол. Док је, без обзира на историјски фалсификат, онима који се самопрокламују у тобожње ексклузивне потомке, допуштено да на сваку папирну марку ставе по стећак. (Боље би онда било да је на све, јер ту су и наши преци сахрањени).

Послије Дејтона је ишао Париз, па Брчко, па таблице, па пасоши, па личне, па ДГС, па пореско, па војска… Сад ће нам неко и уштројену полицију, представити као побједу европејства. Добро. Али ако већ Шварци и његови ОХР-командоси неће кући, нека пусти мене да живим у његовом стану до тада? Ја бих бар плаћао режије.

Свако здрав и паметан се пита: докле овако? Наравно свако такав, а на повлаштеној позицији у РС, то врло мудро неизушћује у јавности. Неки дан међу друштвом окупљеним на пићу, поведе се жучна полемика. Сви традиционално пизде од глобалне неправде и међународног непоштења, са нагласком како Срби на то само стрижу ушима.

– А што је то тако? Што се нико од наших не побуни? Зачу се питање, и сви занијемисмо. Није њему брада још људски ни израсла. Иде у гимназију. Зато се, неискусан и необавијештен, усуђује упитати логично питање. И гледам ја тако у домаћиновог млађег брата, осјећајући како ме почиње бивати срамота. Ко ће њих упутити да буду слободни и храбри људи? Баш их брига за посљедице, они питају за узроке.

Начнем ја како је БиХ врећа фекалија, коју су велике силе још једно вријеме одлучне држати у АВНОЈ-евским границама. Сад свако вуче на своју страну, и то се продужује само зато, јер је фрка кад коначно пукне – на кога ће више отићи. И станем.

Не зато, што су ме исјекли кад сам то рекао на телевизији, већ је шупља та прича од прије десет година. Згромиће нас Запад, бла, бла…

Санкције нам не могу увести, јер би нас признали као државу. Нема више војне силе, у стању да упадне у институције РС и заведе војну хунту. И питање је ко то данас уопште хоће? Дошло је до одлива униформи у Авганистан и Ирак. Тако мир, драга исламизирана браћо, чувамо сами!

Због чега онда, неко упорно руши темеље на којима је успостављен? Мени је потпуно јасно, што то раде странци. Требамо као европски Блиски Исток, у захукталом сучељавању ислама и Запада. Међутим, није ми јасно како међу муслиманским живљем, неко може чезнути да нас поново гурне у кланицу? Мени се стварно не убија.

Поготово не зато, што се толерише религиозни фанатизам и њим надахнут реваншизам скрива иза принципа СФРЈ. Њу, да подсјетимо, нијесу растурили Срби.

Стварни проблем је, драги гимназијалци, што међу Србљима владају оборкнезови среброљубља и војводе дупеувлакаштва. Они су зло! Или имају досије из времена кад су се дружили са Радованом К., или су нешто рахат масно украли. Па их еуропејске дахије држе у слатким дилемама: Да ли да задрже фотељче, или оду на стан и храну код кадије? А наше кадије из Сарајева, обично прописују штрајк глађу као правни лијек. Ту не стају, него су и стручњаци за социологију умјетности. Па из слова закона извлаче, како је двоглави орао пернати криминалац! Ваљда су генетски поремећаји код неких народа увредљиви, па су сијамски близанци аутоматски ван устава. Но ваља слушати суд, да не западнемо у безвлашће. То је тек опасна ствар… јер из Сијама потиче и тајландски бокс.

Српска тробојка је једина преживјела, што се у њој могу препознати сва три конститутивна народа. И ето трајног рјешења! Она је сад најстарије институционално обиљежје у Дејтонској БиХ. Можда ово све и није толико непоштено и лудо? Зато треба баталити та скупа ентитетска знамења, и о једном трошку узети ову заставу за државну. Двоглавом орлу вратити љиљане Немањића, и ставити га на шаховски штит. И ето нама и грба!

Што се химне тиче, у овим условима најподеснија је Марш на Дрину. Али да се измјени текст, и јасно дефинише ко се, и из којег правца, мршка преко Дрине!

Паметно је гледати у будућност.

Екстра магазин (Бијељина) март 2007.

Везане вијести:



Оставите одговор