Британци вратили Грчкој украдене иконе!

Више украдених икона из грчких цркава и манастира, које су пронађене у Лондону, данас су враћене у Атину. Примопредаја антиквитета велике вриједности обављена је на свечаности у Византијском и хришћанском музеју у Атини. Министар за културу и туризам Павлос Героланос је том приликом изјавио да је ово велики успијех у сарадњи надлежних власти двије земље, […]

петак, април 15, 2011 / 10:00

Више украдених икона из грчких цркава и манастира, које су пронађене у Лондону, данас су враћене у Атину.

Примопредаја антиквитета велике вриједности обављена је на свечаности у Византијском и хришћанском музеју у Атини.

Министар за културу и туризам Павлос Героланос је том приликом изјавио да је ово велики успијех у сарадњи надлежних власти двије земље, укључујући и грчку амбасаду у Лондону.

Како је недавно откривено, шест икона које потиче из 18. и 19. века, украдене су из цркава и манастира на сјеверозападу земље.

У међувремену су нестали антиквитети откривени у једној галерији у Лондону гдје су иконе стигле илегалним каналима. Грчка амбасада је одмах покренула процедуру за њихов повраћај, што је јуче учињено.

Грчка већ деценијама од Лондона тражи повраћај античких предмета, које је пре два вијека са Акропоља однио енглески амбасадор лорд Елгин који је тада био акредитован при отоманској Порти ( Грчка је била под Турцима).

На крају су ти антиквитети, непроцјењиве вриједности, завршили у Британском музеју у Лондону гдје се и данас налазе.

Британске власти, и поред критика широм света, одбијају да их врате тамо и где им је и мјесто – у Партенон, односно на Акропољ.



0 КОМЕНТАРА

  1. Е стварно бих волио видјети овог ко пише ове вијести. Пази увода:

    „Више украдених икона из грчких цркава и манастира, које су пронађене у Лондону, данас су јуче у Атину. „

    Данас су јуче у Атину?

    Овако би требало да се пише

    Ако се за атлетику каже да је краљица спортова, онда је ВИЈЕСТ краљица новинарства. Када гледате Дневник или читате новине, и не слутите колико је зноја порливено да би се направила једна добра вијест. Новинар који пише једну вијест (информацију) мора бити упућен у саму срж онога о чему пише. Прије појаве телевизијских кућа и интернета, главно средство информисања су биле новине које су махом излазиле једном мјесечно. У то вријеме није био проблем сакупити информације и све што је везеано за њу. Међутим, данас када се неки догађаји смјењају буквално из сата у сат, а електронски медији се утркују ко ће брже да пренесе најновије информације, такав начин је недопустив. Сада ћу покушати да вам објасним како се прави једна вијест.
    ВИЈЕСТ (штампана ) се састоји из три дијела;
    1.)Наслов-ово се односи на писане медије, можда је и најважнија! Она треба да буде кратка, језгровита и да заинтересује онога ко то чита.

    2.)ЛИД (ГЛАВА) – је онај први пасус, састављен од једне или двије реченице. То је дио информације која одговара на 5 најважнијих питања:

    а)КО? – дају се конкретне имена актера догађаја; Марко Јовић, Татјана Симић..
    б)Када? – ако је догађај од изузетне важности, онда се наводи тачно вријеме, у 13 часова и 30 минута, али се обично пише “ данас “ .
    ц)Гдје?- посве је јасно да је догађај о којем пишемо морао негђе да се и одвије; У Добоју, У Београду, у дворани “ Борик “ .
    д)Зашто? – одговара се на питање зашто је дошло до тога што се десило.
    е)Како? – како је се то десило.

    3)БEКГРAУНД (ПОЗАДИНА) – је дио вијести који нам даје детаљна објашњења о информацији о којој читамо.

    Извор:http://serbianforum.org/knjizevnost/77086-pisanje-vijesti.html

    УП. Сине, у вијести се никад, али никад не пише ЈУЧЕ!

Оставите одговор