Бразилска привреда тоне без назнака спаса

Бразилску привреду су захватили тешки проблеми с националном валутом на историјском минимуму и незапосленоћу на петогодишњем максимуму, али и политичком кризом која отежава спровођење реформи.

Предсједница Дилма Роуссефф је према анкетама тренутно најнепопуларнији шеф државе од повратка демократије 1985. Она покушава да се избори с позивима за смјену или оставку, што јој оставља мало политичког капитала да провуче мјере штедње кроз Конгрес како би се зауставило слабљење привреде.

Бразилске привредне прилике погоршане су падом цијена сировина, углавном због смањења потражње усљед успоравања кинеске привреде. Економисти такође криве неуспјех у реформи пореског система и на тржишту рада, као и модел заснован на домаћој потрошњи.

Аналитичари оцијењују да је Бразил пропустио прилику за реформе у вријеме када је његова привреда расла захваљујући већим цијенама сировине у периоду од 2007. до 2011.

На политичком нивоу предсједница Роуссефф је све више изолована због корупционашког случаја који тресе Бразил. Тужиоци наводе да су грађевинске и инжињерске компаније платиле преко двије милијарде долара у миту неким политичарима и директорима у Петробрасу како би добили уговоре с надуваним цијенама у вријеме док је Роуссефф била у управи те државне нафтне компаније.

Скандал је парализовао Петробрас, дугодишњи понос бразилског предузетништва, али и наду да ће црпљењем нафте из великих резерви испод мора даље подстаћи привреду. Са скандалом је повезана и грађевинска индустрија из које долази велика већина од 986.000 Бразилаца који су изгубили посао у посљедњих 12 мјесеци.

Бразилска валута реал пала је за 35 одсто у односу на долар ове године, што је отежало пословање које имају дугове деноминиране у доларима, као што је Петробрас. Јак долар је такође поскупио увозну робу, па су Бразилци суочени с растом цијена скоро свега – од козметике преко медицине па до пекарских производа будући да је преко 60 одсто жита у Бразилу увозно.

С инфлацијом на 9,5 одсто, знатно више од циљаних 6,5 одсто, Централна банка није у могућности да смањи каматне стопе да би јефтинијим новцем подстакла пословне активности и домаћу потрошњу, пошто ниске каматне стопе носе са собом и инфлаторни притисак.