Босић се јавио: Преговарамо са свима осим са СНСД
Предсједник СДС-а Младен Босић најавио је данас да ће СДС почети разговоре у вези са формирањем нове скупштинске већине и нове владе Републике Српске са свим парламентарним странкама у Републици Српској, осим са СНСД-ом. Босић је навео да СДС процјењује да постоји већина парламентарних странака које су се залагале за промјене у Српској, те очекује […]
Предсједник СДС-а Младен Босић најавио је данас да ће СДС почети разговоре у вези са формирањем нове скупштинске већине и нове владе Републике Српске са свим парламентарним странкама у Републици Српској, осим са СНСД-ом.
Босић је навео да СДС процјењује да постоји већина парламентарних странака које су се залагале за промјене у Српској, те очекује да отворе разговоре о будућности Српске и да покушају да направе власт којој би приоритет било покретање економије, борба против незапослености и борба против криминала и корупције.
Он је убијеђен да ће се странке одазвати позиву СДС без обзира што су неке од њих учествовале заједно са СНСД у претходном периоду у власти.
Босић је, након сједнице Предсједништва СДС-а, који је разматрао ситуацију у вези са општим изборима у БиХ, додао да ова странка сматра да је позив за промјене у Републици Српској уродио плодом, јер ће у Народној скупштини Српске бити "много више снага из странака које су се залагале за промјене и биле незадовољне досадашњом влашћу и статусом Српске".
Он је изразио очекивање да ће СДС, побједом кандидата Савеза за промјене за српског члана Предсједништва БиХ Младена Иванића, са осталим факторима у парламенту БиХ учествовати и у формирању новог Савјета министара БиХ.
Предсједник СДС-а је напоменуо да са СНСД-ом немају намјеру разговарати ни у вези са формирањем власти на нивоу БиХ, јер су већ имали прије двије године такав покушај, али им је та странка, како тврди, "забила нож у леђа".
Коментаришући изборни процес, лидер СДС је рекао да је "невјероватна чињеница да ни након шест дана од избора не знају ко је нови предсједник Републике Српске, нити како ће изгледати Народна скупштина", те да је кривац за то "неорганизована Централна изборна комисија БиХ".
Он је оцијенио да је ток изборног процеса у више случајева био проблематичан, да је СДС припремио жалбе и да очекује одговоре и интервенцију институција.
Кандидат Савеза за промјене за предсједника Српске Огњен Тадић изјавио је да су на изборима грађанима понуђене политика континуитета, коју је представљао СНСД, и политика промјена, коју је представљао Савез за промјене, али и оне политичке партије које су критиковале власт, иако су дјелимично биле дио те власти.
"Састав посланичког сазива у мандату 2014/2018. године је онај који је добио подршку или повјерење на већем или мањем захтјеву да се десе промјене у Српској. То је база легитимитета на којем базирамо наш позив свима, осим СНСД-у, да се приступа формирању владе која би донијела промјене", закључио је Тадић.
“Он је изразио очекивање да ће СДС, побједом кандидата Савеза за промјене за српског члана Предсједништва БиХ Младена Иванића, са осталим факторима у парламенту БиХ учествовати и у формирању новог Савјета министара БиХ.
“Коментаришући изборни процес, лидер СДС је рекао да је „невјероватна чињеница да ни након шест дана од избора не знају ко је нови предсједник Републике Српске“
По Босићу, Иванић који води за 1.000 гласова је озборни побједник, а тамо гдје је разлика 10.000 гласова, побједник се не зна.
Чудна математика
Sram te bilo ljigavče. Gdje si do sada nesrećo? Ko će sa tobom bilo šta pregovarati kad si nesretan koliko si težak.
Hm – evo ga HercStref opet… j-na istorija se definitivno ponavlja….
Ovaj Bosić je gubitnik nad gubitnicima i čovjek i ne pominje da će podnijeti ostavku, a stranka mu gubitnik na izborima. Tadić izgubio, Ivanić, član Predsjedništva BiH, a SDS opozicija na nivou RS. Pa ljudi moji šta je čovjek od SDS napravio, katastrofa neviđena. A sada slijede raskoli -Ćomi Ćoćmi već reži, Cicko Bjelica nišani, Šarović pobjegao sa linije… Elez. Ećim i ekipa traže svoje, stranci uzjašili, a Bosić se češlja dok se stranka raspada na desetine malih djelića. Aferim Bosiću!
Како је дивно видити црвендаћку жгадију како упада у девети круг пакла. Псовачи и мрзитељи без аргумената. Босић је ријетко честит човјек на политичкој сцени Републике а сазнање да себе не види ни на једној функцији јер му је приоритет спас државе ове несретне зомбије доводи до лудила. Човјек је једноставно другачији и изузетно ми је драго видити да вас то нервира. Ала ће вам завући „туњави“ Боске.
Svaka čast na komentaru petronije.Ovi režimski ljigavci još nisu završili sa repertoarom uvreda i ako su izbori završeni.Samo ko se zadnji smije,najslađe se smije kaže naš narod.
Квантитативни искорак Босића.Досада је био уљуљкан местом опозиционара са високим примањима,а сада би опет висока примања,декларативно и власт,а никакву одговорност (све функције даје другима).Онај из Лакташа бар има му*а да преузме одговорност.
Колико је заправо Босићево поверење у Савез за „промене“ говори и то како је себи пре свега осигурао бенефиције ПС Б/Х,како год прошли на изборима.Он јесте заправо једин победник ових избора.
I ljudi u vrhu SDS/a znaji da slijedi raspad stranke i to na više dijelova i da je to nemoguće zaustaviti. Samo očekivanja vezana za osvajanje vlasti držala su tu družinu na okupu. Vidite da Bjelica već pravi priči sa SNSD, Ćomi Ćoćmi dočekao priliku da završi započeto sa Bosićem i ekipom, Šarović traži na sve strane glavi salameta, averzija na relaciji Stevadić – Tadić pred eksplozijom, naravno na štetu Tadića. Ivanić skuplja ekipu za Sarajevo, a već mu se na onu stvar nameću SDS-ovci koji bi i u PDP raspali zarad fotelje, pa makar i odrpane, u Sarajevu. Pali ljudi, ostaće nekoliko desetina smutljivaca koji će se po osnovu poslaničkog mandata namiriti i to je to. Armija nesrećnika, kojima su obećavali posao, funkcije i benefite razne vrste sada gricka nokte i priprema se za još četiri godine posta strogog. To su fakti, sve ostalo je sviranje onoj stvari…
What the heck!?
Одакле сад искочи овај монтипајтоновски „воЏа“ СЗП „курсаџија“ и „тројанских коња“? У којој сарајевској мишјој рупи (Конрада Аденауера и Николаса Хила) се до сада крио овај српски „ПоТрошенко“? Какве нове и задатке је добио од газда?
Почео је да лупа небулозе горе од Тадића, његовог одрон-кандидата, током оног ТВ дуела.
Ало, кривоусти пиздек, НИЈЕ ПРОШАО УКРАЈИНСКИ СЦЕНАРИО у Српској. Омануо је план вашег главног стратега и ментора, фашистичког отправникa империјалних „послова“ Николаса Хила…
Знам, нервозни сте, унезвијерени, разочарани… Апропо, предлажем да се ти, Ники и Зехрудин Крсмановић почнете БАВИТИ ЈОГОМ. То вам је добро за ментално здравље.
Мдаа. Мука жива. Толики новац уложен у нове DOS-манлије, СЗП „курсаџије“, бачен улудо. Лузери су лузери.
Преостаје вам само још то да покушате какву обојену Дроњак- „револуцију“.
Авај, подбацили су гебелсовски пропагандисти Патрика Муна, газде из швапског Конрад Аденауер штифтунга… Дорис Пак, Јелка Кацин, Петрич, Педи, ОХР, Бакир 1, Бакир 2, Сидран, Национална задужбина за демокраЦИА-у, НЕД, НДИ, ИРИ, Сорош, УСАИД, „Бука“, Трифуновић 1, Трифуновић 2, Мистер Три$ха и гебелсовска БН-92 ТВ, Злобо Васковић и ханума му, Ковачевић, Ковач, и остали Грегоријанови „и$траживачи“
Богу хвала, нема „Удара“ и српских Кличка, Јацењука, Турчинова, Јароша, Порошенка у Српској.
У cтвари има, али српских „поТрошенка“. А највећи Потрошенко си ти и круг СДС-оваца око тебе, који је осмислио да (зарад учлањења у „Јевропску народњачку партију странака десног центра“ НАПУСТИ основне политичке постулате на којима је успостављен ИЗВОРНИ СДС) и – уз помоћ српских непријатеља из „меЏународне“, АНТИСРПСКЕ англо-америчко-германске НАТО заједнице – дочепате се власти у Српској, не питајући за цијену, улазећи у коалицију са „Чедама и Чанцима“ Републике Српске, Крсмановићима, Обренима, Чавићима…
Ти си НАЈВЕЋИ српски ПОТРОШЕНКО. А ПоTрошенко је и твој „кандидат“ Тадић.
На шта спаде странка Радована Караџића, др. Алексе Бухе, др. Николе Кољевића, Моме Крајишника… На уштројену, кастрирану, безмуду, преокренуту, преумљену, „реформисану“, „јевропску“, ПРОБОСАНСКУ, „граЏанистичку“ секту курсаџија и тројанских коња, марионета и квислинга под контролом ментора из западних амбасада?
Одјеби, пиздо кривоуста, кукавичка. Кад је требало да преузмеш одговорност и „станеш на црту“ испред својих „с-коца-и-конопца“ окупљених НОВИХ ДОС-манлија, није те било нигдје.
„Док је грмило“ ти си се крио у мишијој рупи, а сада си, кад је све завршено – а ти и твој уштројени, преумљени, пробосански, „јевропски“ СДС претрпјели ПОРАЗЕ (по трећи пут у низу) – изгмизао напоље па пријетиш и сикћеш као „ричући МИШ“ Николаса Хила.
Да ли је овом скоту неко јавио да су избори завршени, а његове курсаџије из СЗП-„Конрад Аденауер штифтунгa“ и Дорис Пак, и тројански коњи Николаса Хила, Патрика Муна и Рафија Грегоријана изгубили.
*** Избори у РС – пета колона (за сада) је поражена ***
Кола светске „обојене револуције“ почела су да се котрљају низбрдо у Републици Српској. Симболизам није безначајан. Први изразити тријумф ове технологије масовне обмане догодио се у суседној Србији 2000. године. Уследило је неколико успешних примена у другим земљама, пропраћених усавршавањем начина рада. Из више разлога, успех операције „промене режима“ у Републици Српској, што је требало да кулминира ових дана, иностраним режисерима је био политички изузетно важан. Зато су у њу уложили знатна средства. Какав је биланс у овом тренутку?
Пре него што пређемо на анализу учинка уложених напора, важно је нагласити да нам изборни процес у Републици Српској није интересантан као унутрашње политичко питање него као феномен и образац примене једне значајне савремене методологије вођења хибридног политичког рата. Не занима нас локална политичка конфигурација као таква, него стратешки одраз глобалног феномена на локалном нивоу. Мада није сасвим лако ова два аспекта (локални/глобални) концептуално раздвојити, није ни немогуће. У оној мери у којој се политички процес одвија у чисто унутрашњим оквирима и без наметања агенде страног фактора, са нашег становишта може ићи својим током и без коментара. Аналитички је значајан само уколико одражава покушај извана да се локалне политичке снаге инструментализују и усмеравају у функцији туђе агенде.
Други важан caveat је то да се може прихватити као неспорна чињеница да у саставу опозиционог блока, који смо из практичних и нимало неоснованих разлога назвали политичком фасадом „обојене револуције“, постоји широк спектар побуда и мотива који се не би могли поједностављено свести на пежоративну синтагму издаје државних и националних интереса. Међутим, у политичком смислу кључно питање (остављајући по страни разноликост субјективних побуда) је чему нешто објективно служи. Лењинов концепт „корисне будале“ овде је очигледно врло применљив.
Стоји као несумњива чињеница да је постојала не само теоретска већ и врло реална могућност да опозициони блок, из каквих год се елемената састојао, однесе победу коришћењем уобичајених средстава политичке борбе и старомодним начином стицања већине гласова. Нагомилани економски и друштвени проблеми у Републици Српској опозицији су у старту пружали знатне предности. Да је циљ опозиције (или оног језгра који је у координацији са страним фактором руководио њеним радом) био само да победи и на корист народа Републике Српске примени ефикаснија решења, било би довољно да се политички ангажује у оквирима система и да формулише и јавности представи своје боље предлоге. Да је тако поступила, без прибегавања егзотичним страним технологијама политичког деловања, опозиција би са високим степеном самопоуздања могла очекивати добар изборни резултат.
Међутим, то се очигледно није догодило. Под утицајем страних покровитеља, опозициони блок није пошао природним и, са становишта стабилног развоја Републике Српске, једино одговорним путем. Уместо тога, уз обилну финансијску и логистичку помоћ са стране, определио се за коришћење технологије ванинституционалног захвата власти, познатије под називом „обојена револуција.“ По изборним резултатима то се показало као лоша процена и, за сада, крупна политичка грешка.
Пре свега, страни фактор који је склепао опозициони блок није очекивао (а локални експоненти још мање) да ће се на неколико месеци пред изборе, на нестраначкој основи, самоорганизовати једно мало, али активно, речито и информисано језгро грађана да широку јавност упозори на процес „обојене револуције“ која се у Републици Српској убрзано припрема. Упркос неједнакости у ресурсима и потпуној отсутности подршке са било које стране, грађани забринути за будућност Републике Српске успели су да своју поруку пренесу широким слојевима друштва. Припреме за извођење насилног, ванинституционалног преврата нашле су се под критичком лупом јавности. Сценарио и пароле превратника били су у корак праћени и најављивани пре него што су повукли већину својих потеза. Од тренутка када је конспиративна игра јавно проваљена, по дефиницији она губи своју ударну снагу.
Важно је нагласити такође да недавни избори у Републици Српској нису били стандардна политичка утакмица и да легално преузимање власти, након редовно спроведених избора, не би задовољило ни аспирације опозиционих марионета нити – што је далеко важније – циљеве њихових иностраних покровитеља. Ко год победио, било је унапред предвидљиво да ће резултат бити тесан. Управо зато, у одсуству ограничавајућих моралних скрупула груба политичка логика диктира одређене ствари. На пример, уколико завршница изборног процеса не би била пропраћена кулминантним догађајима „обојене револуције,“ инсценираним хаосом и рушењем институција (а ла кијевски Мајдан), губитничка страна (т.ј. донедавна „позиција“) остала би и даље присутна као значајан политички фактор. Нешто слично догодило се у Никарагви после изборног пораза Сандиниста осамдесетих година прошлога века. Да скратимо причу, тада поражени Данијел Ортега данас је опет председник Никарагве. Његови претерано самоуверени противници, подржавани из истих центара моћи, несмотрено су оставили нетакнутом институционалну могућност накнадног губљења власти и поновне замене улога. Добили су у једном тренутку победу, али нестабилну, краткотрајну и пирову.
То је управо разлог зашто је у овој изборној сезони у Републици Српској заинтересовани страни фактор, који јесте склон грешкама али је у довољној мери и самокритичан, инсистирао на наоко парадоксалном покушају извођења „обојене револуције“ без очигледне потребе и под условима када су постојале све претпоставке за редовну и ненасилну изборну победу његових фаворита. Регуларно остварена победа није била привлачна управо зато што би оставила на месту све механизме помоћу којих би се положаји ускоро опет могли изменити на редован начин. На политичкој сцени, у пуном капацитету, остале би снаге способне да ту промену у даном тренутку изведу, да артикулишу огорчење преварених маса и да од превараната захтевају полагање рачуна. Зато је у Републици Српској једини рационалан начин освајања власти, који иностраним режисерима одговара – насилан, користећи технологију „обојене револуције.“ Тиме се разара политички неутралан институционални оквир, а у вештачки изазваном хаосу организоване противничке снаге се грубом силом растерују. Средства за супротстављање наметнутом новом режиму неутралишу се, релативна стабилност је обезбеђена и нова екипа може несметано да обавља своје задатке, у корист оних који су је поставили.
На том кључном, оперативном плану у Републици Српској 12. октобра пројекат „обојене револуције“ је доживео крах. Патетичне жалбе представника опозиције током изборне вечери да им се краду гласови, буквално преузете из приручника Џина Шарпа и емитоване у нади да ће стимулисати масовне протесте који би послужили као „окидач“ за даље нереде, пале су на глуве уши. Како би се у Америци рекло „They threw a party, but no one showed up“ или, заказали су журку али нико није дошао.
Ова фаза опасности по Републику Српску јесте прошла, али остају озбиљни разлози за још интензивнију будност. Уследиће релативно тихи послеизборни период од неколико месеци током којег ће се анализирати грешке, прегруписавати снаге и подешавати тактика. Грешака на супротној страни било је много, од кадровских до оперативних. До пролећа идуће године корективне мере ће неминовно бити предузете.
Република Српска тада мора бити спремна да адекватно реагује.
(Печат, Стефан Каргановић, 18. 10. 2014.)
Ови СНСД тролови,ако већ одрађују дневницу којом их секта плаћа,макар неби требали оволико да смарају.
Stefan Karganović? – Grof od Trinidada i Tobaga ili čega li već?
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Grof-Karganovic-poput-Sifera-i-Di-Stefana.lt.html
Toliko smo ozbiljni….
змај огњени вук, 19.10.2014. 21:19:31 [130142]
Ови СНСД тролови,ако већ одрађују дневницу којом их секта плаћа,макар неби требали оволико да смарају.
Zmaje, daj nam reci koga ce vasi poslanici podrzati(Sukalo i Djordjic)?
Хајде мало да се уозбиљимо. Ставићу по страни мој суд о Додику као тешком криминалцу а његовој партији као криминалном картелу. Претпоставимо да је СНСД диван и красан. Такав хипотетички СНСД може формирати владу са минимум минимума подршке у парламенту (42). Једном посланику нешто засмета, „купе“ га ови други или се оклизне на леду па не стигне за засједање и блокада институција. СНСД нам, грађани моји, нуди најнестабилнију владу у историји, власт на једној стакленој нози. Владу која нема шансе да опстане до краја мандата. Са друге стране СДС нуди варијанту са неких шест посланика више, дакле потпуно стабилну већину. Муслимане не разматрам мада њихов фактор представља додатни проблем за Додика. У овој другој варијанти се социјалисти перу као у Србији, ДНС расте на конто уништеног СНСД-а а Шукало дупло јача јер преузима оне друге напредњаке који нису прешли цензус. Све ове партијице су се залагале за промјене, додуше мимо савеза за промјене. То би била природна коалиција потпуно окренута будућности и стабилности на Балкану коју учекују сви, понајвише Србија. Једини проблем је у томе што Додикове паре чине чуда и то смо видили у предизборној кампањи. Смрт криминализму, слобода народу!
„Он је убијеђен да ће се странке одазвати позиву СДС без обзира што су неке од њих учествовале заједно са СНСД у претходном периоду у власти.“
Ima li ko da upita ovog ljigavca Bosića s kim ono SDS sretno i berićetno koalira u Foči protekle dvije godine a i dan danas ???
„Он је убијеђен да ће се странке одазвати позиву СДС без обзира што су неке од њих учествовале заједно са СНСД у претходном периоду у власти.“
Ima li ko da upita ovog ljigavca Bosića s kim ono SDS sretno i berićetno koalira u Foči protekle dvije godine a i dan danas ???
Нема много коментара на Фронталу, нарочито не од јастребова који су овдје задњих мјесеци черечили сваког ко мисли и има храбрости да то јавно каже.
Видим између редова да обије стране пријете прољећем.
Оно што је тачно и што могу са пуним правом да вам напишем:Нема господо прољећа без „ЗОРЕ“, потрошили сте све своје појединце, владине и против-владине организације.
Окупљање паметних људи и Удружења грађана око партије-покрета ЗОРА је увелико почело.
Све што вриједи и што се није продало збија редове, не морате да се бринете око честитих појединаца из свих партија које нису прешле цензус.
Они који пређу код других из интереса и нису вриједили.
Осталим шаљем јасну поруку:САД ЈЕ ВРИЈЕМЕ ДА СЕ ЗДРАВА ПРИЧА ПОЧНЕ ПРАВИТИ.
„ПРИДРУЖИТЕ СЕ ОНИМ КОЈИ СУ НУДИЛИ НЕСЕБИЧНУ САРАДЊУ ВАШИМ ВОЂАМА НА ПРОГРАМУ, ВОЂАМА КОЈИ СУ НА ТАЈ ПРИЈЕДЛОГ НАЖАЛОСТ БИЛИ СЛИЈЕПИ,ПРИДРУЖИТЕ СЕ ОНИМ КОЈИ СУ ЗНАЛИ ДА САМО ЗАЈЕДНО МОЖЕМО НЕШТО НАПРАВИТИ, ОНИМ КОЈИ СУ СЕ ЧАСНО ПОВУКЛИ ДА НЕ БИ ПОНОВО БИЛИ ОПЉАЧКАНИ, ДА НЕ БИ ИДЕЈУ И ПРОГРАМ ИЗГУБИЛИ КАО ШТО СТЕ ВИ ДАНАС ЗБОГ НЕПРОМИШЉЕНОСТИ, ЕГОИЗМА, СУЈЕТЕ, ИЛИ НЕСХВАТАЊА ТРЕНУТНОГ СТАЊА У ДРУШТВУ ВАШИХ ВОЂА, ИЛИ ПОЈЕДИНАЦА“
Једно је господо хтјети, а друго знати доћи до циља, жао ми је што се десила несрећа малим странкама, нажалост једини начин је био трећи блок, саберите резултат и видјећете да смо заједно могли узети најмање од пет од девет мандата.
Значи могли смо, пропало је, сигурно не због Николе Лазаревића и Еколошке партије РС.
Припадам онима који сматрају да је Босић трагично неспособан и да је погрешно водио СДС.
Поврх свега се залаже за промјене а хоће да саставља владу са дугогодишњим лоповима из власти.
Мука ми је гледати његово неуротично постизборно батргање.
Треба га отјерати а његово мјесто да преузме неко ко је у стању да управља и руководи.