Босић: Брчког смо се одрекли ничим изазвани

Предсједник СДС Младен Босић дао је интервју за РС издање Вечерњих Новости, али Фронтал.РС преноси онај дио који ВН нису објавиле. На нашу адресу електронске поште стигли су Босићеви комплетни одговори, па их објављујемо из два разлога: Јер вјероватно о овоме неће бити пуно приче на другим мјестима, али још више као показну вјежбу како […]

уторак, децембар 20, 2011 / 13:09

Предсједник СДС Младен Босић дао је интервју за РС издање Вечерњих Новости, али Фронтал.РС преноси онај дио који ВН нису објавиле.

На нашу адресу електронске поште стигли су Босићеви комплетни одговори, па их објављујемо из два разлога: Јер вјероватно о овоме неће бити пуно приче на другим мјестима, али још више као показну вјежбу како се издвајањем одређених дијелова текста мијења тон и ток реченог. А оно што остане ван страница новина, може да буде парадигматично. Издвојени дијелови су исписани укошеним словима.

Младен Босић: Кризу дуби Федерација

БАЊА ЛУКА – Резолуција Парламентарне скупштине Савета Европе у којој се Република Српска и хрватске странке означавају као главни кривци за стање у БиХ, заснована је на старим стереотипима о Србима и Републици Српској као вечитим кривцима за све у БиХ. Ипак, њен садржај је најопаснији за Хрвате у БиХ, каже у интервјуу за "Новости" председник Српске демократске странке Младен Босић.

(Увод интервјуа у БН, препричан одговор на прво питање)

Како коментаришете Резолуцију Параламентарне скупштине Савјета Европе у којој се РС и хрватске странке означавају као главни кривци за стање у БиХ?

То је за сада приједлог Комитета за мониторинг и ја се надам да има простора за измјене до тренутка када се нађе у парламентарној процедури. Она је заснована на старим стереотипима о Србима и Републици Српској као вјечитим кривцима за све у БиХ. Ипак, њен садржај је најопаснији за Хрвате у БиХ. Невјероватно је да се Савјет Европе упустио у унутрашњеполитичко лобирање за бошњачке странке и да се у тексту помиње како ‘Хрватима, односно ХДЗ-овима, не треба да припадну три министарска мјеста јер им је то превише с обзиром на број гласова’. То је подршка тези да се мјеста дијеле према броју гласача, а не паритетно међу конститутивним народима како је то предвиђено Дејтоном.

Зашто још увијек нема Савјета министара? Недавно сте критиковали и Предсједништво БиХ?

Предједништво је своје Уставом дефинисане обавезе да именује предсједавајућег Савјета министара пребацило неформалној и неинституционалној групи страначких лидера, који нису дошли до рјешења. Да је Предсједноштво у складу са Законом о Савјету министара именовало новог мандатара након седам дана од неуспјеха предходног, можда смо имали шансу да дођемо до рјешења. Међутим, суштина проблема је да постоје јаке снаге које желе да кризу доведу до врхунца како би доказали да оваква БиХ не може да постоји и распаковали Дејтонски споразум. То је против интереса Републике Српске и не могу да схватим политичаре из РС када изјављују да нама не треба Савјет министара. У сваком распакивању Дејтонског споразума, Република Српска највише губи, јер не постоје вањски услови за њену самосталност.

Због чега још увијек нема буџета БиХ?

Из истих разлога из којих нема новог Савјета министара. Бошњаци желе да продубе кризу како би распаковали Дејтон и увукли међународну заједниу да уради посао за њих, Хрвати желе да продубе кризу како би ријешили свој неповољан полижај у Федерацији БиХ, а зашто би Срби жељели кризу? Не видим ни један разлог, осим ако та криза није повољна за скретање пажње са тешких економских тема. Опште је познато да смо презадужени, да привреда не ради, незадовољства имате на свим странама, код радника, пензионера, бораца, младих…

Политика ‘чачкања мечке’ из РС нас само непотребно увлачи у епицентар кризе која се у ствари дешава у другом ентитету. То је неискрена политика према грађанима РС, јер док се са једне стране њима шаљу поруке да се иде према самосталности, раније помињући референдум а сада неминован распад, са друге се шаљу сигнали да то није намјера него обична реторика.

Тако Влада РС ничим изазвана доноси одлуку да се брише непостојећа линија разграничења у Брчко дистрикту и тако јавно признаје подјелу РС на два дијела, а истовремено траже да се уврсти у Устав БиХ амандман о самоопредјељењу, иако знају да на то никада неће пристати Бошњачке странке. Ми смо до сада тврдили да је то право РС загарантовано међународним конвенцијама, а овим захтјевом се имплицитно признаје да немамо ту могућност. То је лоша политичка тактика која може угрозити положај Републике Српске.

Закони о ПИО и правима бораца изазивају велике полемике између Владе, Синдиката, бораца, пензионера, послодаваца. Какав је став СДС-а, гдје је рјешење?

Влада покушава да прогура непопуларне законе мјењајући битно првобитне приједлоге који су били на расправи, непосредно прије сједнице Народне скупштине. Ту тактику су примјенили и када су недавно мјењали изборне јединице у РС. За нас је неприхватљиво да се људима накнадно ускраћују права. Они су донијели одлуку да иду у пензију под једним условима, а онда им неко накнадно пропише друге услове. Ми сматрамо да у РС треба извршити прерасподјелу материјалних средстава. Не може један мали број привилегованих имати све, а остали живјети у стварном сиромаштву. За нас је неприхватљиво да људи раде послије 40 г. стажа, умјесто да ослобађају мјеста новим генерацијама.

Борци и синдикати су себе довели у незавидан положеј тако што изгледа као да су им руководства у служби заштите интереса владе, а не категорија које представљају. Они на то изгледа прећутно пристају и ми немамо намјеру да се у овом тренутку мијешамо у то.

Како видите расплет кризе на Косову и има ли трајног рјешења?

Власти из Београда су водиле двоструку политику која им се враћа као бумеранг – Србима са Косова су давали сигнале да ће стати иза њих и да ће их заштитити као грађане Србије, а са друге стране паролом да ‘ЕУ нема алтернативу’ слали сигнале ЕУ да ће на крају прихватити реалност губитка Косова. Највећи страх западних дипломата у овом процесу је био да се не инсистира на повезивању судбине Косова и Републике Српске. Тај страх је Тадић одагнао понављањем мантре да Србија не доводи у питање цјеловитост БиХ, а власти из РС су дале гаранције да та два случаја неће повезивати. Тако је обезбјеђен даљи пут Косова ка међународном признању, а истовремено останак РС у БиХ. Мисија извршена.

Како видите садашње односе РС и Србије и гдје има још простора за напредак?

Они су сведени на форму кроз периодично сликање предсједника Тадића и Додика, односно предсједника двије владе у Београду и Бања Луци. Они као доказ сарадње и паралелних односа још увјек спомињу финансирање школе Србија на Палама, која је давно пуштена у функцију. Тадић организује повремено састанак са представницима Срба из дијаспоре и ту је и Додик заједно са представницима Срба из Црне Горе, Хрватске, Румуније, Македоније итд. То нису специјалне везе… Надам се да ће друге власти у будућности те односе поставити на другим искренијим темељима.



0 КОМЕНТАРА

  1. Одличан потез редакције, јер је из текста интервјуа у Вечерњим избачен кључни дио о Косову и о Брчком. Увијек сам сматрао да Босић даје потпуно прецизне и јасне изјаве и ово су непобитне чињенице. Када су по РС били протести због самопроглашења Косова Додик је имао задатак да амортизује ситуацију у РС и он је то у потпуности извршио, чиме се касније хвалио у Бриселу. Исто је и са арбитражном одлуком за Брчко која је донесена у првом мандату Додикове власти и која сада дефинитивно раздваја РС на источни и западни дио, а он нам продаје маглу о независности. Ево видићемо нпр. да ли ће Влада данас дозволити да се захтјев опозиције за посебном сједницом о Брчком прихвати.
    А колико су ове двије ствари о Косову и Брчком важне и повезане показује и разлог цензуре у поменутом медију. У њима се крије и разлог подршке странаца Борису Тадићу и Додику, иако он у јавности пласира вјештачки сукоб.

Оставите одговор