Боро Капетановић: Ноћ цурице у пожару чистог цвијећа

Једна од пјесама о маргиналцима – људима који знају плакати а да им сузе не падају на земљу. То су, како каже Боро Капетановић, људи од којих је масовна халуцинација направила краљеве. Има их посвуд, зато нису нигдје. Њихова нада увијек тријумфује, а све што желе од живота је чист ваздух и прљав секс. Угаси […]

субота, мај 30, 2015 / 09:04

Једна од пјесама о маргиналцима – људима који знају плакати а да им сузе не падају на земљу. То су, како каже Боро Капетановић, људи од којих је масовна халуцинација направила краљеве. Има их посвуд, зато нису нигдје. Њихова нада увијек тријумфује, а све што желе од живота је чист ваздух и прљав секс.

Угаси свјетло ако желиш видјети праве ствари.
Упали цигарету и нећеш бити сама.
Лоши момци из Алабаме свирају одличан блуз.
Одврни.
Штета је заспати, цурице.
Погледај како трепере звијезде и замисли да си једна од њих.
Хероји су обични људи и не изгледају страшно.
Крајње је вријеме да нешто учиниш са својим осмијехом цурице.
Људи жељни туђег осмијеха ноћас тугују по кафанама.
Празан град не обећава ништа само потрошеним курвама.
Разгледај мало боље сличице из офуцаног албума.
На фотографијама гдје си рашчупана и грозна небо је ипак плаво.
Не пали свјетло.
Из мрака су свјетиљке на сусједним брдима много нестварније.
Све те глупе књиге о сексу неће ти ништа рећи о љубави.
Са ТВ екрана шаљу ти вјештачку срећу.
Сладолед за будале.
Не троши то, рибице.
Твој сом је узводно, на дну, и чека те.
Твоја истина не занима баш сваког кркана којег сретнеш.
Пази коме причаш приче о својој души.
Јоргован под твојим прозором слушаће те вјерно.
Сузе на твом јастуку позлатиће пјесма ноћних птица.
Упитај мјесец које је боје љубав?
Гдје је моја, мјесече? – питај мјесец, цурице.
Не живи у кризи која се шири.
Сврати у боље тренутке.
Попиј нешто са сиромашним студентом у позоришној гардероби.
Тај момак зна гдје станују лијепи доживљаји.
Пут до пропланка гдје живе љубавне олује.
Стазу до ливаде гдје букти пожар чистог цвијећа.
Плажу гдје ћеш бити срећна као вјетар у крилима препелица, дјевојчице.
Закачи се за неку идеју.
Идеје су невидљива дјеца.
Рађај их док си беспослена, цурице.
Размонтирај тај рингишпил на бесмисленом вашару у својој глави.
Одлијепи ту траку туге којом си се одјенула.
Провјетри хаљине из старог ормара и не бриши флеке из тамо неке.
Обуци кошуљу од свитања и стани пред огледало.
Отвори прозор да снови несрећних дјечака не лутају.
Буди дан, дјевојчице.
Сабери се.
На раскрсницама постоје пристојни правци.
Важно је не кренути погрешним.
Скитнице су на правом путу само кад не знају куда.
Уличари своју срећу не возају у аутомобилима.
Пјешачи цурице, ако желиш видјети звијезде.
На свакој страни свијета никло је нешто што вриједи убрати.
Убери.
Ко оклијева лађа га не чека.
Кад отплови маши марамом и вези гоблене.
Зар желиш?
Зар желиш да машеш марамом и везеш гоблене цио живот, цурице?



Оставите одговор