Борислав Радовановић: Ко чува Додика од напада?

Сви су сагласни да су Босна и Херцеговина и Србија већ изложене пројектованом међународном политичком нападу са циљем потпуне елиминације руског утицаја.

субота, април 14, 2018 / 06:08

Пише: Борислав Радовановић

Почетком јуна креће међународна „фалс флег“ операција за коју бројни индикатори указују да би атентат на Милорада Додика могао бити „окидач“ регионалне дестабилизације. Дознајте и како се МУП РС „припрема“ за такву потенцијалну опасност!

Да би схватили потенцијалну опасност морамо кренути од општеприхваћеног постулата: Зимске олимпијске игре у Сочију искориштене су за покретање једне политичко-безбједносне операције за коју знамо каквим крвопролићима и геостратешким промјенама је резултирала. Западни хегемони одлично су процијенили да Владимир Путин зарад „свјетског спорта“ неће благовремено реаговати у Украјини, а посебно не у односу на њихов главни циљ – Блиски Исток.

Међутим, аутор је један од аналитичара који је већ у данима првих протеста у Украјини тврдио како истовремено слиједи свеобухватан заокрет политике Сједињених Држава и „НАТО јастребова“ према Балкану. Или, да је Балкан дио те широке операције управљене против Русије и Кине. И услиједили су македонски и црногорски „сценарији“ које сам описивао у низу текстова. Углавном, у свему ономе шта се догађало и шта слиједи у скорој будућности нема ничег шта би нас требало изненадити.

Доиста треба бити наиван и вјеровати да већ јасно видљива инструментализована политичка криза и безбједносна дестабилизација неће ескалирати почетком или током јуна – везано за Свјетско фудбалско првенство у Русији, када ће руке Владимира Путина поново бити „везане“. И овдје долазимо до есенцијалног питања овог текста – како се МУП РС припрема за предстојеће догађаје?

Као искусан криминалиста навикао сам да повлачим одређене потезе, често и врло рискантне, у циљу праћења каснијих реакција актера за које сумњам да су у вези са крименом који истражујем. Оно шта ме тренутно највише интересује јесте питање: чији утицај на министра Драгана Лукача је јачи, да ли Милорада Додика или Бакира Изетбеговића?

Да бих то провјерио 08. марта 2018. у ПУ Приједор предам Крим. обавјештајни извјештај (систем 4X4) у ком наведем како је Босна и Херцеговина угрожена већ започетом „фалс флег“ операцијом контролисане дестабилизације. И ту устврдим како ће атентат на Милорада Додика бити кључни елемент кулминације дестабилизације. Обавјештајни извјештај написан је у оваквој форми управо због симболичног подсјећања на терористички напад у Зворнику.

Годинама јавно тврдим како је тај напад могао, чак морао, бити спријечен, те да МУП РС сноси директну одговорност за страдање својих полицајаца и посљедице какве је овај терористички напад произвео на плану опште сигурности. Тренутно анализирам пресуде и друге неспорне чињенице са каквима нисам могао располагати током спорних догађаја, међутим, са данашње дистанце тек видимо да овај терористички напад није био никакав изолован инцидент, него дио много ширих безбједносних операција какве су резултирале промјенама у Македонији, Црној Гори, БиХ-и и донекле у Србији. Убрзо према институцијама надлежним за контролу полиције идем са формалним приједлогом контроле рада МУП РС поводом зворничког терористичког акта, који ће бити доступан јавности.

Но, вратимо се спорној „пријави“ атентата на Милорада Додика. Сама информација је штура и без конкретних чињеница, а само због тога, како рекох, јер морамо провјерити чији је „играч“ министар Лукач. Ипак, уз информацију сам доставио свеобухватну оперативну анализу коју сам као криминалистички инспектор сачинио фебруара 2014. у односу на тадашњу политичку кризу и протесте. Приложио сам и текст из маја 2015. гдје сам устврдио како ће сљедећа мета терористичког напада у Републици Српској бити Милорад Додик.

Дакле, преко четири године бавим се опцијом да би атентат на Додика могао бити кључни елемент насилног и противправног мијењања уставно-политичког поретка у Српској и Босни. Но, ваља знати како сам фебруара 2014. као важан елемент разбијања Републике Српске идентификовао промијењену политику Бакира Изетбеговића из претходне године. Конкретно, Изетбеговић је схватио како сваки напад на Српску унутар политичких актера и народа резултира све чвршћом хомогенизујом на плану одбране ентитета и народа.

За Бакира Изетбеговића „Република Српска постала је неупитном“ само како би умањио опште јединство и изостанком спољних утицаја продуковао унутрашње подјеле и сукобе. Данас видимо колико се таква замисао показала реалном, односно каквим унутрашњим стањем је резултирала. Никад у Српској нису постојали оволики унутрашњи раздори, нити су унутрашњи актери оволико угрожавали друштво и народ.

Иако није толико везано за тему морам се „похвалити“ како сам истовремено у односу на 2013. годину устврдио да је попис становништва друга Бакирова операција којом је Босну и Херцеговину позиционирао као већинскомуслиманску државу. Више пута сам писао како ће таква „порука“ резултирати масовним имиграцијама из арапских земаља у нашу земљу, а данас видимо јесам ли уобичајено добро процијенио.

Елем, због сложености проблематике никако да се вратим на есенцију овог текста. Дакле, предао сам контраверзну информацију, али са два документа који недвосмислено доказују како су се моје процјене материјализовале управо онако како сам то предвиђао. И каква реакција наше полиције усљеђује?

Замислите, преко 20 дана апсолутно нико није нашао за сходно да бар елементарно провјери какви то нови индикатори указују на опасност по државу, регион, а у коначници и Предсједника Републике Српске. У нашој полицији понашају се буквално идентично као у случају зворничког напада на полицију и тадашњу регионалну дестабилизацију – игнорантски.

Додуше, незаконитим телекомуникацијским надзором кључни актери знају на чему базирам своје процјене. То укључује и моје сумње да ће министар Драган Лукач бити кључни саучесник у атентату на предсједника, па све до тога и који криминално-коруптивни, политички и ини лични интереси га мотивишу. Зашто би он и његови најближи сарадници истраживали оно шта им је одлично познато?

Ипак, као криминалиста навикао сам да своје сумње увијек додатно провјеравам. Тако сам крајем прошле седмице отишао у ПУ Приједор и затражио разговор поводом спорне информације и предстојећих опасности. Хајде што нису нашли за сходно да изврше бар елементарне провјере извора који тврди да је угроженост предсједника досегла кулминацију, али оно шта ми је одговорено је запањујуће.

Замислите, поручено ми је да поднесем писмени захтјев за разговор и да разлоге конкретно образложим! Ето да се не би трудили ни они, ни ја, јавно ћу изрећи оно шта сам хтио саопштити полицији. Конкретно, у полазишној информацији тврдио сам како ће до атентата на Додика доћи највјеројатније прије званичне кандидатуре, а најкасније прије избора. Е то сам хтио исправити.

Моја нова процјена је да крајем маја начелно се завршава опција да Додика из даљих политичких процеса елиминишу санкцијама, хапшењем, фингирањем природне смрти или саобраћајне незгоде (како сам то објашњавао у службеној анализи). Почетком јула наступа тај фамозни једномјесечни период у ком можемо очекивати класичан атентат (чак терористички напад) на предсједника. И ту на Милорада Додика не требамо гледати из наших визура, него онако како то перципирају идејни креатори дестабилизације – као средство, као „окидач“, као слабљење укупне српске позиције.

Нема овде превелике мудрости. У односу на Босну и Херцеговину замисао је нешто између македонског (смјена власти) и црногорског (разбијање просрпске опозиције) „сценарија“ са истим циљем – увођење ових земаља у НАТО. Владајућа коалиција Српске је пројектована за успостављање власти и на ентитетском и на државном нивоу, али без најмоћнијег политичара у тој политичкој опцији.

Видимо са каквом бруталношћу се елиминишу сви инструменти руске „меке моћи“ са ових простора, а стварно треба бити наиван и вјеровати како ће западни хегемони дозволити да у Предсједништву БиХ сједи члан са директном везама са Владимиром Путином. Јесте се у једном тренутку чинило да ће Додик успјети договорити се са Трамповом администрацијом, али је то (показаће вријеме) био само елемент перфидно осмишљене стратегије.

Значи, са позиције „НАТО јастребова“ идеалан српски члан Предсједништва БиХ јесте потписник свих важнијих докумената МАП пројекта – Небојша Радмановић. Даље, оно шта Младен Иванић и комплетан Савез за промјене никако да схвате јесте да ће Драган Лукач већ у првом дану атентата оптужити да су то они извели у договору са Бакиром Изетбеговићем.

Слиједи сасвим логично питање: у чијим рукама ће бити највећа концентрација моћи у случају физичке елиминације Милорада Додика? Па управо код оног на ког највише требамо сумњати са позиције саучесништва. Како ће Драган Лукач користити атентат можда најбоље указује надимак који му већ данас додјељујем – „Ердоган Мали“. Обрачун са „бакировцима и издајницима“ какав може очекивати комплетна опозиција биће такве природе да ће славити свако ко из нове базе МУП РС у Залужанима доспије у КПЗ Туњице.

Но, овде се морам реферирати на сумњу да ће напад на Додика услиједити прије почетка првенства у Русији. Саучесници у атентату рачунају са моментом подношења званичних кандидатура за предстојеће изборе у смислу да имају довољно времена консолидовати се унутар измијењених политичких односа.

И ко ће се као „несумњиво највећи заштитник Српске“ (манипулативно представљен тако од стране режимских медија) кандидовати за предсједника? Па управо „Ердоган Мали“, који је удружен са Зораном Тегелтијом и остатком те мафијашке групације већ данас ојачао до нивоа у ком ни сам Додик није сигуран у моћ да се са њима обрачуна. Нормално, Зоран Тегелтија биће будући мандатар за предсједника владе и то по избору „Ердогана Малог“.

При крају ваља истаћи како је Милорад Додик одлично свјестан свих опасности и опција које су у игри, те да је овде кључно питање ко ће кога прије елиминисати. Како данас ствари стоје Додик је у лошијој позицији, а повлачи и врло лоше потезе. Одлично је познато да МУП РС има једну одлучну и компактну екипу руководилаца и оперативаца, која је већ показала способност дјеловања у врло тешким увјетима, а министар Драган Лукач је одмах по преузимању позиције исту разорио. Зашто Додик не активира ову групу заиста је зачуђујуће. Или само показује његово несналажење.

Међутим, ваљда је из досаташњег текста уочено како овде говоримо о широј дестабилизацији, и то са опет врло специфичним посљедицама. То што ће Саваз за промјене бити сатанизован и разбијен јесте проблем српског народа и Српске. Но, елиминацијом Додика и Драган Човић долази у битно другачију политичку позицију. Нове снаге Републике Српске неће подржавати ни њега, ни хрватске политичке пројекте.

Значи, Бакир Изетбеговић овде профитира у односу на оба конститутивна народа. Што се тиче Српске за њега ће она и даље бити „неупитна“, али ће њено разарање препустити Драгану Лукачу и Зорану Тегелтији. Одлично је Додику познат утицај Изетбеговића на Лукача и зато је забранио тај фамозни пројекат око набавке радара – који је требао турским и аидовским обавјештајним структурама омогућити контролу Републике Српске из удобних фотеља (примјеном ИТ-а).

То што ће доћи до краткорочне и контролисане кризе између српског и бошњачког народа само додатно ојачава Изетбеговићеву позицију, па и насупрот опозиције унутар бошњачке провенијенције. Шта чека Савез за промјене могли су видјети у односу на „црногорски сценариј“ и тамошњу просрпску опозицију.

Но, сасвим другачија ситуација је спрам бошњачке етније. Ту ваља рачунати са повратком џихадиста из Сирије из 2014., као још једним елементом укупне операције, а на који сам посебно указивао низом текстова. Чак је реалније очекивати да ће екстремистичке снаге бити употребљене за унутрашње „дисциплиновање“ Бошњака и елиминацију Изетбеговићевих противника, него против Републике Српске. Сваки терористички напад на Српску резултира општенародним јединством, а то Изетбеговићу никако не одговара. Кад су Бошњаци и муслимани у питању, па и простор Федерације БиХ, сасвим је другачија ситуација.

Елем, ваља нам се реферирати и на то како ће се предстојећа дешавања одразити на Србију. Погрешно је убиство Оливера Ивановића и напад на Марка Ђурића посматрати само у контексту српско-шиптарских односа. Требало је еклатантно испитати реакције Србије и Русије у односу на цјелокупну операцију прије њене финалне етапе, када ће Вучић и Путин бити у много тежој ситуацији.

Ту ваља знати да ће, баш као и у Македонији и у Црној Гори, као главни организатори бити окривљени Србија и Русија. Значи, Вучић и Путин у причу улазе „везаних руку“. У односу на Босну и Херцеговину Вучић ће само моћи поновити већ небројено пута изговорену флоскулу – поштујемо суверенитет и унутрашњи интегритет. Путин ће бити „забављен фудбалом“.

Елем, кад је Србија у питању сасвим извјесно можемо очекивати синхронизовано дјеловање. Косовске власти објавиће прво да су донијеле некакву одлуку о формирању Српске заједнице општина, гдје Србе нико неће ни контактирати, а камоли да од свега тога нешто могу очекивати.

Но, много важнији је сљедећи Тачијев потез – излазак на административну линију и успостављање класичне границе. Истовремено косовске снаге улазе у Сјеверну Митровицу и остале српске енклаве, те проглашавају како то чине у складу са уставом и „међународним правом“ да успоставе суверену власт на укупној територији државе. Нико, од Вучића неће тражити формално признање, али ни он неће бити у позицији да билошта предузме на овај потез потпуне елиминације српског утицаја са простора КиМ. Још у ситуацији суочен са оптужбом да је учествовао у ликвидацији Додика.

Како Вучића и Путина оптужити за Додикову елиминацију? На почетку моћни западни медији подсјећаће на све оне силне Додикове изјаве навијања и честитања у односу на Доналда Трапма. Потом слиједи објављивање Додикових писма Трампу или нечега за шта ће тврдити да је Додик написао или обећао (зато и јесте увучен у игру око скидања санкција). Вучића извргавају страшној медијској сатанизацији гдје ће се морати изјаснити да ли је Додиков атентат извео заједно са Путином (како је то тврђено спрам Македоније и Црне Горе), или је Путин то сам организовао (као у случају актуелне афере око тровања бившег агента). У ствари циљ је приморати Вучића да се дистанцира од Путина, а онда знамо како ће се то даље одражавати на „војну неутралност“ Србије.

Значи, за сами крај, истичем како постоји буквално небројено могућности да предстојећа дешавања иду другачијим током од овде представљеног. Но, морамо уобзирити онај најопаснији модел још једног разрјешавања „Балканског чвора“ и систем безбједности управити ка спречавању истог. Сад, ако се МУП РС буде понашао као претходних година, или како се понаша у овим тренуцима – црно нам се пише!



7 КОМЕНТАРА

  1. Шта је прпа, нико не смије ништа да напише.

    Ево нешто врло озбиљно.

    Надам се да родољуби у нашим тајним службама неће дозволити унутар српски сукоб, оно због чега ја коментаришем је што хоћу још једном да апостерофирам моје писање прије пар година, писање у коме наводим да је веома опасно вријеме када ће Бакир-син имати осам мјесеци задњи мандат у предсједништву.

    То је управо сад, немојте заборавити да Бакир губи позицију, али како стоје ствари, губи и изборе од нормалних-секуларних муслимана у Федерацији, то је веома јака претпоставка да закува, па шта буде, то му је и бабо урадио кад му је маднат истицао, па се кварњак представљао предсједником Републике БиХ све године рата, чак и до смрти.

    Сад нешто (не) озбиљно.

    Ко зна, како ја видим поред ове леукемије и српских и хрватских милионера патриота, може овдје врло лако доћи и до БАКИРСТАНА, наравно, ако ја и моји зелени не преузмемо одговорност и очистимо Републику Српксу и БиХ од сваког смећа.

  2. „Надам се да родољуби у нашим тајним службама неће дозволити унутар српски сукоб…
    ———————
    Значи разлози,узроци, за унутар српско сукобљавање постоје?!
    Па зашто тзв. „тајне“ службе дозволише да до њих уопште долази, зашто их не сузбијаше одмах и у старту.
    Узроци сигурно нису креирани и не настају у широким народним масама, зна се гдје су изворишта.А у овој селендри од једва милион људи гдје скоро свако свакога у главу познаје.
    Који Q, које тајне службе??

  3. славија,

    ја само претпостављам да тајне службе могу спријечити међусрпска срања, а што се тиче разлога, њих има неколико стотина, таман колико предратних кокуза данас има пар милиона, пар десетина милиона, пар стотина милиона и пар њих,по пар милијарди марака.

  4. Ako je tačno ono što je Vasković svojevremeno pisao o Pendreka onda bi se dalo razmišljati na ovu temu.
    Smrtni zagrljaj političara i policije pokazalo se da uvjek završi tragično za političare.
    Političari neće da se povuku iz politike dok ih biologija ne odnese,zaštićeni kao medvedi moraju imati zlikovački aparat za prljave poslove. I kada se sve završi izađe Jovica Stanišić čije ime nosi smjeo usanjati i kaže:
    “ 25 godina radim za CIA“.
    Epilog slobodan,a hladnjača leševa u Dunavu ostade na obraz srpskom narodu.
    Tako je i sa Miletom,ako smijeni Pendreka izgubio bi kontrolu nad aparatom. A u budućnosti možemo očekivati rečenicu:
    “ Čitav život radim za AID,počeo sam kao snajperista kod Dudakovića dok nisam poturen kao kukavičije jaje Srbima…“
    Takav primjer imamo da ovim Raškovićem u Kninu.
    Normalno je da atentat na Mileta mogu organizovati samo stranaci u cilju ostvarivanja svojih ciljeva i interesa.
    Mene brine što smo mi jadno društvo koje će se radovati smrti čovjeka.
    Sa druge strane gledajući šta zaslužuje politika koja se 23 godine održava na vlasti držeći sopstveni narod u kadu,strahu,bijedi i korupciji pričom kako bi mogli doći zli muslimani da vladaju nama.
    Politika koja je uništila svaki oblik opozicionog djelovanja,obogaljila društvo.
    Dovedeno je sve do apsurda,bilo kakav posao nije moguće dobiti dok ti političar iz lokalne skupštine ne da u ruke pitanja za intervju, samo tada znaš da ćeš dobiti posao.
    Sasvim je normalno da u takvom društvu možeš napraviti “ Balkansko proljeće“ i ubiti Bašara el Asada u začetku na radost mnogih.
    Zato političari moraju na vrijeme ići kući, tamo ih čekaju supruga, djeca i unuci.
    Njima su jedino potrebni,ovom narodu sigurno nisu.
    Dok nije kasno.

  5. Gospodine Radovanovicu,
    Da li vam ubistvo neduznog djecaka Davida izgleda kao taj okidac o kome pricate? Da li je mozda neko projektovao ove dogadjaje i one koji vrlo vjerovatno slijede? Da li neko iz vrha MUP-a sprovodi ovaj scenario po necijem nalogu? Sve ovo nagolemo smrdi! Nadam se da ce razum provladat medju narodom, a da ce institucije smoci snage da prociste svoje redove i rijese slucaj. Vrijeme je da neduzni djecak pociva u miru.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *