Ближи ли се крају ОХР тиранија?

Стефан Драгичевић промишља о могућностима демократије у условима колонијалних намјера и моћи, оличеним у позната три слова. Пише:Стефан Драгичевић Западни цивилизовани свијет себи створи владавину народа кроз специфичан облик политичког управљања-демократија, а БиХ наметнуше неку њену заоставштину или боље речено оно што и не подразумјева сам тај појам. ОХР има таква овлаштења која су била […]

уторак, јун 14, 2011 / 06:28

Стефан Драгичевић промишља о могућностима демократије у условима колонијалних намјера и моћи, оличеним у позната три слова.

Пише:Стефан Драгичевић

Западни цивилизовани свијет себи створи владавину народа кроз специфичан облик политичког управљања-демократија, а БиХ наметнуше неку њену заоставштину или боље речено оно што и не подразумјева сам тај појам. ОХР има таква овлаштења која су била карактеристична и призната само у комунистичким системима, и стога је демократија за нас мисаона именица.

Каква је то демократија када високи представник недужним људима ускраћује основна људска права? Каква је то демократија која намеће одлуке кориштењем бонских овлаштења? То није демократија, то је класичан облик тираније. Додуше, како су нас окарактерисали Западњаци као класичне дивљаке и психопате који једу малу дјецу овај облик тираније не треба ништа да нас чуди.

Модерна тиранија, тип БИХ ОХР

Прво се казне недужни људи, ускрате им се основна људска права без икакве предходно извршене судске истраге, а онда их оставе на цједилу безмало 7 и по година. Тако су завршила 58 функционера Републике Српске већински из СДС. Било би интересантно видјети неко (међународно) правно објашњење „шта послије овог правосудног преседана“; која су то права која оштећени могу да траже или евентуално да врате? Послије тортуре и заплијене имовине, послије силних година немогућности запослења, без основних докумената?!

Одговор треба тражити на адреси ОХР у Сарајеву, али пошто је временом провјерено да ОХР није није ту да даје одговоре, јер су најчешће ријечи запосленика у ОХР „нисмо ми надлежни за те проблеме“. Отежавајућа околност је да у данашњој БиХ нити ко за нешто одговара, нити је за шта надлежан.

Како се модерни тиранин понаша у датој ситуацији?

Добије инструкције од неке велике силе, извршава и проводи налог који би се ријечима могао описати овако: „Ти и ти, нисте постављени од народа, ваши гласови на изборима не важе, одузимају вам се основна људска права, „осумњичени сте“ (без проведене истраге) за помагање у скривању ратних злочинаца, молим иступите са ваших функција“.

Само у једном дану 2004. смјењено је 59 лица без икакве аргументације, али очигледно је суштина „да сила Бога не моли“ па се Ешдаун тада понашао као тираин. Демократија у БиХ се управо на том примјеру најбоље објашњава. Никаквих норми, правила… како ОХР каже тако има да буде, безобзира шта народ о томе мислио, или друга руководства и корпуси.

Сад када је на ред дошла „наплата штете“ причињене невиним људима, ОХР се затворио. Зашто ОХР не би подјелио неку лијепу своту новца људима који су претрпили ове тортуре и гдје поврх свега нису умјешани нити су криви? Какав ОХР држи стандард ово је за њих ситниш, али се за предходне грешке канцеларије мора извршити обавеза. Био сада Инцко, Лајчак или Ешдаун.

Можете ли да замислите да се у једној, назови, демократској држави која је призната од УН, Европска држава, „пуза“ према ЕУ одлуком високог представника смијени представник једног, нека буде и српског народа у Предсједништву БиХ? Аутоматски поништавајући изборну вољу народа? То је доживио Мирко Шаровић главом и брадом. Какву су то послератну демократију замислили творци Дејтона ако су се према представницима једног народа понашали као према досељеницима и људима који апсолутно не смију имати нека своја права послије проведених избора?

Сјећате се Драгомира Андана, човјека који је своја права потражио на улици штрајкујући глађу док му ОХР није вратио сва права. Све елементе због чега је Андан осумњичен погледајте у неаргументованом и штуром саопштење ОХР за разрјешење прије 4 године.

Туђи политичари свраб не чешу

Након свих заврзлама и промашених циљева потпуно је јасно да овакав ОХР не може и не смије бити уграђен у једну суверену државу, а што се тиче БиХ, неопходно је повлачење. Размуљиво је да је сваки протекторат и свако међународно ангажовање заправо велики бизнис у коме тајкуни и појединци профититрају, али није нормално очекивати да то траје 16 година након Дејтона

Домаћи лидери морају доћи до изражаја преузети одговорност за управљање земљом, а то неће моћи док им над главом стоји пријетња санкцијама, смијенама и замрзавањем имовине. Они се управо због тога и нису успјевали договорити око будућности БиХ, него су се само блокирали под очигледном намјером да се све блокира јер је то некоме у интересу.

Удуплавање представника, половљење силе?

Колика међународна заједница „брине“ о БиХ довољно говори и вијест да ће БиХ ускоро имати два висока представника, само уз нејасноћу да ли са или без бонских овлаштења. Већина БХ грађана би пристала да има и 50 високих представника, али да их не финансирају порески обвезници ове државе и да не воде политику уцјена и кажњавања.

Понекада се логичним учини сукоб између ЕУ и САД око БиХ, јер је очигледан двострани приступ проблему у коме једни инсистирају на договорима и конкретним рјешењима, а други на кажњавањима. Било како било, немојмо заборавити да се копља укрштају преко земље која је чланица УН и која по свим међународним нормама и законитостима мора да води самосталну политику без уплива „колонијалиста“. Како савременом свијету објаснити државу која полаже право на суверенитет и територијални интегритет, а уједно је протекторат?

Немојмо олако схватати и улогу ОХР у формирање институција на нивоу заједничких органа у коме су неким својим политичким наредбама формирали чак 9 министарстава иако је Дејтоном предвиђено само 3. Дакле, једна политика која никога ништа не пита и у коме су ентитетске власти у немогућности да утичу на процесе које воде странци. О кажњавању је ваљда довољно речено…

Укратко, иако вам нико ништа није доказао, нико неће на било који начин одговарати за учињену штету. Људи који су добили повјерење народа и који су смјењени, понижавају се тако да испадају гори од обичних криминалаца. Ваљда је то та бх. реалност гдје су политичарима запушена уста.



0 КОМЕНТАРА

  1. Dobra analiza, kao i obično od Dragičevića.

    Ovaj, „Било би интересантно видјети неко (међународно) правно објашњење „шта послије овог правосудног преседана“; која су то права која оштећени могу да траже или евентуално да врате? Послије тортуре и заплијене имовине, послије силних година немогућности запослења, без основних докумената?!“

    Pitanja na mjestu, mada što se tiče „međunarodnog“ pravnog objašnjenja za sankcionisanje ljudi u BiH malo ko će moći da-da odgovor jer je riječ o odlukama visokog predstavnika koji odluke nije temeljio na pravu.

    „Туђи политичари свраб не чешу“ – hahaha 😀 😀

Оставите одговор