Билећа: Послије битке, анализе се у трње бацају?
Пријевремени избори за начелника општине Билећа, "уједињеној опозицији" су дали вјетра у једра. Да ли је то реално? Постоји пуно људи осјетљивих на политичке анализе и прогнозе. Тако је и у коментарима на мој прошли текст било непотребне острашћености, што вјероватно произилази из чињенице да ја нисам члан ниједне странке, а коментатори јесу. Да подсјетимо, […]
Пријевремени избори за начелника општине Билећа, "уједињеној опозицији" су дали вјетра у једра. Да ли је то реално?
Постоји пуно људи осјетљивих на политичке анализе и прогнозе. Тако је и у коментарима на мој прошли текст било непотребне острашћености, што вјероватно произилази из чињенице да ја нисам члан ниједне странке, а коментатори јесу. Да подсјетимо, рекао сам да је побједа кандидата владајуће коалиције највјероватнија; и то ме одмах сврстало у навијаче коалиције СНСД-ДНС-СП.
Пише: Огњен Савић
Тај резултат је заиста био највјероватнији, и сигурно нисам усамљен у доживљају да је од таквог резултата уједињену опозицију спасио само неинтелигентни гаф министра Чађе; односно рад храброг новинара БН ТВ. Да је то тако, најбоље потврђује скандирање имена Небојше Вукановића у побједничком табору; а покушаће потврдити и предстојећа анализа, коју смо зачинили и једним пригодним видеом из продукције Фронтал.РС.
На листи са два кандидата побједник испред коалиције Заједно за Билећу, Драган Бабић, добио је 3.806 гласова или 54,81%, док је поражени противкандидат СНСД, Блажо Вујовић, добио 3.138 гласова, или 45,19%. Разлика је износила, за Билећу импресивних, 668 гласова.
Дајмо га по дигитрону
Ипак, погледају ли се резултати са локалних избора 2008. године у Билећи, добијамо сљедеће резултате Бекан Славко СНСД – Милорад Додик 2.285 гласова или 38,61%; Самарџић Миладин СДС 2.084 35,21%, Бабић Драган Српска Радикална странка Републике Српске 1.251 или 21,14%; Лојпур Стојан (независни кандидат) 218 или 3,68%, те Дедијер ЛазарСрпска радикална странка др Војислав Шешељ 80 гласова или 1,35%. Укупно гласова за начелника је било 5,918.
Странке уједиње опозиције би 2008. године, у хипотетичкој кандидатури истог начелника испред СДС и СРС РС имали 3.335 гласова, према 2.285, колико је имао побједник. Већ смо рекли и за 668 гласова да су импресивна разлика за општину са овако малим бирачким тијелом, али је 1.050 гласова нешто, за шта у таквом случају тек треба тражити одговарајући придјев.
Кандидати за начелнике јачи од странака
При томе је Славко Бекан био јасно профилисан као "кандидат Милорада Додика", јер је добио готово једнак број гласова колико и СНСД као странка (2.285 према 2.220). Примјера ради, Самарџић Миладин је добио 2.084 гласа, док је његова СДС добила 1.131 глас. Драган Бабић је такође превазишао своју странку, тако да је добио 1.251 гласова, а СРС РС троцифрених 739 гласова.
Са друге стране, Лазар Дедијер из СРС – др Војислав Шешељ је практично демонстрирао да ситуација може бити и другачија, те је са 80 гласова заостајао читавих 348 гласова за (својом) четверопласираном странком у општинској скупштини. Овај видео-клип је овдје у сврху искључивог збуњивања бројкама и непристојног утицаја на гласачко тијело.
Потпуно је јасно да гласови данашњих коалиционих партнера СНСД, Социјалистичке партије и Демократског народног савеза (396 + 357) у великој већини нису заокруживали кандидата СНСД. Саберу ли се гласови ове двије партије (753) очигледна је диспропорција са 65 гласова вишка, колико је добио Бекан. Дакле, СНСД је тада наступао сам, и начелничку позицију добио на основу људи који су вјеровали у обећања ове странке и лик премијера.
ПДП је као партија добио 216, а четири гласа за њима је заостајала и Пензионерска странка РС са 212 гласова. Ту је била још и Биберџић Ката са 82 гласа, затим Радом за бољитак са 53 гласа, Вучковић Обрад са 51 гласом, те савез СДА – С.БиХ са 17 освојених гласова. Да ове бројке нису блесаве, најбоље указује постизборна изјава премијера Додика:
– Ми ћемо изаћи заједно са СП и ДНС, а вјероватно и уз подршку Пензионерске странке РС на изборе за појединачне функције, док ће свака странка имати своју парламентарну листу, вјероватно затворену, и са том опцијом се слажу све чланице коалиције.
Затворене листе су убрзо испале из игре као опција, сад је остало да се види колико ће пензионера да пронађе себе у овом случају.
СНСД порастао за готово 7%
Простим упоређивањем са стањем прије двије године, приликом избора за начелника општине Билећа, долазимо до закључка да је при повећаној излазности и само два кандидата, Блажо Вујовић добио готово седам процената, тј. 6,98% више гласова од свог покојног претходника, Славка Бекана.
Уколико би се само сабрали гласови које су за мјесто начелника добили кандидати СДС и СРС РС 2008. године, без укључивања хипотетичког прилива 216 гласова ПДП и калкулација на колико гласова полаже право Нова социјалистичка партија Здравка Крсмановића у Билећи, добијамо 56,35%. Дакле Драган Бабић ове године, уз подршку уједињених опозиционих партија, добио1,54% мање гласова од скора СДС + СРС РС из 2008. године, у којем је и сам учествовао.
Јабуке и крушке
Потпуно је јасно да се избори за различите функције и нивое власти, не могу поредити међусобно. То најбоље показују кандидати за начелнике који освајају више, односно мање гласова у односу на своју партију. Или Младен Иванић који као појединац бива трећи у трци за предсједника РС, да би му странка била декласирана на локалним изборима, без обзира што су на основу његових резултата ПДП-овци себе проглашавали "трећом странком по снази". Толико је то везано, као и видео-клип који слиједи.
Тешко је, ван локалне средине, рецимо, оцијенити разлику у нивоу подршке и утицаја какву је имао Славко Бекан, а какву има Блажо Вујовић; а поготово како ће се овај страначко-лидерски диспаритет одразити на изборе за предсједника РС, члана Предсједништва БиХ, те народних посланика у свим осталим, једнако специфичним општинама РС.
Ипак, код СНСД се број гласова поклапао у омјеру странка – начелник, док то код опозиционих странака није био случај. Зато је логичније закључити да је за раст броја гласова СНСД од 853, апад опозиције од 382 гласа; најзаслужнија кампања са републичког нивоа. (Шта је ту ипресивно за Билећу, а шта за РС?) У преводу: употреба лика и дјела већ иконичногМилорада Додика, као и осталих чланова владајуће коалиције, који се бесплатно промовишу у медијима дајући саопштења као вршитељи државних функција. Све ово, наравно, при повећаној излазности, а без додавања гласова ПДП (216), односно одузимања гласова ДНС и (поцијепане) СП (753) са прошлих локалних избора.
Ово показује да је Билећа исувише мали узорак за тако територијално и популацијски разуђену РС, да би се у њој могао назријети однос снага 03. октобра ове године. Ипак, опет имамо два сценарија, односно поуке.
Лекција за позицију: Видимо се у Билећи?
Осим што пораз у Билећи може доћи као повратак у реалност за СНСД, може бити перцепиран и као фактор панике из ДНС и (поготово) СП; који би онда могли тражити мотку за прескакање изборног цензуса по угледу на ПДП.
СНСД је добио врућу пљуску и лекцију да није недодирљив, те да у РС више није могуће добијати изборе са методама из 2006., а камо ли 1996. године. Чак и у Билећи! Развој телекомуникација, посебно раст значаја интернета, те незаустављив напредак и демократизација друштва; једноставно ће приморати владајућу партију да мијења приступ. Уколико, наравно, буде хтјела да добије изборе.
То је најлакше илустровати изузетно популарним видео клипом на Ју тјубу. Исјечен је из њемачког филма Суноврат (Hitler: Die Untergang), који смо до сада небројено пута видјели употребљеног у сврхе рекламних кампања.
Колико год да су у случајевима као што је промоција наградних игара за чоколадице Кит-кет; ово били типични примјери духовитог виралног веб маркетинга, од којег онај који се оглашава може формално и опрати руке, и приближити се циљној групи. У овом случају је то типичан примјер (прљаве) антикампање, која такође може да се склони иза неухватљивог налога за електронску пошту или налога за неки од сајтова који омогућавају гледање видео садржаја.
Користи се широка непознатост њемачког, у односу на енглески језик, те простим убацивањем титлова постиже (комичнан) пропагандни ефекат. Без мучења да се клип синхронизује у нешто налик хит-пародијама на филмове Убити Била или Господар прстенова из ере прије Ју тјуба (Кита у Била, Бобо, итд.), који су се ширили преко УСБ стикова, ЦД и ДВД резача, те за које тешко да не зна неко млађи од 35 година, којим год се послом бавио.
Ипак, колико год овај филм био пун погодак за противнике Милорада Додика, он може изазвати и контраефекат код гласачког тијела који дио његовог политичког рада доживљава кроз призму заштите РС. Приказивање премијера и других високих функционера РС као озлоглашених нацистичких вођа, употреба латиничног писма, те много индикативних конструкција у титловима;указује да је видео дошао из домаће радиности у ФБиХ. Одатле долази и већина интернетских урадака који за циљ имају буђење мржње или исмијавање Милорада Додика, јер је ФБиХ информатички далеко активнија и то не само у овом погледу.
Лекција за опозицију: Нисте духовити за интернет?
Опозиција је добила вјетар у једра и један веома искористив аргумент у медијском надгорњавању са позицијом. Посљедња провјера, макар и у Билећи, побједа је уједињене опозиције. И то је заиста велика ствар, у мору нокдауна који су (данас) опозиционе странке доживјеле од 2006. године.
Ипак, изгледа да се најгори сценарио за опозиционе симпатизере и већ опредјељене бираче, управо збива. Не мислим, наравно, на то што опозиција није (за разлику од ФБиХ) избацила ни један клип на интернет, већ што је уљуљкана својом побједом у Билећи, те је из ње профитирала само на вербалном нивоу, који се због стања медија у РС веома слабо чује. Не шаље се јасна порука, те су чак и огорчени противници политике Милорада Додика, прије доведени у ситуацију да западну у апатију и апстиненцију; него да постану бирачи опозиционог блока.
Младени (Босић и Иванић) су јуче имали први састанак након дуго времена, што можда указује да идеја о уједињеном опозиционом блоку није још распршена као илузија. Са друге стране, потпуно је јасно да опозиција неће моћи постићи договор, и изаћи са заједничком посланичком листом. То би била велика пријетња за СНСД, којем развијање култа Милорада Додика одговара у већ потписаном сценарију, гдје са СП и ДНС имају искључиво заједничке кандидате за предсједника РС и члана предсједништва БиХ. Који ће опет, сасвим сигурно, обојица бити из редова СНСД.
Из случаја у Билећи, потпуно је јасно да опозиција, како ствари сад стоје, једино опипљиво може профитирати из заједничког кандидовања два човјека, за двије поменуте функције. Када се не излази са било каквим програмом и заједничким именитељима, онда је прави аутогол што се још не излази са два имена.
Опозицији ће требати много више новца и времена да своје кандидате упознају са бирачима, те им се исти укоријене у свијест довољно да би остварили побједу над кандидатима који јашу на таласу добро подмазане државне машине, којој паре и медијски простор нису проблем, а вријеме за њих ради још од 2006. године. Управо су Рајко Кузмановић и Небојша Радмановић највећи адут опозиције, јер тешко да би значајан проценат бирача гласао за њих поново. Она то не користи, као ни чињеницу да у тражењу адекватне замјене за поменуте функционере, односно кандидата за функције, СНСД у много већем проблему него опозиција.
Видимо се на гласању
Сврха оваквих анализа није да се навија на било коју од страна у политичком сукобу, него да се здравомислећим појединцима који се занимају за питања из управљања друштвом, да довољно података и перспектива, како би донијели свој суд. Бар су то инструкције уредника када говори какав ми текст неће објавити…
Све су прилике да ће предстојећи избори бити најинтересантнији у посљератној историји РС, а ја ћу за крај признати да се о ситуацији у Билећи нисам обавјештавао лично, него посредством медија и познаника, те да сам заиста сматрао да је сценарио у којем побјеђују владајући – највјероватнији.
Нисам знао ко ће побиједити, нити сам то рекао са сигурношћу, нити сам навијао за било коју страну. Но, претпостављам да је то небитно људима које не занима општи, већ су заслијепљени искључиво страначким интересима. Таквима поручујем: Видимо се на гласању.