Бијељински водовод: Кад је вода најскупља, мора и да се рекламира

Мало коме је јасно зашто је бијељински водовод једна од ријетких јавних предузећа, вјероватно једино из области комуналних услуга, које се активно рекламира на тв станицама.

Пише: Горан Драговић

Реклама у којој се појављује хор Србадија из Бијељине, а на крају њен диригент Десанка Тракиловић на тацни добије чашу воде, без много је идеје и јасне поруке.

Колико кошта реклама и која је тржишна логика оваквог рекламирања нисмо успјели сазнати у писменом упиту водоводу, па смо за одговор морали лично питати директора водовода Драгомира Љубојевића. Он нам је потврдио да су писмени одговори готово па спремни, и да се очекује слање. До данас нису стигли, иако су питања послата одавно.

Усмено, звуче овако

– Водовод није монополиста, јер се на тржишту налази велики број флашираних вода, и велики број људи конзумира ту флаширану воду коју нико не контролише. Да би подстакли наше потрошаче да са повјерењем конзумирају воду из нашег водовода одабрали смо да се рекламирамо – каже Љубојевић.

Директор водовода је додао да водовод има довољне количине воде и залихе за потребе града и околине, и да је предузеће заинтересовано потрошња повећа. Стога нема потребе да се рекламира штедња у љетном периоду.

Значајно је додати да Бијељинци плаћају једну од најскупљих вода у БиХ, у износу од једну марку по кубном метру. При том је водовод задужен и враћа кредит за изградњу канализације у износу од 24 милиона, на 10 година. При томе, за април се најављивало и поскупљење воде од 16 одсто, али до тога није дошло. Ипоред неоствареног поскупљења, водовод је према Љубојевићевим ријечима позитивно пословаоу првој половини ове године. Одговор на питање колико кошта рекламирање на неким од најгледанијих телевизија, нисмо добили.

-То нису значајна средства, и то нам се враћа вишеструко – рекао је Љубојевић.

Поиграјмо се мало цифрама

Република Српска увезе 80 милиона марака флаширане воде. Нека је то у просјеку 120 милиона литара, или 120.000 кубика (мада има разлика у цијени воде, као и разлика цијена на мања паковања која су скупља).

Ако је Бијељина негдје око 10 одсто Српске по величини, и више у односу на куповну моћ развијеније економске средине, нека је то неких 16.000 кубика минералне воде попијене у Семберији. То је 16.000 марака годишње (годишње) у цијенама кубика воде бијељинског водовода, на које он рекламном кампањом може покушати преузети од тржишта киселе воде. И које по природи не може преузети, јер људи на славама служе флаширану а не воду из водовода, као и у другим приликама, и то се неће промијенити, као што се нико неће почети купати киселом водом, нити од ње кувати кафу.

Нисмо заборавили ни домаће произвођаче воде, али прецизнијих података за њих немамо. Нисмо заборавили ни цијену рекламе. По дневница за сваког члана Србадије, трошкови снимања, монтаже и остале продукције, затим емитовања на БНТВ, једне од најгледанијих и са најскупљим маркетиншким простором.

У збиру, много више него претпостављена сума за коју се водовод у имагинарној суми бори против флаширане воде, јер тешко да емитовање и снимање рекламе кошта мање од 50.000 марака.

Чему све то,ако није у питању предизборна релокација новца?