Бијељина: Сјећање на борце из два рата

На Споменик палим борцима Семберије у Бијељини данас је положено цвијеће и служен парастос у знак сјећања на борце који у отаџбинском рату погинули бранећи Републику Српску у јединицама Прве семберске бригаде. Нешто раније, на бијељинском гробљу Пучиле откривена је спомен-плоча борцима Првог јуришног батаљона Војске Краљевине Југославије, који су на данашњи дан погинули 1941. […]

уторак, април 12, 2011 / 14:20

На Споменик палим борцима Семберије у Бијељини данас је положено цвијеће и служен парастос у знак сјећања на борце који у отаџбинском рату погинули бранећи Републику Српску у јединицама Прве семберске бригаде.

Нешто раније, на бијељинском гробљу Пучиле откривена је спомен-плоча борцима Првог јуришног батаљона Војске Краљевине Југославије, који су на данашњи дан погинули 1941. године у борби против њемачког агресора.

Отаџбински рат

Први начелник Штаба Прве семберске бригаде Ђоко Пајић рекао је да је на данашњи дан 1992. године, одлуком тадашњег политичког руководства Српске и тадашње САО Семберије и Мајевице, основана Прва семберска лака пјешадијска бригада као прва оперативна ратна јединица Српске, у тим најтежима данима када је требало бранити не само народ Семберије него и широм тек настале Републике Српске.

Пајић, отац погинулог борца, подсјетио је да је бригада била одмах спремна да обавља задатке, а први задаци били су одбрана Брчког. "Прва семберска бригада касније је ратовала на свим ратиштима гдје требало бранити српски народ и српске територије – на сарајевско-романијском, у Горажду, на Мајевици, а крајем 1995. године и у западно-крајишком ратишту", рекао је Пајић.

Априлски рат

Члан Друштва српских домаћина и директор Музеја Семберија Мирко Бабић подсјетио је тада погинуло између 14 и 23 војника, који су сахрањени у гробљу у Пучилама, на мјесту гдје је данас откривена спомен-плоча.

"Борци овог батаљона су на данашњи дан 1941. године пружили херојски отпор Хитлеровом Вермахту, након падобранског десанта, када је Бијељина била окупирана у Другом свјетском рату", рекао је Бабић.

Бабић је рекао да је у бурним догађајима такозваног априлског рата 1941. године Војска Краљевине Југославије доживјела очекивани војни слом, након насилног суспендовања Мировног уговора између Краљевине Југославије и њемачког Рајха 25. марта 1941. године.

Бабић је истакао да су брзом војничком слому у великој мјери допринијели и унутрашњи непријатељи Југославије, те да су ти бурни догађаји и након 70 година остали недовољно проучени у историјографији.

"Зна се да се у Бијељини налазила касарна Шестог пјешадијског пука, али је нејасно када је он дислоциран с ове територије. Званично, овај простор припадао је Другој армијској области, односно Другој групи армија са штабом у Сарајеву, који је имао задатак да брани Југославију од евентуалног напада из Мађарске", рекао је Бабић и подсјетио да је тек 8. априла 1941. године оперативни дио овог штаба стигао у Бијељину.

Он је подсјетио да се тада у Бијељини налазио и штаб Првог бомбардерског пука са једном групом од двије ескадриле бомбардера сврстане у 64. ваздухопловну базу трећег реда, те да су заједно припадали ваздухопловној позадини Прве ваздухопловне области у Земуну.

Бабић је навео да је Првим јуришним четничким батаљоном командовао мајор Миодраг Палошевић, те да је херојски подвиг ове јединице био скоро заборављен.



Оставите одговор