БиХ – заробљеник прошлости

Свијет данас изгледа природније и нормалније него што је то био у првој, четвртој и посљедњој деценији 20. вијека. Пише: Стефан Драгичевић Не постоји званични сукоб суверених држава, поготово у Европи. Не постоје отворени фронтови гдје гине пјешадија и омладина, не постоје терени по којима дјелују супротстављени тенкови. Постоји нешто што се зове ратовање против […]

четвртак, март 17, 2011 / 07:37

Свијет данас изгледа природније и нормалније него што је то био у првој, четвртој и посљедњој деценији 20. вијека.

Пише: Стефан Драгичевић

Не постоји званични сукоб суверених држава, поготово у Европи. Не постоје отворени фронтови гдје гине пјешадија и омладина, не постоје терени по којима дјелују супротстављени тенкови. Постоји нешто што се зове ратовање против глобалног тероризма, пиратства и система који не признају спољнополитичку власт неке велике силе.

Међутим, када у Европи највећем берзанском и тржишном гиганту, једног од носилаца модернизма и савременог свијета (техника, технологија) имате државу попут БиХ поставља се питање "ко гура ову државу, у оваквом капацитету у опстанак". Државу која не може да функционише, у којој основне државне институције не могу нормално да раде, у којој се све политизује, у којој се све подређује задирањем у национални интерес, у којој нема политичке снаге да се каже, "да, у прошлости је било то и то, сада окрећемо нови лист".

Управо ова посљедња ставка, у мојим очима БиХ ставља у позицију хроничног болесника, који се не може ослободити прошлости, а што је узрочно послиједично везано са данашњим изливом некаквог патриотизма и неке жеље за доказивањем у властитом народу. Чињеница је да сам становник ове државе која има најгломазнији админинстративни апарат у цијелом свијету, али слика државе и политике за мене су опште супротности са обичним људима.

Обични људи

Ти обични људи ове државе су дволичне особе, које имају позитивну и негативну страну.
Иако дволичност значи одлика "негативности код особе", када се говори за народ он може да има и предности и мане у том смислу. Дакле, и Срби и Хрвати и Муслимани су у души прави весељаци, слободни, ништа их не ограничава у томе, али исто тако имамо ситуацију у којој исти ти људи имају ограничена размишљања и који у час могу да кажу "патриотско саосјећање са доказаним ратним злочинцем".

Ова држава не може да напредује из једног једноставног разлога – админинстративни и уставни капацитет је јако сложен који недозвољава већи маневарски простор за дијалог и ријешење. Поред тога, додатно доливање уља на ватру има и тај тзв. патриотски елемент да се не дај Боже за неког политичког чиниоца не каже да је издајица. Рат је психолошки и ментално промјенио мишљење и свијест народа у БиХ.

Бацање ратних злочинаца у очи

Ратни злочинци подижу прашину у медијима, реаговања је на стотине, а тиме се у други план стављају веома важна питања за будућност државе, као нпр. формирање власти на нивоу заједничких органа и органа ФБиХ.

Послиједњи случај са Дивјаком је све обелоданио, а и потврдио тезу "да је за БиХ прошлост уствари садашњост". Подршка Сарајева, подршка од једног члана предсједништва БиХ, подршка министра спољних послова све довољно говори о ситуацији и прашини која се појавила поводом хапшења Дивјака.

У први мах ме зачудило то што није Бакир Изетбеговић стао на страну подршке ослобађања Дивјака из затвора, него је то учинио његов колега Жељко Комшић као хрватски члан предсједништва. Иста или идентична прашина у случају "Добровољачка" десила се и у случају Ганић.

Јесмо ли и даље "Ганути"?

Ганић је био ухапшен у Лондону према Интерполовој потјерници коју је расписала Србија. Поражавајуће од свега јесте чињеница да када је у питању осумњичени ратни злочинац томе се придаје толико значаја у јавности да се све елементарне и добре теме за будућност земље ћушкају у другу страну.

По обичају те добре теме за БиХ врло брзо исчезну јер ишчекивања су велика, а резултати мали. На културном пољу, умјесто да се погледа најбољи филм српске филмске индустрије, "Монтевидео Бог те видео" због ратних злочинаца он се бојкотује.
Рад суда БиХ је поражавајући и сасвим се јасно види да нису сви народи једнаки него да се једни стављају у улоге злочинаца и зликоваца, а други у невинашца и жртве злочина.

Дакле, јасно и врло прецизно се може одредити према суду БиХ – Дејтон га није предвидио ; иако је оформљен има врло слабе резултате ; очигледна подложност политичким притисцима и зато га је неопходно угасити. Далеко ефикаснији били би ентитетски судови у којима немају толики примат и значај сами странци.

Јако битно за данашњу БиХ јесте смјена генерација која мора бити извршена.
Потребно је да БиХ воде људи који се нису рађали у времену мржње, отвореног непријатељства и конфликта, људи који су далеко образованији и принципијелнији од једне подршке неком лицу оптуженом за ратне злочине. С те стране, за БиХ се може предвидјети ближа будућност, па и неопходне реформе, како би друштво било здравије.

Да не буде стално онај стереотип политичке конфронтираности, које ће БиХ у садашњем облику коштати наредних 4 године.

Ми, грађани, и Дорис Пак

Ми, као грађани, морамо јасно да кажемо, да ли подржавамо овај облик државе у коме живимо ? У држави у коме на површину излазе главне теме ратних злочина који се на једној страни одобравају и бране, а на другој негодују и оптужују. Вријеме је за промјене и вријеме је да БиХ добије принципијелну власт која ће се базирати на здравој комуникацији и сарадњи.

Вријеме нам није најбољи савезник и зато реформе не смију да чекају. Не смијемо допустити да ратни злочинци преовладају нашим главама и да изгубимо тај смисао за бригу која се зове социјално-економска сфера друштвеног живота. Представници ЕУ нам стално сугеришу али ми и даље остајемо таоци једне политике којој је главно изједначавање времена из 1992. са 2011. годином.

Увијек ће ми на маргинама остати она изјава Дорис Пак: "Балканци компромисе сматрају слабом тачком политичке воље чиме се аутоматски губи и политичко повјерење народа. Али компромисе чине мудри који желе своме друштву добро. Па, како би функционисала ЕУ сачињена од 27 чланица да не постоји воља за договорима и ријешењима ?"

Да би се направили потпуни политички и друштвени заокрети неопходно је да се склоне политичке фигуре 90-их, склони демагогија која пропагира нездрави патриотизам и склоне ствари које гаје осјећаје и жудње за прошлошћу.



Оставите одговор