Баварска тражи независност од Берлина
Баварска независност – каже се "подстицај далекосежног осамостаљења” које би, сукцесивно, водило отцјепљењу од Њемачке – од јуче је политичка тема број један у Минхену и у Берлину. Ватру сецесионизма, како дневник „Велт” титулише баварску иницијативу за (још) широм аутономијом, распирио је Вилфрид Шарнагл, незванично – чувар печата баварске посебности. У коментару за њемачки недељник […]
Баварска независност – каже се "подстицај далекосежног осамостаљења” које би, сукцесивно, водило отцјепљењу од Њемачке – од јуче је политичка тема број један у Минхену и у Берлину.
Ватру сецесионизма, како дневник „Велт” титулише баварску иницијативу за (још) широм аутономијом, распирио је Вилфрид Шарнагл, незванично – чувар печата баварске посебности. У коментару за њемачки недељник „Фокус” позвао је, каже сународнике, дакле Баварце, на отцјепљење од Савезне Републике Немачке.
Шарнагл, национално политички саветник Хришћанско-социјалне уније, сестринске странке владајућих демохришћана Ангеле Меркел, и дугогодишњи „ментор” легендарног баварског премијера Франца Јозефа Штрауса појаснио је, екс катедра, како би његов наум требало да буде реализован.
„Време је великом народном референдуму (о отцјепљењу)”, закључио је и додао: „Баварци морају очувати своје суверено и демократско право на самоодлучивање. Дужни су према себи, према историји и према потомцима, да поврате право на национално опредјељење – изгубљено у стапању с вештачким, наметнутим структурама савезне државе.”
Идеја о отцепљењу има дуге сенке. Баварски историчари се радо позивају на хиљадугодишњу традицију, а радикали међу тамошњим националистима сањаре о „реконституцији” Велике Баварске. У десетом и једанаестом веку Баварска је обухватала делове данашње Аустрије на истоку и југоистоку, са изузетком војводства Бабенбергера, тада званог Марка Оријенталис или Остарихи. Уз Тирол, Салцбург, Штајерску и Корушку, Баварци су управљали Крајином (данашња Словенија) и Истром. Северно су се у извесним периодима тринаестог века простирали до Бранденбурга, а на западу су, уз Рајну, допирали до тадашњих „регија” Холандије и Фризије…
Реконструкција Велике Баварске, наравно, није предмет данашњих политичких, односно сепаратистичких тежњи. Баварци би, по Шарнаглу, и не само по њему, били задовољни „малом али независном” државном творевином. Данашња Баварска, по површини највећа покрајина, а по броју становника друга по величини покрајина Немачке располаже територијом од седамдесетак хиљада квадратних километара и броји 12,5 милиона становника – по Шарнаглу сасвим довољно за опстанак у уједињеној Европи, или мимо ње. „Ако једна Грчка опстаје у својој самосталности, ако са 22 посланика у Европском парламенту заговара сопствене интересе – зашто то не би могла и Баварска”, пита Шарнагл.
Према статистичким подацима из 2010. године, наиме, 23 одсто Бавараца отворено заговара отцепљење, док су даљих 16 одсто становника за „значајно проширење” постојеће аутономије.
Oh, oh, sta to cujem… Jos neko bi da se otcjepljuje. Pa s obzirom da je Njemacka potkuvavala raspad Juge, sasvim je od Boga da i njoj zaigra mecka ispred vrata. Ne mislim na rat, ali svakako ako Bavarci zele da se otcijepe, i ja im to od srca zelim i to naravno mirnim putem. Neka se otcijepe, sretno im bilo.
Шупља прича, каква аутномија и бакрачи, најразвијенији дио Њемачке је Норд-Вестфален тј. Рурска област, остало су само дијелови који без цјелине не представљају ништа посебно!
Ако им шта значи,од мене пуна подршка осамосталењу Баварске!:D