Банкари оптужени да тржиште хране користе као кладионицу и игралиште

Свјетски покрет за развој (ВДМ), британска невладина организација, оптужила је велику банку "Барклис" да проФитира од свјетске глади тако што се клади на то да ће доћи до кризе хране и тако директно повисује цијену хране на тржишту. Организација тврди да је само "Барклис" у задње двије године зарадио више од 800 милиона долара од […]

уторак, септембар 4, 2012 / 12:36

Свјетски покрет за развој (ВДМ), британска невладина организација, оптужила је велику банку "Барклис" да проФитира од свјетске глади тако што се клади на то да ће доћи до кризе хране и тако директно повисује цијену хране на тржишту.

Организација тврди да је само "Барклис" у задње двије године зарадио више од 800 милиона долара од спекулисања на тржишту хране, оптуживши инвеститоре да тржиште хране користе као "игралиште".

То је, према мишљењу ВДМ-а, допринијело повећању сиромаштва за милионе људи не само у сиромашним земљама, већ и у развијеним државама.

У међувремену, и Свјетска банка издала је упозорење о глобалној глади, потврђујући да су глобалне цијене хране ових дана достигле рекордне висине.

Само је у јулу глобални индекс хране нарастао за 10 одсто.

Цијена одређених намирница расла је још брже. И кукуруз, пшеница и соја достигли су ових дана рекордну цијену, неколико десетина постотака већу о односу на ону која је вриједила прије љета.

Иако нема сумње да су временске прилике, првенствено велика суша у САД и врло суво љето у Русији, Украјини и Казахстану, допринијеле смањењу понуде а тиме и повећању цијене хране, треба истаћи да је Свјетска банка све проблеме приписала искључиво тим Факторима.

Критичари тврде да се не може све сваљивати на сушу, већ да већи утицај на цијену хране има коцкање мешетара, који клађењем на опције вјештачки стварају цијену хране на берзи, умјесто да се она ствара "на Фарми". А цијену њихове игре на крају увијек плаћају сиромашни и гладни.

На округлом столу који је "Ал џазира" организовала на тему детектовања главних "криваца" за рапидан раст цијене хране било је и оних који кривца не виде ни у берзанским мешетарима ни у суши, већ у централним банкама и њиховој опчињености принтањем новца.

"Прави проблем није тај да храна постаје скупља, већ тај да новац губи вриједност. Централне банке широм свијета напросто принтају превише новца и зато и људи требају више новца да би купили храну. Није проблем вријеме, није ни спекулисање на берзи. Проблем је инФлација коју стварају централне банке широм свијета. Исто тако, проблем је и у чињеници да је долар и даље главна компонента валутних резерви, па сви купују доларе и тако индиректно поскупљују храну", тврди Питер Шиф, шеф инвестиционе компаније "Еуро пасиФик капитал".

финансијски аналитичар Али Кан Сачу има још једноставнији закључак. "Постоји још низ узрока који подижу цијену хране. Нас је данас превише – седам милијарди – и једемо пуно више. Морате бити потпуно затуцани да не видите како смо густо населили ову планету", рекао је он за телевизију "Ал џазира"./



Оставите одговор